Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeS obzirom na to, da zahtev mora sadržati naziv organa vlasti, ime, prezime i adresu tražioca informacije, kao i što precizniji opis informacije koja se traži, kako se onda zahtev podnosi anonimno?
Ovde je reč o pravu javnosti da zna. Tražilac je samo reprezent javnosti. Ukoliko neko lice pošalje mejl sa neodređene adrese (anonimno), a reč je o informaciji koja mora biti dostupna celokupnoj javnosti, organ javne vlasti neće pogrešiti ako zahtev dostavi i takvom „anonimnom“ licu.
Međutim, ako je reč o zahtevu koji treba odbiti, onda treba postupiti strogo formalno i tražiti dopunu zahteva u skladu sa članom 15. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Kako postupiti u slučaju kada ovlašćenom licu organa da postupi prema određenom zahtevu koji je stigao nadređeni funkcioner ne dozvoljava da se odgovori tražiocu informacije?
Takvo ponašanje nadređenog javnog funkcionera je nezakonito. Ovlašćeno lice bi trebalo u tim situacijama da pismeno obavesti rukovodioca da je takav nalog nezakonit. Način postupanja zaposlenog u jedinicama lokalne samouprave kada se traži od njega izvršenje nezakonitog naloga propisan je članom 31. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Da li ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja koji je istovremeno i radnik opštinske uprave odgovara i na zahteve koji su upućeni skupštini opštine, opštinskom veću ili predsedniku opštine, pošto ovi organi nemaju ovlašćeno lice ili neko iz ovih organa treba da odgovori na zahtev jer je upućen njima?
To zavisi od toga ko je dao ovlašćenje. Ukoliko skupština opštine, opštinsko veće ili predsednik opštine nisu izričito konkretno lice da postupa i po njihovim zahtevima, onda je obaveza da ovlaščno lice postupa samo po zahtevima Opštinske uprave. Međutim, u slučaju bilo kakve sumnje to treba proveriti jer ovlašćenje može proizilaziti iz različitih akata svih tih organa (npr. rešenje, odluka, opis sistematizacije radnih mesta u samoj Upravi i sl.). Zato treba razjasniti nedoumice, da se ne bi došlo u situaciji da ovlašćeno lice bude pozvano na odgovornost u slučaju nepostupanja po zahtevima podnetim nekom od tih organa.
Da li se u obaveštenju koje se dostavlja tražiocu navodi ovlašćenje ili samo kada donosimo rešenje?
Poželjno je, ali nije obavezno. Međutim, u rešenju kojim se odbija zahtev za pristup informacijama u smislu člana 16. st. 10. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u uvodu se mora navesti lično ime ovlašćenog lica za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja i pravni osnov njegovog ovlašćenja, a u skladu sa čl. 141. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku.
Kako postupiti u situaciji kada se lice u čijem posedu se nalazila informacija, razbolelo nakon isteka 7 dana od dana prijema zahteva, a pre isteka roka od 15 dana za postupanje po zahtevu, tako da je obaveštenje bilo moguće dostaviti podnosiocu zahteva samo nakon isteka roka od 7 dana?
Teorijski, to bi bila situacija u kojoj se može smatrati da je opravdano, u smislu člana 16. st. 3. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, produžiti rok postupanja po zahtevu na 40 dana.
Međutim, u organizacionom smislu, posmatrano sa aspekta rada organa javne vlasti i institucija ne bi trebalo dozvoliti da ceo sistem zavisi samo od jednog čoveka. Posao treba organizovati tako da bez obzira na nečije odsustvo s posla iz bilo kog razloga (godišnji odmor, bolovanje, slobodni dani i sl.) posao može nesmetano da se obavlja.