Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU slučaju kada opština nema Javnog beležnika, koji organi mogu da vrše overu potpisa podrške izbornim listama na parlamentarnim, a koji na lokalnim izborima?
1) Po pitanju overe izjava birača koji podržavaju izbornu listu kandidata za narodne poslanike Narodne skupštine, članom 43. stav 3. Zakona o izboru narodnih poslanika propisano je da te izjave moraju da budu overene u nadležnom sudu.
Imajući navedeno u vidu, u gradovima i opštinama u kojima još uvek nisu imenovani javni beležnici, overu ovih izjava i dalje obavljaju osnovni sudovi, sudske jedinice i prijemne kancelarije osnovnih sudova.
2) Što se tiče lokalnih izbora, članom 23. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisano je da potpis kojim birač podržava izbornu listu kandidata za odbornike skupštine jedinice lokalne samouprave mora biti overen u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, što znači da tamo gde nema javnih beležnika, te izjave, uz osnovne sudove, sudske jedinice i prijemne kancelarije osnovnih sudova, mogu da overavaju i opštinske uprave.
Članom 14. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da “izbornu komisiju u stalnom sastavu čine predsednik i najmanje šest članova koje imenuje skupština JLS, na predlog odborničkih grupa u skupštini JLS, srazmerno broju odbornika, a u proširenom sastavu – i po jedan opunomoćeni predstavnik podnosilaca izborne liste koju je predložilo najmanje 2/3 kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira”. Na osnovu citirane odredbe Zakona, kako postupiti u situaciji kada odbornička grupa ne želi ili neće da predloži člana u stalnom sastavu Izborne komisije? Da li to mesto u Rešenju o obrazovanju Izborne komisije ostaje upražnjeno ili druga odbornička grupa stiče pravo za popunu upražnjenog mesta?
Načelno govoreći, u slučaju da neka odbornička grupa ne (želi da) predloži lica u izbornu komisiju, pred Skupštinom opštine su dva izbora:
da izbornu komisiju obrazuje u krnjem sastavu, na osnovu predloga koje je dobila, sa mogućnošću naknadne popune, i
da ta nepotpuna mesta raspodeli drugim odborničkim grupama, vodeći računa o zabrani natpolovične većine bilo koje odborničke grupe.
Obrazovanje izborne komisije u "krnjem" sastavu svakako nije najpoželjnija opcija, ali je realno moguća, pod uslovom da se imenuje više od polovine sastava izborne komisije, kako bi se obezbedilo da izborna komisija može da punovažno odlučuje i u nepotpunom sastavu.
Imenovanje nepotpune izborne komisije se desio u praksi, u slučaju RIK-a, koja je 2012. godine obrazovana sa jednim članom i zamenikom manje od zakonskog broja, jer jedna poslanička grupa nije dostavila svoj predlog. Sastav je bio popunjen nešto manje od godinu dana kasnije, po dobijanju predloga te poslaničke grupe.
Ilustracije radi, u prilogu su dve odluke Narodne skupštine iz 2012. i 2013. godine.
Odluka o imenovanju RIKa 2012.pdf
Odluka o dopuni imenovanja RIKa iz 2013.pdf
Druga opcija je, takođe, izvodljiva, ali ostaje rizik da se protiv takve odluke skupštine JLS podnese žalba Upravnom sudu, gde bi mogao da bude problem dokazati da neka odbornička grupa nije htela da učestvuje u formiranju izborne komisije, te je pitanje kakva bi bila odluka Upravnog suda.
Ako bi se prihvatila prva opcija, sa "krnjom" izbornom komisijom, takva odluka bi, ostala pred sudom, ali bi se, svakako, onda postavilo pitanje koje su opcije za kasniju popunu tih upražnjenih mesta. Svakako, jedna opcija jeste da se odbornička grupa predomisli i naknadno dostavi svoj predlog. Ako se to, ipak, ne desi, druga opcija bi bila da se onda preostalim odborničkim mestima predloži da daju svoje predloge za ta "prazna" mesta, a moglo bi se, razmisliti i da predsednik opštine, u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 44. tačka 2) Zakona o lokalnoj samoupravi (predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština) predloži lica u izbornu komisiju s tim da predloži lica koja nisu ni u jednoj političkoj stranci.
Čak iako bi sud oborio odluku o kasnijoj popuni "krnjeg" sastava izborne komisije, to ne bi suštinski omelo rad izborne komisije, jer bi ona i dalje mogla da punovažno radi u tom nepotpunom sastavu.
Članom 13. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisano je da “nijedna politička stranka ili stranačka koalicija ne može imati više od polovine članova u stalnom sastavu organa za sprovođenje izbora”. Na osnovu citirane odredbe Zakona, da li se pod stranačkom koalicijom podrazumeva koalicija koja je učestvovala na izborima u okviru jedne izborne liste ili post izbornom koalicijom (koju čine različite stranke)?
Ni Zakon o lokalnim izborima, kao ni Zakon o izboru narodnih poslanika, nije dovoljno jasan kada zabranjuje da bilo koja stranka ili stranačka koalicija ima većinu u organima za sprovođenje izbora.
