Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li JLS ima pravo, tj. da li je opravdano da se u Konkursu kojim se sufinansiraju projekti od javnog interesa koje realizuju udruženja građana, kao kriterijum navede da učesnici konkursa mogu biti samo ona udruženja koja su registrovana tj. čije je sedište na teritoriji date JLS?
Uredba o sredstvima za podsticanje programa ili nestajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koje realizuju udruženja ( „Sl. Glasnik RS“, br.16/2018) u daljem tekstu Uredba bliže uređuje uslove, kriterijume, obim, način, postupak dodele i način i postupak vraćanja sredstava za podsticanje programa koji realizuju udruženja (čl. 1).
Pod udruženjem, u smislu ove uredbe, podrazumeva se dobrovoljna i nevladina neprofitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica upisana u registar nadležnog organa u skladu sa zakonom (čl. 2).
Kriterijumi za izbor programa definisanih Uredbom (čl. 5 st.1.), između ostalih, odnose se na reference programa: oblast u kojoj se realizuje program, dužina trajanja programa, broj korisnika, mogućnost razvijanja programa i njegova održivost, ka i ciljeve programa koji se postižu: obim zadovoljavanja javnog interesa, stepen unapređenja stanja u oblasti u kojoj se program realizuje.
Ova odredba takođe sadrži i kriterijum zakonitosti prethodnog postupanja odnosno korišćenja sredstava i ispunjavanja ranije preuzetih ugovornih obaveza.
Uredba ostavlja prostor da se dodatno urede, odnosno uvedu dopunski kriterijumi koji su specifični za određenu oblast koje utvrđuje nadležni organ ( čl. 5.st.2.).
Imajući u vidu okvire koje je postavila Uredba, zaključuje se da ključni formalni uslov bez čijeg ispunjenja se predlozi programa, odnosno projekata ne razmatraju predstavlja dokaz o registraciji udruženja. Istovremeno, sama uredba ne postavlja dodatni uslov, odnosno ograničenja u ovom smislu.
U nameri da se promovišu najviši standardi, identifikujući i praksu koja odstupa od njih, zauzet je stav da su uslovi koji se postavljaju u odnosu na mesto registracije udruženja čiji se ciljevi, prema statutarnim odredbama, ostvaruju u oblasti u kojoj se program realizuje, neopravdani. Istovremeno, ukazujemo da bi prethodno pozitivno iskustvo udruženja u radu sa konkretnom lokalnom zajednicom moglo predstavljati dodatnu vrednost, odnosno ocenu u postupku procene predloga projekata.
Na drugoj strani, čini se da bi bilo moguće i opravdano postaviti kao uslov definisan konkursom da korisnici (su)finansiranog programa budu sa teritorije konkretne JLS.
Videti: Vodič za transaprentno finansiranje udruženja i drugih OCD iz budžeta LS.PDF - posebno deo koji sadrži modele lokalnih akata (Modela odluke o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa).
Podnet je zahtev za uvid u matičnu knjigu. Podnosilac je već vršio uvid u taj upis. Podnosi novi zahtev za isti upis. Pri prvom uvidu nije hteo da potpiše zapisnik. Saglasno Zakonu o matičnim knjigama i uputstvu o vođenju matičnih knjiga šta će biti pravni osnov za donošenje rešenja o odbijanju zahteva na osnovu ZUP-a?
Zakon o matičnim knjigama („Sl. glasnik RS“, br. 20/2009, 145/2014 i 47/2018) u članu 41. predviđa: „Uvid u matične knjige, kao i spise na osnovu kojih je izvršen upis u matične knjige, dozvoliće se licu na koje se ti podaci odnose, supružniku, krvnom srodniku u pravoj liniji i licu koje je u drugom stepenu krvnog srodstva u pobočnoj liniji, usvojitelju ili staratelju“. Dalje, u istom članu navodi se da dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može izvršiti uvid u matičnu knjigu rođenih, kao i spise na osnovu kojih se vrši upis u matičnu knjigu rođenih, a koji se odnose na njegovo poreklo. Posle novog upisa činjenice rođenja usvojenika pravo uvida u matičnu knjigu rođenih za dete imaju samo dete i usvojitelji deteta, na način utvrđen zakonom koji uređuje oblast porodičnopravne zaštite. Posle upisa podatka o promeni pola, pravo uvida u matičnu knjigu rođenih i spise za lice koje je promenilo pol, imaju samo lice koje je promenilo pol, dete i roditelji tog lica, kao i nadležni organi za vršenje poslova iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom.
