Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je zloupotreba prava na pristup informacijama ako se stranka obrati zahtevom za pristup informacijama i traži odgovor kada će biti izvršeno obeležavanje ulica u opštini?
Na taj način formulisano pitanje ne bi se moglo smatrati zloupotrebom prava. U takvoj situaciji pre treba razmišljati o tome da li je takva informacija uopšte sadržana u nekom dokumentu, jer ako nije, dovoljno je tražioca obavestiti da organ javne vlasti ne poseduje dokument u kom je sadržana takva informacija.
Podnosilac zahteva traži fotokopiju diplome o stečenom srednjem i stečenom visokom obrazovanju funkcionera u JLS, za čije radno mesto nije bitna stručna sprema. Da li se takva informacija smatra informacijom od javnog značaja, odnosno da li takav zahtev može da se odbije?
Kad god se traže informacije o nečijem obrazovanju, prilikom odlučivanja da li te informacije treba učiniti dostupnim javnosti, treba razmotriti da li su te informacije uslov ili kriterijum za obavljanje određenog posla ili vršenje određene funkcije. Npr. ukoliko se traži informacija o stečenom obrazovanju odbornika u skupštini opštine takav zahtev treba odbiti, jer zakon ne propisuje bilo kakav uslov u pogledu stručne spreme odbornika. Međutim, ukoliko neko traži informaciju o stečenom obrazovanju načelnika opštinske uprave, takva informacija treba da bude učinjena dostupnom javnosti uz odgovarajuću zaštitu podataka kao što su ime roditelja, JMBG i prosek na studijama i sl. iz razloga što na tu funkciju može biti postavljeno samo lice koje ima završen pravni fakultet (čl. 54. st. 2. Zakona o lokalnoj samoupravi).
Radi se o zahtevu za pristup informaciji o tačnom broju zaposlenih u poslednjih godinu dana u GU, kao i dostavljanje tačne zarade pojedinačno za sva ova lica i tačan opis radnog mesta i imena. Da li su ove tražene informacije javne?
Reč je o informacijama koje moraju biti javno dostupne u informatoru o radu. Primera radi, u informatoru o radu Poverenika objavljene su informacije o broju zaposlenih, platama izabranih i postavljenih lica, a za lica koja nisu na rukovodećim položajima objavljene su informacije o iznosu plate za određeno zvanje (npr. mlađi savetnik, savetnik, samostalni savetnik, viši savetnik i sl.), bez imena i prezimena.
Načelno, informacije o svim rashodima i troškovima iz budžeta, tj. trošenju javnog novca, moraju biti dostupne javnosti. Međutim, prilikom činjenja dostupnih ovih informacija treba strogo voditi računa da privatnost lica na koja se odnose tražene informacije ne bude ugrožena, tj. narušena u većoj meri od one koja je neophodna da bi javnost dobila informacije o trošenju javnog novca i rashodima na plate zaposlenih u organu javne vlasti. U tom smislu treba zaštiti informacije o adresi stanovanja, JMBG, broju tekućeg računa, odbicima na ime alimentacije, sindikalnog članstva, kredita, administrativnim zabranama, minulom radu i sl.
Da li je javni interes dostava kopija putnih naloga za 4 godine, a tražilac odbija uvid u dokumenta koji mu je ponuđeni?
Informacije o trošenju javnog novca uvek treba da budu dostupne javnosti. Tražilac je taj koji opredeljuje na koji način želi da ostvari svoje pravo (da li želi uvid ili kopiju ili oboje). Organ ne može da ponudi da umesto kopije izvrši uvid. Međutim, kako će organ postupiti po zahtevu zavisi od obima tražene dokumentacije. Npr. ako je reč o organu koji nema puno naloga godišnje (npr. pet), što je za četiri godine 20 naloga ukupno, nema razloga da se pristup informaciji uskrati i kopije treba dostaviti tražiocu. Međutim, ukoliko je reč o nekom organu koji zbog prirode svog posla (npr. neka inspekcija) ima mnogo naloga godišnje pa se za period od četiri godine radi o desetinama hiljada stranica, organ može pozvati tražioca, predložiti mu uvid i da zahtev svede na razumnu meru. Ukoliko tražilac ostane pri prvobitnom zahtevu, organ može razmotriti uskraćivanje pristupa traženim informacijama u skladu sa čl. 13. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pri čemu je teret dokazivanja da su ispunjeni uslovi za primenu instituta zloupotrebe prava na organu javne vlasti koji postupa po zahtevu.
Da li postoji opravdani interes javnosti da zna informacije o prisustvu određenih zaposlenih na seminarima, obukama, o bolovanju određenih zaposlenih, godišnjem odmoru, rezultatu PCR testa, članstvu u komisijama, pristupu mejlovima unutar JLS?
Oboriva je zakonska pretpostavka da javnost ima pravo da zna svaku informaciju koja je u posedu organa javne vlasti. Organ je dužan da dokaže da je suprotno od toga. Kada su informacije o zaposlenima u pitanju, prilikom procene da li traženu informaciju treba učiniti dostupnom javnosti ili ne, u svakom konkretnom slučaju, treba sprovesti test javnog interesa i utvrditi koji interes pretežniji u tom konkretnom slučaju (interes javnosti da zna ili privatnost lica na koje se tražene informacije odnose). Prilikom sprovođenja testa javnog interesa u prvom redu treba odgovoriti na pitanje da li je tražena informacija u vezi sa radom zaposlenog i njegovim profesionalnim životom (takve informacije načelno uvek treba da budu dostupne javnosti) ili je u vezi sa njegovim privatnim životom (takvim informacijama načelno treba uskratiti pristup javnosti).
Informacija o odsustvu sa rada bilo kog zaposlenog ili lica koje obavlja javnu funkciju jeste informacija od javnog značaja. Informacija o periodu u kom je lice odsustvovalo sa rada uvek mora biti dostupna javnosti, a da li treba da bude dostupna i informacija o razlozima zbog kojih je lice odsustvovalo zavisi od toga da li je odsustvo bilo iz službenih ili privatnih razloga. Razlozi za odsustvo iz službenih razloga (npr. stručno usavršavanje, službeni put i sl.) treba da budu dostupni javnosti. Pristup informacijama o razlozima odsustva privatne prirode (npr. slobodni dani za rođenje deteta, venčanje i sl.) treba uskratiti, ali i tada treba dati informacije o periodu kada je lice odsustvovalo sa rada iz privatnih razloga.
Pristup informacijama o PCR testu načelno treba uskratiti.
Informacije o članstvu u komisijama treba da budu dostupne jer su u vezi sa radom i profesionalnim životom javnog službenika.
Što se tiče pristupa korespondenciji obavljenoj putem službenog mejla, treba imati u vidu da su i to informacije od javnog značaja. Stoga je poželjno i preporučljivo da organ javne vlasti definiše kako i pod kojim uslovima se može koristiti službena adresa elektronske pošte.