Jedno od tumačenja jeste da se tu misli na stranku ili koaliciju stranaka koje su obrazovale odborničku grupu, što znači da nijedna odbornička grupa ne može da ima većinu u organima za sprovođenje izbora. Navedeno tumačenje je u skladu i sa presudom Upravnog suda broj II-4 Už.15/16 od 11. marta 2016. godine, koja je u prilogu ovog odgovora.
Presuda US Odeljenje u Nisu - natpolovicnа vecina strankе u GIKu 11.03.2016.doc
Da li se kod ocenjivanja rukovodioca užih organizacionih jedinica u gradskim upravama i samostalnih izvršilaca, koji nemaju neposredno nadređenog rukovodioca, sačinjava izveštaj o ocenjivanju, ili se rešenje o ocenjivanju donosi na osnovu obavljenog razgovora sa službenikom i da li je u tom slučaju potrebno sačiniti službenu belešku?
Tumačeći odredbe člana 36. Uredbe o ocenjivanju službenika, naše stanovište i stanovište Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je da rukovodilac organa, službe ili organizacije je i ocenjivač za sebi neposredno podređene i to na način koji je nešto drugačiji od toga kako se ostali ocenjuju. Naime, ovaj rukovodilac uglavnom ocenjuje rukovodioce unutrašnjih organizacionih jedinica koji su mu neposredno podređeni, kao i samostalne izvršioce koji su mu direktno podređeni; može se desiti i da bude ocenjivač za službenike koji iz nekog razloga nemaju neposredno nadređenog (najčešće zato što to radno mesto nije trenutno popunjeno) i u hijerarhiji je rukovodilac organa, službe ili organizacije prvi koji ima uvid u rad tih zaposlenih. U slučajevima kada je ovaj rukovodilac ocenjivač, ne popunjava se standardni izveštaj o ocenjivanju, već je on dužan da obavi razgovor sa ocenjivanim o rezultatima rada i da nakon toga donese rešenje o oceni. Naravno, sadržina ovog razgovora i ostalo od značaja za ocenjivanje službenika naći će se u obrazloženju tog rešenja.
Ukoliko je zaposleni radio u Ministarstvu unutrašnjih poslova 5 godina, a zatim zasnovao radni odnos u organu JLS (komunalnoj miliciji), da li se pri utvrđivanju prava na isplatu jubilarne nagrade od strane poslodavca JLS računaju i godine rada u Ministarstvu unutrašnjih poslova kao državnom organu. Zaposleni je u policiji radio manje od 5 godina, a u komunalnoj miliciji radi od 04.11.2010. godine, nije mu isplaćena jubilarna nagrada za 10 godina rada, već ga uveravaju da ista treba da se isplati za 10 godina rada samo u JLS i to nakon 04.11.2020. godine. Da li je ista trebalo da bude isplaćena nakon 5 godina rada u JLS i onih 5 godina u državnom organu s obzirom da je Poseban kolektivni ugovor iz 2015 godine to definisao kao i sada?
Odredbe Aneksa Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, koji je stupio na snagu u junu 2015. godine, uređivale su prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u organima pokrajinske autonomije i jedinicama lokalne samouprave i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca. U tom prvobitnom tekstu odrebe o jubilarnoj nagradi našle su se u članu 46(a) i glasile su:
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje:
1) za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa;
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog člana uvećane za 25%;
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog člana uvećane za 25%;
4) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog člana uvećane za 25%.
Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom organu pokrajinske autonomije i organu jedinice lokalne samouprave je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca koji je prestao da postoji, kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje po pravilu na dan autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, zaposlenima koji su stekli pravo na jubilarnu nagradu u 2015. godini do dana stupanja na snagu ovog ugovora, isplata jubilarne nagrade izvršiće se najkasnije do kraja 2015. godine.
Dakle, u ovom osnovnom tekstu jubilarna nagrada se priznavala za rad proveden u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom organu pokrajinske autonomije i organu jedinice lokalne samouprave je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
Tek izmenama kolektivnog ugovora iz maja 2018. godine menja se član 46(a) tako da glasi:
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje:
1) za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa;
2) za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog člana uvećane za 25%;
3) za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog člana uvećane za 25%;
4) za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog člana uvećane za 25%;
5) za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog člana uvećane za 25%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca koji je prestao da postoji, kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje po pravilu na dan autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za zaposlene koji su to pravo stekli do tog dana, osim ako kolektivnim ugovorom kod poslodavca nije drugačije određeno.
Pravo iz stava 1. tačka 4) ovog člana ostvaruju svi zaposleni koji počev od 1. januara 2018. godine navršavaju 35 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.
Skoro isto rešenje zadržano je i u Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave iz maja 2019. godine.
Dakle, radni staž u državnom organu priznaje se tek od maja 2018. godine kod ostvarivanja prava na jubilarnu nagradu. Što u ovoj konkretnoj situaciji znači da bi sledeći osnov za isplatu jubilarne nagrade bio za 20 godina rada u 2025. godini, pod uslovom da budući kolektivni ugovor zadrži isto rešenje.