Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU slučaju da odbornik konkuriše i bude zaposlen u Opštinskoj upravi u kojoj ima odbornički mandat – da li njemu prestaje mandat po sili zakona i da li je moguće zasnivanje radnog odnosa u tom slučaju?
Mišljenja smo da ne postoji zakonska zabrana da odbornik konkuriše na radnom mesto u upravi opštine u kojoj je odbornik, obzirom da do okončanja konkursnog postupka, i još 15 dana do stupanja na rad, može da podnese ostavku na mesto odbornika i to navede u svojoj prijavi.
Da li se funkcija Predsednika sportskog saveza opštine smatra rukovodećim mestom? Da li se pozicija koordinatora za mlade i poslove sporta u kabinetu predsednika opštine može smatrati rukovodećim mestom?
U skladu sa članom 57. Zakona o zaposlenima u AP i JLS izvršilačka radna mesta jesu sva radna mesta koja nisu položaji, uključujući i radna mesta rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica. Neposredni rukovodilac je službenik koji rukovodi unutrašnjom organizacionom jedinicom u kojoj je sistematizovano radno mesto. Aktom kojim se sistematizuju radna mesta utvrđuju se i samostalna izvršilačka radna mesta koja su izvan unutrašnjih organizacionih jedinica i nadležnost rukovodioca za nadzor nad radom na ovim izvršilačkim radnim mestima.
Dalje, u skladu sa članom 21. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave radna mesta rukovodilaca užih unutrašnjih jedinica (načelnici odeljenja, šefovi odseka, rukovodioci grupa i drugi) mogu da se razvrstaju u zvanja višeg savetnika, samostalnog savetnika, saradnika i višeg referenta. Radno mesto rukovodioca uže unutrašnje jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.
Uzimajući sve u obzir, radno mesto koordinatora nije rukovodeće radno mesto.
Za deo pitanja koji se odnosi na funkciju Predsednika sportskog saveza opštine, ujedno i zvaničnog zastupnika, odgovornog lica – može se smatrati rukovodećim mestom.
Opština je zaključila jedan ugovor o dodeli bespovratnih sredstava sa Vladom Republike Srbije, koju zastupa Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU) o finansiranju usluga lični pratilac deteta u iznosu od oko 2 miliona dinara i drugi sa SWISS PRO o finansiranju usluga gerontodomaćica (pomoć u kući) oko 1,5 milion dinara. Da li se navedene usluge nabavljaju sprovođenjem javnih nabavki ili se mogu tretirati kao usluge iz Priloga 7 Zakona o javnim nabavkama, odnosno kao društvene i druge posebne usluge koje su izuzete od primene zakona?
U skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, društvene i druge posebne usluge u delu sprovođenja postupka javne nabavke sadrže određene specifičnosti (propisane čl. 75. i 76. Zakona), ali nisu izuzete od primene odredaba Zakona.
Spisak ovih usluga naveden je u Prilogu 7 Zakona, pri čemu su usluge socijalne zaštite obuhvaćene ovim spiskom.
Ipak, članom 27. Zakona je propisano da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku predmetnih usluga čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac.
S obzirom na to, ukoliko je procenjena vrednost javne nabavke usluga socijalne zaštite za potrebe opštine manja od 15.000.000 dinara na godišnjem nivou, opština nije u obavezi da za nabavku usluga iz pitanja sprovedete postupak javne nabavke.
Ukazujemo da je naručilac dužan da pri nabavci ispod navedenog limita primenjuje načela Zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke, te da je naručilac dužan da svojim internim aktom uredi i postupak nabavki na koje se Zakon ne primenjuje.
Pored toga, ukazujemo i na to da je SKGO u prethodnom periodu, izradila modele internog akta naručioca, kojima su pored ostalog dati predlozi na koji način se mogu urediti nabavke društvenih i drugih posebnih usluga kod naručilaca u JLS. Ovim modelima može se pristupiti putem sledećeg linka:
http://www.skgo.org/vesti/detaljno/2465/skgo-izradila-modele-internog-akta-u-skladu-sa-novim-zakonom-o-javnim-nabavkama
Ko predlaže sekretara i zamenika sekretara izborne komisije, s obzirom da Zakonom o lokalnim izborima nije regulisano?
