Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je neophodan pristanak za obradu podataka o ličnosti kada se postupa po zahtevu za naknadu štete u slučaju ujeda napuštenih pasa, imajući u vidu i zdravstvenu dokumentaciju koja se podnosi?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 17. da je obrada podataka o zdravstvenom stanju zabranjena, a da je izuzetno dopuštena kada je neophodna u cilju podnošenja, ostvarivanja ili odbrane pravnog zahteva ili u slučaju kad sud postupa u okviru svoje nadležnosti.
U konkretnom slučaju, u pitanju je obrada podataka o ličnosti od strane organa lokalne samouprave koja je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca propisanih zakonom, odnosno u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca, u smislu člana 12. zakona, pa pristanak za obradu podataka nije potreban.
Da li je potrebno da svaki organ JLS posebnim rešenjem odredi lice za zaštitu podataka o ličnosti?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. Glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 4. tačka 25. da je "organ vlasti" državni organ, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanova i druga javna služba, organizacija i drugo pravno ili fizičko lice koje vrši javna ovlašćenja.
Isti zakon u članu 56. propisuje da su rukovalac i obrađivač dužni da odrede lice za zaštitu podataka o ličnosti ako se obrada vrši od strane organa vlasti, osim ako se radi o obradi koju vrši sud u svrhu obavljanja njegovih sudskih ovlašćenja. U istom članu propisano je da ako su rukovaoci ili obrađivači organi vlasti ili nadležni organi, može se odrediti zajedničko lice za zaštitu podataka o ličnosti, uzimajući u obzir organizacionu strukturu i veličinu tih organa vlasti.
U sutuaciji kada marketinške agencije radi ispitivanja javnog mnjenja zovu na fiksni broj telefona, po kom osnovu ga imaju? Kako tražiti da se konkretan broj telefona izbriše sa liste mogućih poziva?
Marketinške agencije podatke o fiksnim brojevima telefona najčešće prikupljaju iz javno dostupnog telefonskog imenika, tzv „Belih strana“.
Član 120. Zakona o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS“, br. 44 od 30. juna 2010, 60 od 10. jula 2013 - US, 62 od 13. juna 2014, 95 od 8. decembra 2018 - dr. Zakon) propisuje: Pružalac usluga javnog telefonskog imenika dužan je da bez naknade obavesti pretplatnika o nameri da njegove lične podatke uključi u javno dostupan telefonski imenik u štampanoj ili elektronskoj formi, o svrsi imenika, dostupnosti ličnih podataka preko usluga obaveštenja, kao i mogućnostima za pretragu ličnih podataka od strane trećih lica preko funkcija pretrage u elektronskoj formi imenika (stav 1).
Pretplatnik ima pravo da, po prijemu obaveštenja iz stava 1. ovog člana, odbije saglasnost za uključivanje ličnih podataka u javno dostupan telefonski imenik (stav 2).
Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da pretplatniku, čiji se lični podaci nalaze u javno dostupnom telefonskom imeniku, omogući proveru ili ispravku podataka, kao i mogućnost povlačenja date saglasnosti, odnosno brisanja ličnih podataka iz javno dostupnog telefonskog imenika, na jednostavan način i bez naknade (stav 3).
Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da pribavi dodatni pristanak pretplatnika pre omogućavanja upotrebe podataka iz javnog telefonskog imenika u svrhe različite od stupanja u kontakt sa pretplatnikom preko ličnog imena i prezimena, odnosno naziva pretplatnika ili minimuma drugih njegovih identitetskih oznaka (stav 4).
Član 121. istog zakona propisuje: Operator koji pruža javno dostupne telefonske usluge dužan je da: 1) sačini i vodi ažuran javni telefonski imenik sa podacima svojih pretplatnika; 2) obezbedi korisnicima svojih usluga pristup uslugama obaveštenja i javnim telefonskim imenicima (stav 1).
Operator iz stava 1. ovog člana dužan je da udovolji svakom razumnom zahtevu za pristup podacima iz stava 1. tačka 1) ovog člana, pod uslovima koji su objektivni, nediskriminatorni, u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti (stav 2).
Obaveza iz stava 2. ovog člana naročito se odnosi na zahteve pružalaca usluga javnih telefonskih imenika, koji sačinjavaju sveobuhvatne javno dostupne telefonske imenike sa podacima o svim pretplatnicima javno dostupnih telefonskih usluga u Republici Srbiji (stav 3).
Agencija bliže propisuje uslove u pogledu pristupa i korišćenja podataka iz stava 2. ovog člana (stav 4).
Konačno, čl. 37. st. 2 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti propisuje da lice na koje se podaci odnose ima pravo da u svakom trenutku podnese prigovor na obradu svojih podataka o ličnosti koji se obrađuju za potrebe direktnog oglašavanja, uključujući i profilisanje, u meri u kojoj je ono povezano sa direktnim oglašavanjem. Ukoliko lice podnese prigovor na obradu za potrebe direktnog oglašavanja, podaci o ličnosti se ne mogu dalje obrađivati u takve svrhe. Isti član propisuje dužnost rukovaoca da najkasnije prilikom uspostavljanja prve komunikacije sa licem na koje se podaci odnose, upozori to lice na postojanje prava na prigovor i da ga upozna sa tim pravima na izričit i jasan način, odvojeno od svih drugih informacija koje mu pruža.
U članu 16. Zakona navodi se da maloletno lice koje je navršilo 15 godina može samostalno da daje pristanak za obradu podataka o ličnosti u korišćenju usluga informacionog društva. Sa koliko navršenih godina maloletno lice može samostalno da daje pristanak za obradu podataka o ličnosti u ostalim slučajevima (a da nije u pitanju korišćenje usluga informacionog društva)?
Pristanak maloletnih lica za obradu podataka o ličnosti, koji se ne odnosi na korišćenje usluga informacionog društva, nije regulisan Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti „Sl. glasnik RS“, broj 87/2018). U tom smislu, samostalan pristanak za obradu podataka o ličnosti maloletnog lica vezuje se za sticanje poslovne sposobnosti, u skladu sa posebnim propisima.
Ako JLS ima nameru da formira tim za zaštitu podataka o ličnosti, koliko članova mora da ima taj tim i ko ih ovlašćuje za rad?
Obaveza organa jedinice lokalne samouprave, u skladu sa članom 56. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) jeste da imenuje lice za zaštitu podataka o ličnosti.
Svaki od rukovalaca ili obrađivača koji su dužni da odrede lice za zaštitu podataka o ličnosti – određuju samo JEDNO, a ne više fizičkih lica. Ne postoji zakonska smetnja, ali ni obaveza za formiranje posebnih organizacionih celina ili timova za zaštitu podataka o ličnosti.
Više o tome: Lice za zaštitu podataka o ličnosti