Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se za sprovođenje dispciplinskih postupaka mogu neposredno primenjivati odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave ili postoji obveza donošenja posebnog Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti?
Za pokretanje, vođenje i okončanje disciplinskog postupka ne postoji potreba za donošenjem posebnog Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti. Primena odredbi glave 11. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave je dovolјna za sprovođenje disciplinskog postupka.
Da li lice koje se dodatno doškolovalo u toku radnog odnosa na neodređeno vreme samovolјno i bez sprovođenja procedure predviđene članom 123. i 124. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave koje je do sada radilo na radnom mestu sa IV ili VI stepenom stručne spreme, može odmah po sticanju diplome fakulteta - VII stepen (ukoliko za to postoji slobodno radno mesto) da bude raspoređeno na radno mesto sa zvanjem mlađi savetnik i raspoređen na radno mesto rukovodica Odseka? Da li ova lica ponovo pohađaju pripravnički staž u vezi stepena stručne spreme koje su u međuvremenu stekli? Nјihov pripravnički staž prilikom prvog prijema u radni odnos je trajao kraće u odnosu na pripravnički staž koji je potreban za stepen stručnosti koji su u međuvremenu stekli.
Shodno članu 123. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave službeniku može da se omogući dodatno obrazovanje značajno za rad kod poslodavca. Službenik koji će se dodatno obrazovati bira se na internom konkursu, a prednost ima službenik sa višim prosekom ocene u prethodne tri godine. Troškove dodatnog obrazovanja snosi poslodavac.
Na osnovu čl. 124. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave prava i obaveze službenika koji se dodatno obrazuje uređuju se ugovorom.
Službenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada. Po završenom dodatnom obrazovanju, službenik se premešta na nepopunjeno radno mesto razvrstano u najniže zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Službenik iz stava 3. ovog člana dužan je da u roku od šest meseci položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.
Posle dodatnog obrazovanja službenik je obavezan da ostane na radu kod poslodavca najmanje dvostruko duže od trajanja dodatnog obrazovanja, inače je dužan da jednokratno nadoknadi poslodavcu sve troškove dodatnog obrazovanja.
Međutim, sama činjenica da je zaposleni stekao visoko obrazovanje, a primera radi imao je stečeno srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, i obavlјao je poslove shodno tom obrazovanju, za poslodavca ne stvara obavezu, niti mogućnost samu po sebi, da taj zaposleni bude raspoređen na radno mesto za čije obavlјanje je potrebno stečeno visoko obrazovanje.
Na osnovu čl. 126. Zakona o zaposlenima u AP i JLS svojstvo pripravnika može steći lice koje nije bilo u radnom odnosu, kao i lice koje je provelo na radu vreme kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž s tim stepenom obrazovanja.
Vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž ukoliko poslovi koje je to lice obavlјalo ne odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme za koji se pripravnički staž sprovodi.
Pripravnik zasniva radni odnos na određeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa.
Shodno čl. 127. istog Zakona pripravnički staž za pripravnike sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, traje jednu godinu.
Pripravnički staž za pripravnika sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, traje devet meseci.
Pripravnički staž za pripravnike sa stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju, traje šest meseci.
Dakle, u konkretnom slučaju, lice koje je steklo visoko obrazovanje, ukoliko postoji potreba poslodavca, uz napomenu da i svi drugi akti, poput Pravilnika o unutrašnjem uređenju, Kadrovskog plana i sl. omogućavaju realizaciju navedenog, bi moralo da završi pripravnički staž sa tim stepenom obrazovanja, a nakon čega bi, eventualno, zasnovalo radni odnos sa tom stručnom spremom kod poslodavca i shodno tome steklo odgovarajuće zvanje.
U koje zvanje može da bude raspoređen zaposleni koji se naknadno (u toku radnog odnosa na neodređeno vreme samovolјno i bez sprovođenja procedure predviđene članom 123. i 124. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave) doškoluje pa pored diplome srednje škole (IV stepena stručne spreme), dostavi diplomu fakulteta (VII stepena stručne spreme)?
Shodno članu 123. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave službeniku može da se omogući dodatno obrazovanje značajno za rad kod poslodavca. Službenik koji će se dodatno obrazovati bira se na internom konkursu, a prednost ima službenik sa višim prosekom ocene u prethodne tri godine. Troškove dodatnog obrazovanja snosi poslodavac.
Na osnovu čl. 124. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave prava i obaveze službenika koji se dodatno obrazuje uređuju se ugovorom.
Službenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada. Po završenom dodatnom obrazovanju, službenik se premešta na nepopunjeno radno mesto razvrstano u najniže zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Službenik iz stava 3. ovog člana dužan je da u roku od šest meseci položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.
Posle dodatnog obrazovanja službenik je obavezan da ostane na radu kod poslodavca najmanje dvostruko duže od trajanja dodatnog obrazovanja, inače je dužan da jednokratno nadoknadi poslodavcu sve troškove dodatnog obrazovanja.
Međutim, sama činjenica da je zaposleni stekao visoko obrazovanje, a primera radi imao je stečeno srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, i obavlјao je poslove shodno tom obrazovanju, za poslodavca ne stvara obavezu, niti mogućnost samu po sebi, da taj zaposleni bude raspoređen na radno mesto za čije obavlјanje je potrebno stečeno visoko obrazovanje.
Koje uslove (u pogledu vrste i stepena stručne spreme i godina radnog iskustva) mora da ispuni lice koje u Gradskoj upravi obavlјa poslove vanrednih situacija?
Da bi se dao potpun odgovor na pitanje potrebno je znati koji su sve poslovi obuhvaćeni konkretnim radnim mestom. Preporuka, data i u modelu Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji za radno mesto koje pripada toj grupi poslova, je da je potrebno da je reč o zaposlenom sa visokom stručnom spremom i tri godine iskustva u struci, uz napomenu da je reč samo o predlogu, a ne o obavezi.
Načelnik uprave želi da lice koje je raspoređeno na radno mesto nameštenika premesti na izvršilačko radno mesto. Koja je procedura predviđena za ovu vrstu premeštaja i kojim aktima se ona vrši?
Članom 82. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisan redosled radnji pri popunjvanju radnih mesta, koji glasi:
"Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega. Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs. Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa. Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs. Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs".
Dakle, zakonom nije propisana mogućnost premešetaja nameštenika pri popunjavanju radnog mesta, već samo službenika, a što se odnosi i na interni konkurs, propisan ovim članom Zakona. Konkretnije, ne postoji mogućnost premeštaja zaposlenog sa namešteničkog na radno mesto službenika.