Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU svrhu uplate dnevnica članovima biračkih odbora skupljane su fotokopije ličnih karata i fotokopije kartica na kojima su brojevi računa. Šta je potrebno uraditi sa sakupljenim podacima, kada rok za ispatu istekne i kada novčani iznos bude uplaćen?
Prilikom razmatranja obrade podataka o ličnosti članova biračkih odbora, potrebno je razmotriti propise kojima se uređuju izbori. Tako je npr. Republička izborna komisija, na osnovu čl. 34. i 98. Zakona o izboru narodnih poslanika („Službeni glasnik RS“, br. 35/00, 57/03 – odluka US, 72/03 – dr. zakon, 18/04, 85/05 – dr. zakon, 101/05 – dr. zakon, 104/09 – dr. zakon, 28/11 – odluka US, 36/11 i 12/20) i člana 95. Uputstva za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih za 26. aprila 2020. godine („Službeni glasnik RS“, broj 20/20), donela Odluku o naknadama, materijalnim i drugim troškovima za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih za 26. april 2020. godine. Tačkom 12. ove odluke, regulisano je da se isplata naknada za rad u biračkim odborima vrši isključivo uplatom na tekuće račune lica iz tač. 9. i 10. ove odluke u poslovnim bankama. Ovim propisom, međutim, nije propisano koji podaci o ličnosti članova biračkih odbora se u te svrhe prikupljaju, niti koliko dugo se čuvaju, pa bi trebalo razmotriti i propise kojima se uređuje arhiviranje i kancelarijsko poslovanje.
S obzirom na svrhu predmetne obrade podataka o ličnosti, u pitanju je obrada koja je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca, u smislu člana 12. stav 1. tačka 3. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18).
S tim u vezi, neophodno je voditi računa o načelima obrade iz člana 5. istog zakona, prema kojima podaci o ličnosti moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade („minimizacija podataka”) i čuvati se u obliku koji omogućava identifikaciju lica samo u roku koji je neophodan za ostvarivanje svrhe obrade („ograničenje čuvanja”).
Da li JLS treba da izradi izjavu o poverljivosti za svakog zaposlenog?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne propisuje obavezu izrade i potpisivanja izjave o poverljivosti zaposlenih, ali ovakve izjave mogu biti jedan od dokaza usklađivanja organa sa ZZPL, pre svega poštovanjem načela integriteta i poverljivosti podataka.
Da li negde postoji model za evidenciju radnji obrade?
Obrazac za evidenciju radnji obrade nije propisan, ali je sadržina iste evidencije propisana. Ova evidencija vodi se u pismenom obliku, što obuhvata i elektronski oblik i čuvaju se trajno, u skladu sa članom 47. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/2018).
Da li je BPG (broj poljoprivrednog domaćinstva) lični podatak?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/2018) propisuje u članu 4. tačka 1. da je „podatak o ličnosti” svaki podatak koji se odnosi na fizičko lice čiji je identitet određen ili odrediv, neposredno ili posredno, posebno na osnovu oznake identiteta, kao što je ime i identifikacioni broj, podataka o lokaciji, identifikatora u elektronskim komunikacionim mrežama ili jednog, odnosno više obeležja njegovog fizičkog, fiziološkog, genetskog, mentalnog, ekonomskog, kulturnog i društvenog identiteta.
Da li su u slučaju obrade zbirki podataka koje obrađuju jedinice lokalne samouprave kao poverene poslove (npr. jedinstveni birački spisak, matične knjige), jedinice lokalne samouprave obrađivači, a Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, rukovaoci podacima?
S obzirom na zakonom utvrđenu podelu nadležnosti i na podelu poslova na izvorne i poverene, organi jedinica lokalnih samouprava imali bi se smatrati rukovaocima podataka zbirki kojima raspolažu.