Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeAko JLS ima nameru da formira tim za zaštitu podataka o ličnosti, koliko članova mora da ima taj tim i ko ih ovlašćuje za rad?
Obaveza organa jedinice lokalne samouprave, u skladu sa članom 56. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) jeste da imenuje lice za zaštitu podataka o ličnosti.
Svaki od rukovalaca ili obrađivača koji su dužni da odrede lice za zaštitu podataka o ličnosti – određuju samo JEDNO, a ne više fizičkih lica. Ne postoji zakonska smetnja, ali ni obaveza za formiranje posebnih organizacionih celina ili timova za zaštitu podataka o ličnosti.
Više o tome: Lice za zaštitu podataka o ličnosti
Kako definisati/utvrditi rok čuvanja fotografija, snimaka i drugih ličnih podataka građana objavljenih u vestima na zvaničnom sajtu opštine ili Jutjub kanalu?
Član 5 stav 1. tačka 5. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje da se podaci o ličnosti moraju čuvati u obliku koji omogućava identifikaciju lica samo u roku koji je neophodan za ostvarivanje svrhe obrade („ograničenje čuvanja”).
Kako identifikovati (kojim podacima) podnosioca zahteva za uvid u obradu podataka?
Podnosilac zahteva za ostvarenje prava može se identifikovati uvidom u identifikacioni dokument, a u čl. 21. stav 7. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisano je da ako rukovalac opravdano sumnja u identitet lica koje je podnelo zahtev iz člana 26, čl. 29. do 31, člana 33. i čl. 36. do 38. ovog zakona, rukovalac može da zahteva dostavljanje dodatnih informacija neophodnih za potvrdu identiteta lica, što ne isključuje primenu člana 20. ovog zakona.
Kod javnih nabavki, da li je potrebno uneti u konkursnu dokumentaciju i kasnije ugovor, odredbe o zaštiti podataka o ličnosti?
Prema odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, rukovalac je odgovoran za izbor obrađivača. Konkretno, čl. 86. st. 3. propisuje da je za materijalnu ili nematerijalnu štetu nanentu licu čiji se podaci obrađuju odgovoran rukovalac, a obrađivač samo ukoliko nije postupao u skladu sa odredbama propisanim ZZPL ili kada je postupao izvan ili suprotno uputstvima rukovaoca.
Imajući to u vidu, zahtev za primenom adekvatnih mera zaštite podataka o ličnosti može biti deo konkursne dokumentacije, kako bi rukovalac odabrao obrađivača koji ispunjava standarde zaštite podataka o ličnosti. Čak i ukoliko kroz proces javnih nabavki organ angažuje obrađivača podataka o ličnosti, zahtevom za primenom adekvatnih mera zaštite, rukovalac postupa u skladu sa načelom odgovornosti, iz čl. 5. st. 2. ZZPL.
Kada se radi procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti, šta sadrži i ko izrađuje?
Procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti (kada se radi, šta sadrži i ko je izrađuje) propisana je u čl. 54. i 55. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Vidi: Odluku Poverenika.pdf o listi vrsta radnji obrade podataka o ličnosti za koje se mora izvršiti procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti i tražiti mišljenje Poverenika