Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li za formiranje nove zbirke podataka mora da postoji pravni osnov u nekom propisu ili je dovoljno da lice čiji se podaci prikupljaju po pristanku pristane i da se formira zbirka (misli se na obrazac gde se vodi zbirka podataka)?
Član 12. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova: 1) lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha; 2) obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora; 3) obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca; 4) obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica; 5) obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca; 6) obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice. Stav 1. tačka 6) ovog člana ne primenjuje se na obradu koju vrši organ vlasti u okviru svoje nadležnosti.
Član 47. stav 1. istog zakona propisuje da je rukovalac i njegov predstavnik, ako je određen, dužan da vodi evidenciju o radnjama obrade za koje je odgovoran, a koja sadrži informacije o: 1) imenu i kontakt podacima rukovaoca, zajedničkih rukovaoca, predstavnika rukovaoca i lica za zaštitu podataka o ličnosti, ako oni postoje, odnosno ako su određeni; 2) svrsi obrade; 3) vrsti lica na koje se podaci odnose i vrsti podataka o ličnosti; 4) vrsti primalaca kojima su podaci o ličnosti otkriveni ili će biti otkriveni, uključujući i primaoce u drugim državama ili međunarodnim organizacijama; 5) prenosu podataka o ličnosti u druge države ili međunarodne organizacije, uključujući i naziv druge države ili međunarodne organizacije, kao i dokumente o primeni mera zaštite ako se podaci prenose u skladu sa članom 69. stav 2. ovog zakona, ako se takav prenos podataka o ličnosti vrši; 6) roku posle čijeg isteka se brišu određene vrste podataka o ličnosti, ako je takav rok određen; 7) opštem opisu mera zaštite iz člana 50. stav 1. ovog zakona, ako je to moguće.
Koji je rok za imenovanje lica za zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa Zakonom?
Obaveza imenovanja lica za zaštitu podataka o ličnosti nastala je početkom primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18), odnosno 22.08.2019. godine.
Šta sve treba da sadrži zbirka podataka?
Član 4. tačka 7. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje da je „zbirka podataka” svaki strukturisani skup podataka o ličnosti koji je dostupan u skladu sa posebnim kriterijumima, bez obzira da li je zbirka centralizovana, decentralizovana ili razvrstana po funkcionalnim ili geografskim osnovama.
Ko u JLS imenuje lice za zaštitu podataka o ličnosti?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“) u članu 4. propisuje: „rukovalac“ je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti koji samostalno ili zajedno sa drugima određuje svrhu i način obrade. Zakonom kojim se određuje svrha i način obrade, može se odrediti i rukovalac ili propisati uslovi za njegovo određivanje (tačka 8); „organ vlasti“ je državni organ, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanova i druga javna služba, organizacija i drugo pravno ili fizičko lice koje vrši javna ovlašćenja (tačka 25).
Isti zakon propisuje u članu 56. stav 1. da je rukovalac dužan da odredi lice za zaštitu podataka o ličnosti, ako se obrada vrši od strane organa vlasti, osim ako se radi o obradi koju vrši sud u svrhu obavljanja njegovih sudskih ovlašćenja. U stavu 6. istog člana propisano je da ako su rukovaoci ili obrađivači organi vlasti ili nadležni organi, može se odrediti zajedničko lice za zaštitu podataka o ličnosti, uzimajući u obzir organizacionu strukturu i veličinu tih organa vlasti.
Imajući u vidu odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129 od 29. decembra 2007, 83 od 5. avgusta 2014 - dr. zakon, 101 od 16. decembra 2016 - dr. zakon, 47 od 20. juna 2018.), organi jedinica lokalnih samouprava bi trebali da imenuju lica za zaštitu podataka o ličnosti, s tim što više organa može imenovati zajedničko lice za zaštitu podataka, uzimajući u obzir organizacionu strukturu i veličinu tih organa vlasti.
Mogu li više lica da budu zadužena za zaštitu podataka o ličnosti ili samo jedno lice na nivou opštinske/gradske uprave?
Svaki od rukovalaca ili obrađivača koji su dužni da odrede lice za zaštitu podataka o ličnosti – određuju samo jedno, a ne više fizičkih lica.
Više o tome možete se informisati na internet stranici Poverenika za informacije odjavnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - Lice za zaštitu podataka o ličnosti