Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako postupiti kada tražilac informacije ne postavi jasno zahtev odnosno pitanje koju informaciju traži? Da li se u tom slučaju primenjuje na član 15. stav 5. i ako tražilac ne dostavi dopunu ili ne pojasni pitanje, da li ovlašćeno lice donosi zaključak o odbacivanju zahteva kao neurednog?
U skladu sa članom 15. stav 6. Zakona, ako tražilac ne otkloni nedostatke u određenom roku, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema uputstva o dopuni, a nedostaci su takvi da se po zahtevu ne može postupati, organ vlasti doneće zaključak o odbacivanju zahteva kao neurednog.
Da li zahtev za pristup informacijama od javnog značaja treba da bude svojeručno potpisan od strane podnosioca?
Ne. Odredbom člana 15. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je šta zahtev mora da sadrži (naziv organa vlasti, ime, prezime i adresu tražioca i što precizniji opis informacije koja se traži). Dakle, svojeručni potpis podnosioca nije neophodan. To je u skladu sa načelom minimalnog formalizma kod podnošenja zahteva, koje proklamuje što lakše i što manje formalno podnošenje zahteva za pristup informacijama, a sve u cilju što lakšeg ostvarivanja ovog prava.
Kako postupiti u slučaju postojanja sukoba interesa kod člana konkursne komisije?
Sukob interesa postoji ako je član komisije ili član njegove porodice (bračni ili vanbračni drug, dete ili roditelj) zaposlen u udruženju ili član organa udruženja koje konkuriše ili drugog udruženja povezanog na bilo koji način (partnerski odnosi u sprovođenju programa i sl.) ili u odnosu na ta udruženja ima bilo koji materijalni ili nematerijalni interes, suprotan javnom interesu, i to u slučajevima porodične povezanosti, ekonomskih interesa ili drugog zajedničkog interesa.
Članovi komisije dužni su da potpišu izjavu o nepostojanju sukoba interesa. Preporuka je da se izjava daje nakon upoznavanja članova komisije sa konačnom listom pristiglih predloga programa. Član komisije ne može preduzimati bilo kakve radnje dok ne potpiše navedenu izjavu. Bližu sadržinu izjave o nepostojanju sukoba interesa i bliži postupak u kome se vodi računa o nepostojanju sukoba interesa uređuje nadležni organ svojim internim aktom.
U slučaju pretpostavke o potencijalnom sukobu interesa određenog člana komisije, potrebno je obavestiti organ koji donosi rešenje o razlozima zbog kojih postoji pretpostavka sukoba interesa kako ne bi došlo do nepotrebnog gubitka vremena. U slučaju saznanja da se nalazi u sukobu interesa, član komisije je dužan da o tome odmah obavesti ostale članove, kao i organ koji ga je imenovao i da se izuzme iz daljeg rada komisije.
O rešavanju sukoba interesa nadležni organ odlučuje u svakom slučaju posebno, a kada utvrdi sukob interesa, imenuje u komisiju novog člana kao zamenu.
Kada nadležni organ sprovodi analizu uspešnosti, kvaliteta i stepena ostvarenosti ciljeva programa za koji su dodeljena sredstva?
Analiza uspešnosti, kvaliteta i stepena ostvarenosti ciljeva programa za koji su dodeljena sredstva na određenom konkursu sprovodi se ako se utvrdi da bi to dovelo do unapređenja stanja u određenoj oblasti u kojoj se korisnicima dodeljuju finansijska sredstva. Preporuka je da, kad god je to moguće, JLS sprovedu analizu uspešnosti, kvaliteta i stepena ostvarenosti ciljeva programa.
Da li JLS ima obavezu da organizuje monitoring posetu i šta se pod tim podrazumeva?
U skladu sa članom 15. Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja ostvaruju udruženja, organizaciona jedinica JLS nadležna za oblast u kojoj se realizuje program može, radi praćenja realizacije programa, obaviti monitoring posete, koje mogu biti najavljene i nenajavljene. To podrazumeva posetu udruženju, održavanje sastanaka ovlašćenih predstavnika JLS sa ovlašćenim predstavnicima udruženja i prisustvo događajima i manifestacijama ili drugim aktivnostima u sklopu programa.
JLS, u skladu sa Uredbom, ima obavezu da organizuje najmanje jednu monitoring posetu za programe koji traju duže od 6 meseci i čija vrednost odobrenih sredstava prelazi 500 hiljada dinara, kao i za programe koji teraju duže od godinu dana. Uredbom je propisano da organ odnosno organizaciona jedinica nadležna za oblast na koju se program odnosi izrađuje izveštaj o obavljenoj monitoring poseti sa eventualnim preporukama za otklanjanje nedostataka i rokovima za to (član 16. Uredbe).