U članu 42. navodi se da se rešenje o odbijanju zahteva za uvid u matične knjige, odnosno spise na osnovu kojih je izvršen upis donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Zaključuje se, da ukoliko se radi o licu koje nije ovlašćeno da vrši uvid u matične knjige, odnosno da vrši uvid u spise na osnovu kojih je izvršen upis, nadležni organ će rešenjem odbiti ovakav zahtev. Na postupak izdavanja i forme rešenja, eventualna redovna i vanredna pravna sredstava i sl. primeniće se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.
Da li načelnik opštinske uprave koji je prema Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave službenik na položaju, a ne funkcioner, ima obavezu prijavljivanja prihoda i imovine u skladu sa članom 68. a u vezi člana 2. Zakona o sprečavanju korupcije?
Prema Zakonu o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS“, br. 35/19 i 88/19) članom 2. stav 1. tačka 2) i 3) propisano je da se pod „organom javne vlasti“ podrazumeva organ Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština. Takođe, u smislu ovog zakona određeno je da je "javni funkcioner" svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti.
Dalje, članom 70. Zakona o sprečavanju korupcije određeno je da se na odbornike, članove opštinskog i gradskog veća, članove opštinskih i gradskih izbornih komisija i članove organa javnih preduzeća, privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač opština, grad ili gradska opština ne primenjuju odredbe čl. 68. i 69. koje se odnose na redovno i vanredno prijavljivanju imovine i prihoda.
Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/16, 113/17, 113/17 – dr. zakon i 95/18) sadrži odredbe koje se odnose na postavljanje na položaj, pa je tako članom 49. stav 2. ovog zakona propisano da gradsko, odnosno opštinsko veće postavlja i razrešava načelnika uprave i zamenika načelnika uprave.
Obzirom da u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS opštinsko veće postavlja i razrešava načelnika uprave, načelnik uprave kao službenik na položaju je obuhvaćen definicijom javnog funkcionera i shodno tome ima obavezu prijavljivanja imovine i prihoda.
Ko može biti određen kao lice za zaštitu podataka o ličnosti u ustanovama obrazovanja i vaspitanja?
Načelno, kao lice za zaštitu podataka o ličnosti može biti određeno lice iz redova zaposlenih koje nije u sukobu interesa. Tako npr., nema smetnji da sekretar ustanove obrazovanja i vaspitanja bude određen kao lice za zaštitu podataka o ličnosti, posebno imajući u vidu da sekretar ustanove obavlja i poslove iz člana 133. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 88/17, 27/18 - dr. zakoni i 10/19) (npr. stara se o zakonitom radu ustanove, ukazuje direktoru i organu upravljanja na nepravilnosti u radu ustanove, prati propise i informiše zaposlene) koji korespondiraju sa obavezama lica za zaštitu podataka o ličnosti iz člana 58. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Međutim, treba voditi računa da sekretar ustanove obrazovanja i vaspitanja nije u sukobu interesa.
Da li su javne ustanove u obavezi da odrede lice za zaštitu podataka o ličnosti?
Odredbom člana 4. tačka 25) Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/18) utvrđeno je da je organ vlasti državni organ, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanova i druga javna služba, organizacija i drugo pravno ili fizičko lice koje vrši javna ovlašćenja.
Prema tome, kako je javna ustanova organ vlasti u smislu odredaba Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, iz odredbe člana 56. stav 2. tačka 1) Zakona proizilazi da ona mora odrediti lice za zaštitu podataka o ličnosti.