Zakon o lokalnim izborima nije dao konkretne smernice za imenovanje sekretara izborne komisije i njegovog zamenika, osim obaveze da budu imenovani iz reda diplomiranih pravnika.
U praksi, rešenje ovog pitanja bi trebalo da bude uređeno poslovnikom skupštine JLS, u delu koji se odnosi na način obrazovanja komisija i drugih radnih tela lokalne skupštine u skladu sa članom 36. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi.
Ukoliko poslovnik ne pruža odgovarajuće rešenje, primereno bi bilo da seketara i zamenika sekretara izborne komisije predloži rukovodstvo skupštine JLS, odnosno predsednik skupštine. U tom smislu bi trebalo konsultovati i statut JLS, u delu kojim su utvrđeni poslovi koje obavlja predsednik skpštine, u smislu člana 38. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi.
Da li se odredbe Zakona o zaposlenima u AP i JLS, koje se odnose na sprečavanje sukoba interesa, odnose na izabrana, imenovana ili postavljena lica? Konkretno, da li pomoćnik predsednika opštine može da bude predsednik nekog udruženja, organizacije, sportskog saveza ili da se bavi preduzetništvom?
Shodno čl. 9. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. zakon, 86/19 – dr. zakon) funkcioner ne sme da koristi rad kod poslodavca u cilju uticanja na ostvarivanje svojih prava ili prava s njime povezanih lica. Na određivanje kruga povezanih lica i na prijem poklona primenjuju se propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa.
Odredbama čl. 39. do 46. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je regulisano sprečavanje sukoba interesa službenika, uz navode da se shodno primenjuju i na nameštenike, ali ne i na funkcionere.
Sukob interesa i nespojivost poslova sa vršenjem javne funkcije su regulisani odredbama Zakona o sprečavanju korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 35/2019 i 88/2019).
Članom 41. Zakona o sprečavanju korupcije je predviđeno da je sukob interesa situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije.
Članom 42. istog Zakona je propisano:
„Javni funkcioner je dužan da, prilikom stupanja na dužnost i tokom vršenja javne funkcije, bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima.
Javni funkcioner je dužan da prekine postupanje u predmetu u kojem postoji sumnja u sukob interesa, izuzev ako postoji opasnost od odlaganja.
Agencija daje mišljenje o tome da li postoji sukob interesa u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja javnog funkcionera“.
Na osnovu člana 45. javni funkcioner koji u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost dužan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju obavesti Agenciju o obavljanju tog posla ili delatnosti.
Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije.
Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, Agencija donosi odluku kojom određuje rok, koji ne može biti duži od 60 dana, u kojem je javni funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.
Narednim članom 46. Zakona o sprečavanju korupcije je predviđeno da javni funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koji zahtevaju rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad. Izuzetno javni funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću, bez saglasnosti Agencije, ako time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije. Prihode od ovih poslova, odnosno delatnosti, javni funkcioner je dužan da prijavi Agenciji. Agencija može, na zahtev javnog funkcionera, da da saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti. Uz zahtev javni funkcioner dostavlja pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju. Državni službenik na položaju dužan je da, uz zahtev, dostavi saglasnost neposredno pretpostavljenog.
Shodno članu 48. javni funkcioner čija javna funkcija zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu javne vlasti, za vreme vršenja javne funkcije, ne može da osnuje privredno društvo, odnosno javnu službu, niti da započne obavljanje samostalne delatnosti, u smislu zakona kojim se uređuje preduzetništvo.
Javni funkcioner čija javna funkcija zahteva zasnivanje radnog odnosa, rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad u organu javne vlasti, ne može biti zastupnik ili član organa pravnog lica u privatnoj svojini, niti vršiti upravljačka prava.
Najzad, na osnovu člana 49. Zakona o sprečavanju korupcije javni funkcioner ne sme da bude član organa udruženja, niti njegov zastupnik, ako između javne funkcije i članstva u organu udruženja ili zastupanja udruženja postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili ugled javne funkcije ili ako je zakonom ili drugim propisom zabranjeno da javni funkcioner bude član organa određenog udruženja.