Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU kom roku službenik opštinske uprave mora da odgovori na zahtev ovlašćenog lica za pristup informacijama ako je rok za dostavljanje informacije tražiocu 15 dana?
Takav rok nije zakonom propisan, ali samo ovlašćeno lice treba da naznači u kom roku je potrebno da mu se dostave tražene informacije da bi ono moglo blagovremeno postupiti po zahtevu. Taj rok svakako treba da bude kraći od 15 dana, a razuman da i lice od kog se traže informacije ima vremena da postupi (npr. 7 do 10 dana bi bilo razumno, zavisno od obima traženih informacija). Ovlašćeno lice o tom roku posebno treba da vodi računa ako mora da prikupi podatke iz više organizacionih jedinica i da ih objedini.
Ukoliko lice ovlašćeno za informacije od javnog značaja u nekom organu ima problem sa pribavljanjem informacije od nadležne službe, tj. ne dobije traženu informaciju, šta treba da preduzme u tom slučaju?
Ovlašćeno lice treba da ima pisane dokaze da je blagovremeno zahtevalo tražene informacije. U slučaju nedostavljanja informacija treba obavestiti o tome (zavisno od načina organizacije rada) svog pretpostavljenog, rukovodioca te službe i/ili rukovodioca organa. Važno je to učiniti pre isteka zakonom propisanog roka za postupanje po zahtevu da bi se problem blagovremeno rešio i postupilo po zahtevu na vreme.
Da li je obavezno pozivanje na član 15. Zakona i isti podnositi na propisanom obrascu ili je dovoljno samo pozvati se na zakon i napisati običan zahtev u slobodnoj formi?
U zahtevu nije obavezno pozvati se na član 15. Zakona, niti je neophodno koristiti propisani obrazac, ali je to korisno. Zahtev se može napisati i u slobodnoj formi. Ukoliko je organ vlasti u sumnji po kom pravnom osnovu je podnet zahtev, neophodno je pre postupanja razjasniti tu nedoumicu i pozvati tražioca da precizira po kom pravnom osnovu podnosi zahtev, da li po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ili po drugom pravnom osnovu.
S obzirom na to, da neki drugi zakoni ograničavaju pravo na informacije od javnog značaja, kako da ovlašćeno lice ne propusti da postupi po takvom zakonu?
Pre svega, bilo bi dobro da je ovlašćeno lice pravnik ili bar da ima mogućnost konsultacija sa pravnikom. U materiji pristupa informacijama, Zakon o slobodnom pristupu informacijama je lex specialis u odnosu na sve druge zakone kojima se uređuje materija slobodnog pristupa. Čak i kada iz drugih zakona proizilazi obaveza uskraćivanja informacija, uslovi za uskraćivanje prava se cene u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Npr. ukoliko neki tražilac zatraži od doma zdravlja po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, informaciju o tome da li je njegov komšija pozitivan na Kovid, iako je Zakonom o pravima pacijenata propisana obaveza doma zdravlja da čuva taj podatak kao naročito osetljiv, dom zdravlja postupajući po takvom zahtevu treba da donese rešenje kojim će takav zahtev odbiti iz razloga propisanih članom 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama (zaštita privatnosti lica na koja se podaci odnose). Isto važi za druge zakone.
Tako, kada pristup informaciji treba uskratiti iz razloga što je tražena informacija poslovna tajna ili tajni podatak, organ vlasti treba da se pozove prilikom uskraćivanja pristupa na čl. 8. i 9. tačka 5) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. U toj situaciji ne može se pozvati samo na Zakon o zaštiti poslovne tajne ili na Zakon o tajnosti podataka, kao razlog uskraćivanja pristupa informacijama.
Dakle, iz drugih zakona proizilaze smernice u vezi sa postupanjem po zahtevu, ali razlozi za ograničenje i uskraćivanje pristupa informacijama cene se samo u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama.
Šta se dešava kad ovlašćeno lice dobije nepotpune informacije od službe, a to ne zna i tražilac je uskraćen za informacije?
Davanje nepotpune ili netačne informacije predstavlja prekršaj kažnjiv zakonom. Iz tog razloga, najnovijim izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je predviđeno da će lice koje ovlašćenom licu za postupanje po zahtevima za pristup informacijama, ne dostavi tražene podatke ili dostavi netačne i nepotpune podatke biti prekršajno gonjeno.