Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/2018) propisuje da je zakonita obrada ona obrada koja se vrši u skladu sa ovim zakonom, odnosno drugim zakonom kojim se uređuje obrada.

Član 12. istog zakona propisuje da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:

1. lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha;
2. obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora;
3. obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca;
4. obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica;
5. obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca;
6. obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice.

Stav 1. tačka 6) ovog člana ne primenjuje se na obradu koju vrši organ vlasti u okviru svoje nadležnosti.

Zakon o Crvenom krstu Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 107) propisuje da javna ovlašćenja koja su zakonom poverena nacionalnom društvu na teritoriji Republike Srbije vrši Crveni krst Srbije (član 6), kao i da se Crvenom krstu Srbije poverava vršenje i sledećih javnih ovlašćenja: 1) pokretanje, organizovanje i sprovođenje ili učestvovanje u redovnim i vanrednim akcijama solidarnosti u Republici Srbiji za pomoć ugroženim licima i žrtvama prirodnih, ekoloških i drugih nesreća i oružanih sukoba, kao i obezbeđenje, u skladu sa zakonom, obuke ljudi, materijalnih, finansijskih i drugih sredstava za te akcije; 2) osposobljavanje građana, dobrovoljno organizovanih za obavljanje poslova civilne zaštite na teritoriji Republike Srbije, za pružanje prve pomoći u slučaju prirodnih, ekoloških i drugih nesreća, kao i oružanih sukoba; 3) organizovanje, obučavanje i pripremanje ekipa za prvu pomoć, higijensko-epidemiološku zaštitu, negu povređenih i obolelih, socijalni rad, psihološku pomoć stanovništvu i tehničku pomoć za izvršavanje zadataka u slučaju prirodnih, ekoloških i drugih nesreća, kao i oružanih sukoba; 4) popularisanje dobrovoljnog davalaštva krvi i, u saradnji sa službama i zdravstvenim ustanovama za transfuziju krvi, učestvuju u organizovanju akcija dobrovoljnog davanja krvi.

Član 11. istog zakona propisuje da, u vršenju javnih ovlašćenja iz čl. 6. i 7. ovog zakona i sprovođenju programa iz člana 9. ovog zakona, Crveni krst Srbije sarađuje sa nadležnim državnim organima, organima teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, kao i sa ustanovama i organizacijama u oblasti sistema zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, penzijskog i invalidskog osiguranja, drugim oblicima organizovanja zaštite i spasavanja stanovništva, materijalnih i drugih dobara, crkvama i verskim zajednicama, preduzećima i drugim oblicima organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, nevladinim organizacijama i građanima (u daljem tekstu: organi, organizacije i lica).

Član 12. istog zakona propisuje da su, na zahtev Crvenog krsta Srbije organi, organizacije i lica dužni da daju podatke kojima raspolažu u obavljanju svojih delatnosti, odnosno koje poseduju, a koji su potrebni za vršenje javnih ovlašćenja iz čl. 6. i 7. ovog zakona. Organi, organizacije i lica dužni su da, po službenoj dužnosti, Crvenom krstu Srbije dostave sve podatke utvrđene Ženevskim konvencijama i Dopunskim protokolima o licima zaštićenim tim konvencijama i protokolima, u roku od 15 dana od dana kada ostvare kontrolu nad tim licima.

Standard ISO 27701 predstavlja ekstenziju ISO 27001 standarda, koji se oslanja na novu evropsku regulativu u oblasti zaštite podataka o ličnosti, tako da se ispunjenjem uslova za standardizaciju dokazuje usklađenost i sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, ali isto ne isključuje nadležnosti Poverenika u eventualnom postupku nadzora.

Konačno rešenje, za koje se došlo do saznanja da je doneto na osnovu pogrešno utvrđenih činjenica, moglo bi da  poništi primenom vanrednog sredstva „ponavljanje postupka“, po službenoj dužnosti,  u skladu sa čl. 176-182. Zakona o opštem upravnom postupku.

