Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je potrebno uraditi procenu uticaja ako su kamere postavljene u holu zgrade opštine?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 54. da se procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti vrši obavezno u slučaju sistematskog nadzora nad javno dostupnim površinama u velikoj meri.
Ako ustanova dostavi predlog zaposlenog za dodelu novčane nagrade opštinskoj upravi zajedno sa dopisom u kome su brojevi računa i JMBG, kako te podatke uništiti (imati u vidu da je dopis deo predmeta)?
Član 5 stav 1. tačka 5. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje da se podaci o ličnosti moraju čuvati u obliku koji omogućava identifikaciju lica samo u roku koji je neophodan za ostvarivanje svrhe obrade („ograničenje čuvanja”).
Član 8. istog zakona propisuje da, izuzetno od člana 5. stav 1. tačka 5) ovog zakona, podaci o ličnosti koji se obrađuju isključivo u svrhe arhiviranja u javnom interesu, u svrhe naučnog ili istorijskog istraživanja, kao i u statističke svrhe, mogu se čuvati i u dužem roku, uz poštovanje odredaba ovog zakona o primeni odgovarajućih tehničkih, organizacionih i kadrovskih mera, a u cilju zaštite prava i sloboda lica na koje se podaci odnose, a ako isti rok nije određen zakonom, određuje ga rukovalac.
Ako u telefonskom razgovoru stranka traži informaciju o stanju poreskog duga, saopštava JMBG za fizičko lice za koje traži, da li zaposleni treba da odgovore po ovom zahtevu?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 5. stav 1. tačka 6. da se podaci o ličnosti moraju obrađivati na način koji obezbeđuje odgovarajuću zaštitu podataka o ličnosti, uključujući zaštitu od neovlašćene ili nezakonite obrade, kao i od slučajnog gubitka, uništenja ili oštećenja primenom odgovarajućih tehničkih, organizacionih i kadrovskih mera („integritet i poverljivost”).
U tom smislu, saopštavanje poreskog duga putem telefona, samo na osnovu izgovorenog JMBG moglo bi da dovede do narušavanja integriteta i poverljivosti ovih podataka, posebno imajući u vidu dostupnost ovih brojeva i velike slučajeve njihove kompromitacije.
Na koji način ispravljati ili brisati lične podatke? Da li, u tom slučaju, treba primenjivati Zakon o matičnim knjigama i Zakon o opštem upravnom postupku, pa se podaci ispravljaju i brišu rešenjem ili se misli na neku drugu formu?
Član 29. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje da lice na koje se podaci odnose ima pravo da se njegovi netačni podaci o ličnosti bez nepotrebnog odlaganja isprave. U zavisnosti od svrhe obrade, lice na koje se podaci odnose ima pravo da svoje nepotpune podatke o ličnosti dopuni, što uključuje i davanje dodatne izjave.
Član 30. istog zakona propisuje da lice na koje se podaci odnose ima pravo da se njegovi podaci o ličnosti izbrišu od strane rukovaoca, te da je rukovalac dužan da bez nepotrebnog odlaganja podatke iz stava 1. ovog člana izbriše u sledećim slučajevima: 1) podaci o ličnosti više nisu neophodni za ostvarivanje svrhe zbog koje su prikupljeni ili na drugi način obrađivani; 2) lice na koje se podaci odnose je opozvalo pristanak na osnovu kojeg se obrada vršila, u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 1) ili članom 17. stav 2. tačka 1) ovog zakona, a nema drugog pravnog osnova za obradu; 3) lice na koje se podaci odnose je podnelo prigovor na obradu u skladu sa: a) članom 37. stav 1. ovog zakona, a nema drugog pravnog osnova za obradu koji preteže nad legitimnim interesom, pravom ili slobodom lica na koje se podaci odnose, b) članom 37. stav 2. ovog zakona; 4) podaci o ličnosti su nezakonito obrađivani; 5) podaci o ličnosti moraju biti izbrisani u cilju izvršenja zakonskih obaveza rukovaoca; 6) podaci o ličnosti su prikupljeni u vezi sa korišćenjem usluga informacionog društva iz člana 16. stav 1. ovog zakona.
Obrada podataka o ličnosti u matičnim knjigama, pa i njihovo ispravljanje i brisanje propisano je Zakonom o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS“, br. 20 od 19. marta 2009, 145 od 29. decembra 2014, 47 od 20. juna 2018.).
Da li za formiranje nove zbirke podataka mora da postoji pravni osnov u nekom propisu ili je dovoljno da lice čiji se podaci prikupljaju po pristanku pristane i da se formira zbirka (misli se na obrazac gde se vodi zbirka podataka)?
Član 12. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova: 1) lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha; 2) obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora; 3) obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca; 4) obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica; 5) obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca; 6) obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice. Stav 1. tačka 6) ovog člana ne primenjuje se na obradu koju vrši organ vlasti u okviru svoje nadležnosti.
Član 47. stav 1. istog zakona propisuje da je rukovalac i njegov predstavnik, ako je određen, dužan da vodi evidenciju o radnjama obrade za koje je odgovoran, a koja sadrži informacije o: 1) imenu i kontakt podacima rukovaoca, zajedničkih rukovaoca, predstavnika rukovaoca i lica za zaštitu podataka o ličnosti, ako oni postoje, odnosno ako su određeni; 2) svrsi obrade; 3) vrsti lica na koje se podaci odnose i vrsti podataka o ličnosti; 4) vrsti primalaca kojima su podaci o ličnosti otkriveni ili će biti otkriveni, uključujući i primaoce u drugim državama ili međunarodnim organizacijama; 5) prenosu podataka o ličnosti u druge države ili međunarodne organizacije, uključujući i naziv druge države ili međunarodne organizacije, kao i dokumente o primeni mera zaštite ako se podaci prenose u skladu sa članom 69. stav 2. ovog zakona, ako se takav prenos podataka o ličnosti vrši; 6) roku posle čijeg isteka se brišu određene vrste podataka o ličnosti, ako je takav rok određen; 7) opštem opisu mera zaštite iz člana 50. stav 1. ovog zakona, ako je to moguće.