U skladu sa članom 85. stav 1. tačka 1) Zakona o ugostiteljstvu („Službeni glasnik RS“ broj 17/19) privremeno zabrani obavljanje ugostiteljske delatnosti pravnom i fizičkom licu koje ugostiteljsku delatnost obavlja, a nije registrovalo privrednu delatnost u odgovarajući registar, skrećemo pažnju na odredbe člana 80. stav 8. istog zakona, kojim je propisano da inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vrši jedinica lokalne samouprave preko ovlašćenih inspektora u delu kojim se uređuje:

• obavljanje ugostiteljske delatnosti pružanja usluga smeštaja u kućama, apartmanima, sobama, stanovima i drugim prostorima za koje nije izdato rešenje o kategorizaciji;
• ispunjenost propisanih uslova i načina obavljanja ugostiteljske delatnosti u objektima domaće radinosti, seoskom turističkom domaćinstvu i hostelu;
• ispunjenost propisanih uslova u pogledu uređenja i opremanja ugostiteljskog objekta, koji se odnose na odvođenje dima, pare i mirisa, kao i drugih neprijatnih emisija, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 1. ovog zakona);
• ispunjenost propisanih uslova u pogledu uređenja i opremanja ugostiteljskog objekta u kojima se emituje muzika ili izvodi zabavni program, a kojima se obezbeđuje zaštita od buke, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 2. ovog zakona);
• ispunjenost propisanih tehničkih i drugih uslova u ugostiteljskom objektu, koji se nalazi u stambenoj zgradi, kao i način obavljanja ugostiteljske delatnosti, u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u tom ugostiteljskom objektu, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 3. ovog zakona);
• boravišne takse (naplata i uplata, isticanje u računu i dr.);
• ispunjenost uslova i rokova usaglašenosti ugostiteljskih objekata sa aktom iz člana 77. ovog zakona;
• isticanje i pridržavanje propisanog radnog vremena u ugostiteljskom objektu.

Ovlašćeni inspektori jedinica lokalne samouprave imaju prava, dužnosti i ovlašćenja turističkog inspektora utvrđena ovim zakonom koja se odnose na njihovu oblast inspekcijskog nadzora.

Iz napred navedenog, zaključuje se da ovlašćeni inspektori jedinica lokalne samouprave imaju pravo i dužnost da u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 1) privremeno zabrane obavljanje delatnosti samo u okviru poverenih poslova, u vrstama objekta soba, apartman, kuća, hostel, a ne u svim vrstama ugostiteljskih objekata.

Napred navedeno ne isključuje obavezu inspektora jedinica lokalne samouprave da u objektima za koje nisu nadležni, a utvrdili su da isti nisu registrovani u skladu sa zakonom, sačine zapisnik i proslede ga republičkoj turističkoj inspekciji.

Članom 12. stav 1. tačka 11) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, propisano je da odredbe ovog zakona naručioci ne primenjuju na nabavke od naručilaca ili grupe naručilaca koji su nosioci isključivog prava na osnovu kojeg jedini mogu da obavljaju određenu delatnost na određenom geografskom području i koje im je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta. 

Dakle, ovaj izuzetak podrazumeva kao uslov da je prethodno naručiocu od koga se nabavljaju dobra, usluge ili radovi, dodeljeno isključivo pravo na osnovu kojeg jedini mogu da obavljaju određenu delatnost na određenom geografskom području i koje im je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta.

Iz navedenog proizilazi da ova odredba Zakona nije osnov za dodelu isključivog prava javnom preduzeću, već je za primenu ovog izuzetka potrebno da je prethodno javnom preduzeću dodeljeno isključivo pravo koje je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta.

Ipak, ukazujemo da je dodela prava na obavljanje komunalne delatnosti uređena Zakonom o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018). Tako je članom 5. stav 1. ovog zakona propisano da komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt, dok je članom 9. stav 3. istog zakona propisano da se poveravanje obavljanja komunalne delatnosti vrši na osnovu odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o načinu obavljanja komunalne delatnosti i ugovora o poveravanju, osim kada se osniva javno preduzeće. Članom 9. stav 7. je propisano da se na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čije se finansiranje obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga, primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

Iz navedenih odredaba Zakona o komunalnim delatnostima proizilazi da se poveravanje obavljanja komunalne delatnostima može „rezervisati“ za javno preduzeće, u skladu sa ovim zakonom.

Članom 33. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da je službenik je dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili u slučaju da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik.

Vrstu i trajanje navedenih poslova određuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom, uz napomenu da je reč o najduže na 30 radnih dana u periodu od šest meseci.

Prema tome,  službenik je dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, za koje ispunjava uslove i to najduže 30 radnih dana, zbog privremeno povećanog obima posla, zbog zamene odsutnog državnog službenika ili u slučaju da to radno mesto nije popunjeno, s tim da neposredni rukovodilac u pismenom nalogu određuje vrstu poslova koje je službenik dužan da radi, što znači da je trajanje poslova privremenog karaktera i ograničeno je najduže na 30 radnih dana.

