Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeMože li privremeni zastupnik da bude neko ko nije diplomirani pravnik?
Mišljenja smo da privremeni zastupnik mora biti lice koje ima zvanje diplomiranog pravnika, upravo iz razloga razumevanja upravnog postupka koji podrazumeva određeno pravničko znanje.
Da li privremeni zastupnik ima pravo na naknadu troškove i u kom iznosu mu opredeliti naknadu ako nije iz reda advokata?
Saglasno čl. 88. st. 1. ZUP-a privremeni zastupnik ima pravo na naknadu stvarnih troškova koji su nastali u vezi sa postupkom, kao i pravo na nagradu. Ukoliko se radi o radniku organa uprave organ će proceniti da li će postupiti u skladu sa navedenim članom ili će obavljanje dužnosti vršiti u sklopu svog radnog mesta.
O visini naknade najbolje bi bilo da se vidi kakva je praksa uspostavljena kod republičkih javnih preduzeća i društava kapitala kada su oni korisnici eksproprijacije.
Savetnik pacijenata u postupku po podnetom prigovoru pribavlja izjave direktora zdravstvenih ustanova. Kako se radi o veoma osetljivim pitanjima, neophodno je da njihove izjave sadrže delovodi broj, budu potpisane (ili da sadrže faksimil, pošto su direktori zdravstvenih ustanova uglavnom lekari) i sadrže obavezno pečat zdravstvene ustanove. Da li se u tom smislu nešto menja kroz E-upravu?
Prilikom obavljanja poslova organa iz sopstvenog delokruga elektronskim putem, odnosno prilikom elektronskog upravnog postupanja, postupak se sprovodi na identičan način upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, ukoliko posebnim propisom nije drugačije određeno. U tom smislu, obezbeđeni su preduslovi za upotrebu elektronskog potpisa i pečata, kako bi se obezbedio integritet podataka i potvrdio identitet potpisnika, odnosno pečatioca, tj. obezbedila potvrda autentičnosti akta organa u elektronskom obliku.
Kome i kako se obratiti za "dovođenje kabla" jedinstvene računarske mreže do naših opština?
Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu je u obavezi da obezbedi pristup Jedinstvenoj informacionoj komunikacionoj mreži elektronske uprave, te se slobodno može pisati na office@ite.gov.rs a može se obratiti i direktno kolegama iz sektora koji se bave infrastrukturom na adresu elektronske uprave infrastruktura@ite.gov.rs
Da li član Opštinskog veća, koji tu funkciju vrši van radnog odnosa (prima naknadu u skladu sa odlukom Skupštine opštine), može biti lice koje je zaposleno u javnoj službi osnovanoj od strane opštine (radi se o muzejskoj ustanovi)?
Članom 46. Zakona o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS“, br. 35/2019, 88/2019 i 11/2021 - autentično tumačenje) je propisano sledeće:
„Javni funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koji zahtevaju rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, javni funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću, bez saglasnosti Agencije, ako time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije. Prihode od ovih poslova, odnosno delatnosti, javni funkcioner je dužan da prijavi Agenciji.
Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno da predstavlja sukob interesa, Agencija određuje rok u kojem je javni funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.
Izuzev poslova, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana, Agencija može, na zahtev javnog funkcionera, da da saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti. Uz zahtev javni funkcioner dostavlja pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju. Državni službenik na položaju dužan je da, uz zahtev, dostavi saglasnost neposredno pretpostavljenog. O potpunom i urednom zahtevu Agencija je dužna da odluči u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 4. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti.
Drugim zakonom ili propisom mogu da budu propisani i drugi poslovi ili delatnosti koje javni funkcioner ne može da obavlja za vreme vršenja javne funkcije“.
Članom 45. Zakona o sprečavanju korupcije je utvrđeno da javni funkcioner koji u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost dužan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju obavesti Agenciju o obavljanju tog posla ili delatnosti.
Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije.
Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, Agencija donosi odluku kojom određuje rok, koji ne može biti duži od 60 dana, u kojem je javni funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.
Ako javni funkcioner ne postupi u roku iz stava 3. ovog člana, Agencija sprovodi postupak za utvrđivanje povrede zakona.
Ako Agencija ne obavesti javnog funkcionera u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, smatra se da javni funkcioner može da nastavi da obavlja drugi posao ili delatnost.
Uz uvažavanje stanovišta da je u konkretnom slučaju od značaja procena da li javni funkcioner može svojim postupanjem da utiče na sopstveni privatni interes ili na položaj službe u kojoj ima zasnovan radni odnos, zakonska obaveza je da funkcioner u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju obavesti Agenciju o obavljanju tog posla ili delatnosti, a Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije. Dakle, jedino Agencija ima zakonom data ovlašćenja da da odgovor na postavljeno pitanje.