Ne može se postupanje po novom zahtevu uslovljavati neplaćenim naknadama po ranijim zahtevima. U odnosu na zahtev po kom se postupa treba imati u vidu sledeće:

Članom 17. st. 1. i 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da je uvid u dokument besplatan, a da se kopija dokumenta koji sadrže tražene informacije izdaje uz obavezu tražioca da plati naknadu nužnih troškova izrade kopije, a u slučaju upućivanja i troškove upućivanja. Prema stavu 3. ovog člana, Vlada propisuje troškovnik na osnovu koga organi obračunavaju navedene troškove.

Uredbom o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja ("Sl. glasnik RS" br. 8/06), u Troškovniku kojim se utvrđuje visina nužnih troškova za izdavanje kopija dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja, propisano je da ukoliko visina ovih nužnih troškova prelazi iznos od 500,00 dinara, tražilac informacije je dužan da pre izdavanja informacije položi depozit u iznosu od 50% od iznosa nužnih troškova prema Troškovniku.

Članom 16. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da je organ vlasti dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta. Stavom 5. istog člana propisano je da će organ vlasti, zajedno sa obaveštenjem o stavljanju na uvid dokumenta sa traženom informacijom, odnosno o izdavanju kopije dokumenta, tražiocu saopštiti, između ostalog, iznos nužnih troškova izrade kopije dokumenta.

Iz navedenih odredaba proizilazi da organ vlasti, zajedno sa kopijom traženog dokumenta dostavlja tražiocu i nalog za plaćanje naknade u skladu sa Uredbom o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja i Troškovnikom kojim se utvrđuje visina nužnih troškova, a koji je sastavni deo ove Uredbe. Dakle, organ vlasti ne može uslovljavati pristup informacijama od javnog značaja plaćanjem naknade, osim u slučaju kada visina nužnih troškova za izdavanje kopija dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja prelazi iznos od 500,00 dinara, kada je tražilac informacije dužan da pre izdavanja informacije položi depozit u iznosu od 50% od iznosa utvrđenih nužnih troškova. Drugim rečima, to znači da organ ne mora da dostavi kopiju traženih dokumenata dok tražilac ne dostavi dokaz da je uplatio navedeni depozit. Međutim, pravo uvida i dostavljanje obaveštenja o posedovanju informacija je besplatno i ne može se uslovljavati naplatom nužnih troškova.

Prema Uredbi o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja, organ vlasti može odlučiti da tražioca informacije oslobodi plaćanja nužnih troškova, ako visina nužnih troškova ne prelazi iznos od 50,00 dinara, a posebno u slučaju dostavljanja kraćih dokumenata putem elektronske pošte ili telefaksa.

Ukoliko visina nužnih troškova za izdavanje kopija dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja prelazi iznos od 500,00 dinara, tražilac informacije je dužan da pre izdavanja informacije položi depozit u iznosu od 50% od iznosa nužnih troškova prema ovom troškovniku. Stoga, bi bilo dobro, u situacijama gde je iznos nužnih troškova viši od 500,00 dinara tražiti uplatu avansa.

Izmenama i dopunama Zakona predviđeno je da će prekršajno odgovarati pored ovlašćenog lica i lice koje ovlašćenom licu ne dostavi tražene informacije, koje su neophodne za postupanje po zahtevu za pristup informacijama. Kada funkcioner sprečava ovlašćeno lice da postupa u skladu sa zakonom, reč je o nezakonitom nalogu, a način postupanja u takvim situacijama propisan je odredbama člana 31. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Poslednjim izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (koji će početi da se primenjuje 17. februara 2022.) izričito je predviđeno da će za prekršaj zbog nepostupanja po zahtevu za pristup biti odgovorno ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama, dok je prema još uvek važećem Zakonu to odgovorno lice u organu javne vlasti, tj. rukovodilac organa. U praksi prekršajnih sudova bila je različita praksa. Neki sudovi su smatrali odgovornim rukovodioca organa, a neki su smatrali da tu treba primeniti Zakon o prekršajima, te da u skladu sa tim zakonom za taj prekršaj odgovorno je ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama. Nakon toga Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da je odgovorno ovlašćeno lice, ako je određeno.

Lice koje je primilo tražene informacije odgovorno je za njihovu poštenu i zakonitu upotrebu. To ne treba da bude briga, niti je to odgovornost organa javne vlasti. U praksi Poverenika pre 10 godina bio je slučaj da je jedna nevladina organizacija po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama o javnog značaja prikupila podatke od svih zdravstvenih ustanova u Srbiji da bi napravila portal za ocenu rada lekara (promenila je prvobitnu svrhu zbog koje su podaci obrađivani). Poverenik, kao organ koji istovremeno štiti i pravo na zaštitu podataka o ličnosti zabranio je obradu podataka na tom portalu, jer je suprotna Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i svrsi zbog koje su podaci opravdano učinjeni dostupnim javnosti. U pravnom sistemu postoje mehanizmi kako se postupa kad neko informacije prikupljene na zakonit način upotrebljava na nezakonit način. Međutim, s druge strane treba imati u vidu i činjenicu da je u jednom demokratskom društvu uobičajeno da javnost ima pravo da daje svoje mišljenje o radu organa javne vlasti i da ih kritikuje. Javni službenici i javni funkcioneri moraju biti spremni na oštriju kritiku nego kad su u pitanju „obični građani“. To je standard koji je izgrađen i potvrđen u praksi Evropskog suda za ljudska prava.

Kad je u pitanju zahtev kojim neko traži kopiranje par desetina ili stotina hiljada stranica, svakako ima mesta razmatranju primene člana 13. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim, pre nego što zahtev odbije u celosti, organ je dužan da pozove tražioca, da pokaže dobru volju i da je spreman da udovolji zahtevu i da pokuša sa tražiocem da se zahtev svede na razumnu meru. Ukoliko tražilac ostaje pri prvobitnom zahtevu ima mesta primeni člana 13. Zakona. 

Metodologija dokazivanja da je u nekom konkretnom slučaju reč o zloupotrebi prava opisana je u studiji slučaja u publikaciji Poverenika „Stavovi i mišljenja Poverenika.pdf“ broj 8, poglavlje broj 6, 2019. godina,