Cilj navedene odredbe Zakona o zaposlenima u AP i JLS je da se poslovi drugog radnog mesta, odnosno poslovi koji nisu u opisu radnog mesta službenika kome se daje pismeni nalog da ih obavlja, obavljaju privremeno, odnosno najduže 30 radnih dana i to samo u slučaju kada je obavljanje tih poslova neophodno zbog privremeno povećanog obima posla ili zbog zamene odsutnog državnog službenika, odnosno kada niko nije raspoređen na tom radnom mestu. S tim u vezi, mišljenja smo da je kontinuirano ponavljanje naloga pretpostavljenog za obavljanje istih poslova a koji nisu u opisu radnog mesta službenika u ponovljenom roku od 30 radnih dana u suprotnosti sa odredbom člana 33. Zakona.

Međutim, ukoliko postoji potreba da se poslovi na određenom radnom mestu obavljaju u periodu dužem od 30 radnih dana, Zakon predviđa mogućnost zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme kao i mogućnost primene instituta privremenog i trajnog premeštaja.

Naime, članom 70. st. 1.i 2. zakona predviđeno je da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine.

Dalje, članom 114. zakona predviđeno je da službenik može da bude trajno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto, ako to nalažu organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi, dok je članom 115. zakona predviđeno da službenik može da bude privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto zbog zamene odsutnog službenika ili povećanog obima posla, pri čemu zadržava sva prava na svom radnom mestu. Privremeni premeštaj traje najduže jednu godinu, posle čega službenik ima pravo da se vrati na radno mesto na kome je radio pre premeštaja.

Prema tome, obavljanje poslova radnog mesta na kome je došlo do povećanog obima posla ili kada je obavljanje poslova tog radnog mesta neophodno jer je službenik, koji je raspoređen na tom radnom mestu privremeno odsutan ili kada niko nije raspoređen na tom radnom mestu moguće je po pismenom nalogu pretpostavljenog najduže 30 radnih dana, a nakon tog perioda, u cilju daljeg obavljanja poslova tog radnog mesta, na kome postoji potreba, moguće je primeniti druge institute koje Zakon o zaposlenima u AP i JLS predviđa.

Što se samog dodatka tiče, shodno članu 41. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019 i 55/2020) ako po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca zaposleni radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta zbog privremeno povećanog obima posla ili poslove odsutnog zaposlenog, ima pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu. Treba ukazati da dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu.

Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 10 radnih dana mesečno iznosi 4% osnovne plate, odnosno 5% osnovne plate ako zaposleni zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice.

Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 20 radnih dana mesečno iznosi 8% osnovne plate, odnosno 10% osnovne plate ako zaposleni zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice.

Dakle, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o tome da je pismenim nalogom rukovodioca naloženo zaposlenoj da pored svojih, rešenjem određenih poslova, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta i to poslove odsutnog zaposlenog, zaposlena ima pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu.

Treba dodati i da je pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu za zaposlene u lokalnoj samoupravi uvedeno Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u JLS („Sl. Glasnik RS“, br. 38/19 i 55/20), koji je stupio na snagu 31.05.2019. godine.

Shodno članu 54. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) službenik kome je prestao rad na položaju iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1), 2) i 10) ovog zakona ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove.

Dakle, službenik na položaju koje je prestao rad na položaju iz razloga proteka vremena na koje je postavljen, podnošenja pismene ostavke ili ukidanja položaja ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove. S obzirom da je u konkretnom slučaju Kadrovskim planom i Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji predviđeno upražnjeno radno mesto time se stiču oba, kumulativno postavljena, uslova za ostvarivanje navedenog prava.

Članom 187. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) je propisano sledeće:

„Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa“.

Institut posebne zaštite od otkaza ugovora o radu, predviđen članom 187. Zakona o radu, ne utiče odnosno ne ograničava ostvarivanje prava službenika kome je prestao rad na položaju iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1), 2) i 10) Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove.

Usled navedenog, potrebno je postupiti po podnetom zahtevu službenika kome je prestao rad na položaju, iz razloga podnete ostavke, da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove, u za to predviđenom roku.

Za ostvarenje navedenog prava nije od značaja da li je reč o licu koje je pre postavljenja na položaj bilo u radnom odnosu u opštinskoj upravi ili van opštinske uprave.

Članom 33. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da:

(1) Skupština opštine odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.

(2) Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije određeno.

(3) O donošenju statuta, budžeta, prostornih i urbanističkih planova odlučuje se većinom glasova od ukupnog broja odbornika.

Članom 46. st. 1. i 6. Zakona o lokalnim izborima propisano je da:

(1) Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:

1) podnošenjem ostavke;

2) donošenjem odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave;

3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;

4) ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;

5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;

6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave;

7) gubljenjem državljanstva;

8) ako nastupi smrt odbornika.

(6) Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz stava 1. ovog člana tač. 2) do 8), skupština jedinice lokalne samouprave na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.

Članom 49. st. 1. i 2. Zakona o lokalnim izborima propisano je da:

(1) Na odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o prestanku mandata odbornika, kao i o potvrđivanju mandata novom odborniku, dopuštena je žalba Upravnom sudu.

(2) Žalba je dopuštena i u slučaju kada skupština propusti da donese odluke iz stava 1. ovog člana.

Iz citiranih zakonskih odredbi proističe da je skupština jedinice lokalne samouprave u svim slučajevima prestanka mandata odbornika pre isteka vremena na koje je izabran dužna da donese odluku kojom utvrđuje prestanak mandata, da se ta odluka donosi glasanjem i da je odluka doneta ako je za nju glasala većina prisutnih odbornika, osim ako je statutom jedinice lokalne samouprave predviđena neka druga, kvalifikovana većina.