Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li JLS treba da izradi izjavu o poverljivosti za svakog zaposlenog?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne propisuje obavezu izrade i potpisivanja izjave o poverljivosti zaposlenih, ali ovakve izjave mogu biti jedan od dokaza usklađivanja organa sa ZZPL, pre svega poštovanjem načela integriteta i poverljivosti podataka.
Da li negde postoji model za evidenciju radnji obrade?
Obrazac za evidenciju radnji obrade nije propisan, ali je sadržina iste evidencije propisana. Ova evidencija vodi se u pismenom obliku, što obuhvata i elektronski oblik i čuvaju se trajno, u skladu sa članom 47. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/2018).
Da li je BPG (broj poljoprivrednog domaćinstva) lični podatak?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/2018) propisuje u članu 4. tačka 1. da je „podatak o ličnosti” svaki podatak koji se odnosi na fizičko lice čiji je identitet određen ili odrediv, neposredno ili posredno, posebno na osnovu oznake identiteta, kao što je ime i identifikacioni broj, podataka o lokaciji, identifikatora u elektronskim komunikacionim mrežama ili jednog, odnosno više obeležja njegovog fizičkog, fiziološkog, genetskog, mentalnog, ekonomskog, kulturnog i društvenog identiteta.
Da li su u slučaju obrade zbirki podataka koje obrađuju jedinice lokalne samouprave kao poverene poslove (npr. jedinstveni birački spisak, matične knjige), jedinice lokalne samouprave obrađivači, a Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, rukovaoci podacima?
S obzirom na zakonom utvrđenu podelu nadležnosti i na podelu poslova na izvorne i poverene, organi jedinica lokalnih samouprava imali bi se smatrati rukovaocima podataka zbirki kojima raspolažu.
Da li opštine sa manjim brojem zaposlenih od 200 moraju da vode evidencije?
Član 47. stav 9. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti propisuje da se odredbe st. 1. i 4. ovog člana ne primenjuju na privredne subjekte i organizacije u kojima je zaposleno manje od 250 lica, osim ako: 1) obrada koju vrše može da prouzrokuje visok rizik po prava i slobode lica na koje se podaci odnose; 2) obrada nije povremena; 3) obrada obuhvata posebne vrste podataka o ličnosti iz člana 17. stav 1. ovog zakona ili podatke o ličnosti koji se odnose na krivične presude, kažnjiva dela i mere bezbednosti iz člana 19. ovog zakona.
Organi opštine, kao jedinice lokalne samouprave, predstavljaju organe vlasti, u smislu člana 4. tačka 25. istog zakona.