Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li JLS ima obavezu da organizuje monitoring posetu i šta se pod tim podrazumeva?
U skladu sa članom 15. Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja ostvaruju udruženja, organizaciona jedinica JLS nadležna za oblast u kojoj se realizuje program može, radi praćenja realizacije programa, obaviti monitoring posete, koje mogu biti najavljene i nenajavljene. To podrazumeva posetu udruženju, održavanje sastanaka ovlašćenih predstavnika JLS sa ovlašćenim predstavnicima udruženja i prisustvo događajima i manifestacijama ili drugim aktivnostima u sklopu programa.
JLS, u skladu sa Uredbom, ima obavezu da organizuje najmanje jednu monitoring posetu za programe koji traju duže od 6 meseci i čija vrednost odobrenih sredstava prelazi 500 hiljada dinara, kao i za programe koji teraju duže od godinu dana. Uredbom je propisano da organ odnosno organizaciona jedinica nadležna za oblast na koju se program odnosi izrađuje izveštaj o obavljenoj monitoring poseti sa eventualnim preporukama za otklanjanje nedostataka i rokovima za to (član 16. Uredbe).
Šta sadrži periodični i završni narativni izveštaj, a šta periodični i završni finansijski izveštaj?
Periodični i završni narativni izveštaj treba da sadrži detaljan opis aktivnosti i rezultata realizacije programa u odnosu na planirane aktivnosti definisane ugovorom, kao i obrazloženje za svako odstupanje od programa i pregled korektivnih mera čije preduzimanje korisnik sredstava planira.
Periodični i završni finansijski izveštaj treba da sadrži prikaz budžeta, koji je sastavni deo ugovora, sa pregledom svih troškova koji su nastali tokom izveštajnog perioda, kao i celokupnu dokumentaciju koja opravdava nastale troškove.
U pogledu monitoringa koje su obaveze JLS, a koje udruženja?
Prema članu 12. Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja ostvaruju udruženja JLS ima obavezu da prati realizaciju programa za koji su odobrena sredstva, a udruženje je obavezno da omogući nesmetano praćenje realizacije. Članom 13. Uredbe propisana je obaveza udruženja da izveštava o realizaciji finansiranog programa. Ovu obavezu udruženja preuzimaju potpisivanjem ugovora o finansiranju sa nadležnim organom. Ono se obavlja putem izrade i dostavljanja periodičnih izveštaja i završnog narativnog i finansijskog izveštaja. Dinamika izveštavanja definisana je Uredbom i bliže regulisana Metodologijom.
Takođe, treba imati u vidu da JLS ima pravo da traži uvid u realizaciju programa, kao i u način i dinamiku trošenja sredstava i van termina koji su predviđeni za izveštavanje, a udruženje je dužno da to omogući.
Na koji račun se prenose odobrena sredstva za realizaciju odobrenih programa?
U skladu sa članom 9. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu, korisnicima javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora (društva kapitala, privredna društva, udruženja, fondacije i zadužbine, preduzetnici, crkve i verske zajednice, političke stranke i dr.), kao i ostalim pravnim licima i drugim subjektima koji ne pripadaju javnom sektoru, a kojima se prenose sredstva iz budžeta, otvara se poseban račun kod Uprave za trezor za ta sredstva, koji se uključuje u sistem konsolidovanog računa trezora.
Sredstva za realizaciju odobrenih programa moraju biti uplaćena isključivo na poseban namenski dinarski račun kod Uprave za trezor, sa koga se vrše sva plaćanja troškova u vezi sa odobrenim programom.
Šta se najčešće koristi kao sredstvo obezbeđenja za slučaj nenamenskog trošenja?
Sredstvo obezbeđenja može biti bankarska garancija, hipoteka, jemstvo drugog pravnog lica sa odgovarajućim bonitetom, jedan od oblika račne zaloge hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari, menica, polisa osiguranja i dr. Najčešće korišćen instrument obezbeđenja je menica, jer ima veću efikasnost od drugih oblika plaćanja. Menicom se na siguran i brz način naplaćuju potraživanja, pa ako dužnik u roku ne ispati dugujući iznos, poverilac ima pravo da po skraćenom postupku naplati svoje potraživanje iz menice. S tim u vezi, JLS može zatražiti od korisnika sredstava da dostavi registrovanu blanko solo menicu sa ovlašćenjima za njenu popunu.