Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU svrhu naplate odštete od osiguranja ima se obaveza dostavljanja fotokopije ili očitane lične karte, kao i fotokopiju kartice banke. Dodatno, uz zahtev za odštetu opština je u obavezi da dostavi navedene podatke. Da li je ovo regulisano nekim zakonom?
Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Službeni glasnik RS", br. 113 od 17. decembra 2017, 91 od 24. decembra 2019.) propisuje u članu 4. stav 1. tačka 6. da su obveznici, u smislu ovog zakona, društva za osiguranje koja poseduju dozvolu za obavljanje životnih osiguranja i društva za posredovanje u osiguranju kada obavljaju poslove posredovanja u životnim osiguranjima; društva za zastupanje u osiguranju i zastupnici u osiguranju, koji imaju dozvolu za obavljanje poslova osiguranja života, osim društava za zastupanje i zastupnika u osiguranju za čiji rad odgovara društvo za osiguranje u skladu sa zakonom;
Član 17. istog zakona propisuje:
Obveznik utvrđuje i proverava identitet stranke koja je fizičko lice i zakonskog zastupnika te stranke pribavljanjem podataka iz člana 99. stav 1. tačka 3) ovog zakona.
Podaci iz stava 1. ovog člana pribavljaju se uvidom u lični dokument uz obavezno prisustvo lica čija se identifikacija vrši. Ako iz tog dokumenta nije moguće pribaviti sve propisane podatke, podaci koji nedostaju pribavljaju se iz druge službene isprave. Podaci koje, iz objektivnih razloga nije moguće pribaviti na taj način, pribavljaju se neposredno od stranke.
Izuzetno od odredaba stava 2. ovog člana, stranka koja je fizičko lice može izvršiti transakciju ili uspostaviti poslovni odnos preko punomoćnika.
Ako, u ime stranke koja je fizičko lice, transakciju vrši ili poslovni odnos uspostavlja punomoćnik ili zakonski zastupnik, obveznik je dužan da, pored identiteta stranke, utvrdi i proveri identitet punomoćnika i zakonskog zastupnika, pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tačka 3) ovog zakona na način koji je propisan u stavu 2. ovog člana, kao i da traži overeno pismeno ovlašćenje (punomoćje), ili druge javne isprave kojim se dokazuje svojstvo zakonskog zastupnika, čije kopije čuva u skladu sa zakonom. Pri tom, obveznik je dužan da primeni mere iz člana 39. ovog zakona.
Ako prilikom utvrđivanja i provere identiteta stranke na osnovu ovog člana obveznik posumnja u istinitost prikupljenih podataka ili verodostojnost isprava iz kojih su podaci pribavljeni, dužan je da od stranke pribavi pismenu izjavu o istinitosti i verodostojnosti podataka i isprava.
Prilikom identifikacije lica iz st. 1. i 3. ovog člana obveznik je dužan da pribavi kopiju, odnosno očitan izvod ličnog dokumenta tog lica. Kopijom, odnosno očitanim izvodom ličnog dokumenta iz ovog stava smatra se i digitalizovani dokument iz st. 2. i 4. ovog člana. Na kopiji, odnosno očitanom izvodu ličnog dokumenta u papirnom obliku upisuju se datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u taj dokument. Kopija, odnosno očitani izvod ličnog dokumenta u elektronskom obliku sadrži kvalifikovani elektronski pečat, odnosno kvalifikovani elektronski potpis, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis, sa pridruženim vremenskim žigom. Kopiju, odnosno očitan izvod ličnog dokumenta iz ovog stava obveznik čuva u papirnom ili elektronskom obliku u skladu sa zakonom.
Kako se ophoditi prema podacima koje prikuplja služba obezbeđenja a angažovana je na osnovu Ugovora?
Tretman podataka o ličnosti nastalih obavljanjem poslova privatnog obezbeđenja regulisan je Zakonom o privatnom obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 104 od 27. novembra 2013, 42 od 11. maja 2015, 87 od 13. novembra 2018.).
Član 68. istog zakona propisuje:
Podaci koji su prikupljeni u vršenju posla privatnog obezbeđenja mogu se koristiti samo u svrhu za koju su prikupljeni i ne mogu se ustupati trećim licima ili javno objavljivati, osim ako je drugačije propisano ili ugovoreno.
Lice na koje se podaci odnose ima pravo da zahteva da mu se prikupljeni podaci stave na uvid, što obuhvata pravo na pregled, čitanje i slušanje podataka, kao i pravljenje zabeleški, a o svom trošku i dobijanje kopija podataka (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnu kopiju i sl.) u obliku u kojem se informacija nalazi, kao i da, u skladu sa propisima, zahteva izmenu ili brisanje podataka.
Ako je zbirka podataka uspostavljena ugovorom, ili na osnovu pristanka u pisanom obliku, u slučaju ispunjenja ili raskida ugovora, odnosno povlačenja pristanka u pisanom obliku, pravno lice za privatno obezbeđenje, odnosno preduzetnik za privatno obezbeđenje obavezno je da podatke preda korisniku ili da ih briše u roku od 15 dana od dana raskida ugovora, odnosno povlačenja pristanka, a druge podatke koji nisu od značaja ili koje korisnik odbije da preuzme, uništi u roku od osam dana.
Da li je Zakon o socijalnoj zaštiti koji JLS primenjuje prilikom davanja stipendija ili jednokratne novčane pomoći osnov za postupanje po zahtevima bez traženja saglasnosti za obradu podataka o ličnosti?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. Glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 12. da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:1) lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha; 2) obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora; 3) obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca; 4) obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica; 5) obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca; 6) obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice.
Član 14. stav 1. istog zakona propisuje da se osnov za obradu iz člana 12. stav 1. tač. 3) i 5) ovog zakona određuje zakonom.
Kada JLS sprovodi neki konkurs, kako objaviti rezultate konkursa, tj. ako treba da se objavi spisak lica koja su ispunila uslove i prošla konkurs, da li sme da se objavi njihovo lično ime i još neki dodatni podaci i da li je za to potreban pristanak konkretnih lica?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. Glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 12. da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova: 1) lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha; 2) obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora; 3) obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca; 4) obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica; 5) obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca; 6) obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice.
Član 14. stav 1. istog zakona propisuje da se osnov za obradu iz člana 12. stav 1. tač. 3) i 5) ovog zakona određuje zakonom.
U konkretnom slučaju treba utvrditi koji je pravni osnov za sprovođenje konkursa i u pravilima za njegovo sprovođenje predočiti licima na koji način će njihovi podaci biti obrađivani.
Šta znači konstatacija "ako postoji zakon po kome se postupa, nije neophodan pristanak lica za lične podatke koji će se pribavljati"?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. Glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 12. da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:
obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice.
Član 14. stav 1. istog zakona propisuje da se osnov za obradu iz člana 12. stav 1. tač. 3) i 5) ovog zakona određuje zakonom.