Uslovi:

• da je postupak okončan rešenjem protiv kojeg se ne može izjaviti žalba (konačno rešenje);
• da se saznalo  za nove činjenice i mogućnost da se izvedu novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa ranije iznetim činjenicama ili izvedenim dokazima, mogli da dovedu do drukčijeg rešenja; da nisu protekli rokovi iz člana 178. ZUP-a;
• da nisu protekli rokovi iz člana 178. ZUP-a.

Nove činjenice i novi dokazi mogu biti razlog za ponavljanje upravnog postupka samo ako su postojali u vreme donošenja konačnog rešenja, ako se za njih nije znalo ili iz opravdanih razloga nisu mogli biti upotrebljeni u postupku koji je prethodio donošenju rešenja i ako mogu dovesti do drukčijeg rešenja u upravnoj stvari da su bili poznati ili upotrebljeni u ranijem postupku. Novi dokazi mogu biti iz ranijeg perioda (stari za koje se nije znalo ili se nisu mogli upotrebiti) ili potpuno novi. Bitno je da se odnose na činjenice koje su postojale u vreme vođenja ranijeg postupka. Izvođenje drukčijeg pravnog zaključka iz utvrđenog činjeničnog stanja nakon donošenja konačnog rešenja, ne može biti razlog za ponavljanje upravnog postupka.

Na ovu situaciju, kao što ste i naveli, se odnosi član 46. Zakona o sprečavanju korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 35/19 i 88/19).

Ovaj član predviđa da javni funkcioner, za vreme javne funkcije koja zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad, ne može da obavlja drugi posao ili delatnost (stav 1.), osim izuzetno, ukoliko je u pitanju, između ostalog, nastavna delatnost, i to ona kojom se ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije, kada se njome može baviti bez saglasnosti Agencije i samo sa obavezom da prihode od ove delatnosti prijavi Agenciji (stav 2.).

S obzirom na to da je u pitanju nastavna delatnost u osnovnoj školi, u ovom slučaju svakako ne može biti reči o ugrožavanju ugleda javne funkcije, a, prema našem mišljenju, teško da postoje neki propisi zbog kojih bi ovaj javni funkcioner, vršeći istovremeno javnu funkciju direktora javne ustanove i nastavnu delatnost u osnovnoj školi, mogao ugroziti nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno mogao doći u sukob interesa tako što bi bio u situaciji da, na primer, vršeći javnu funkciju direktora javne ustanove odlučuje o svojim pravima i obavezama, kao nastavnika u osnovnoj školi.

Takođe, pretpostavljamo da se u ovom slučaju ne može dovesti u pitanje ni pravilo iz stava 6, prema kome je važno da nekim drugim zakonom ili propisom, koji regulišu rad direktora javne ustanove, nisu propisani poslovi ili delatnosti koje ovaj direktor ne bi smeo da obavlja za vreme vršenja javne funkcije i među kojima bi mogao biti posao nastavnika.

Zbog svega navedenog, smatramo da su u ovom slučaju ispunjeni svi uslovi iz člana 46. i da novoizabrani direktor javne ustanove "Sportski centar" ne mora da se obraća Agenciji za sprečavanje korupcije za saglasnost.

Ipak, direktor svakako mora da Agenciju obavesti o obavljanju ove delatnosti, u skladu sa članom 45. stav 1. U okviru tog obaveštenja, on treba da iznese sve relevantne informacije u vezi s obavljanjem svoje nove javne funkcije, kao i nastavne delatnosti, kako bi Agencija mogla da ustanovi da li su ispunjeni svi elementi iz članova 45. i 46. Zakona o sprečavanju korupcije.

S druge strane, skrećemo pažnju na pitanje dopunskog rada (nastavne delatnosti), koje se ovde postavlja. Odnosno, pretpostavka je da su autori Zakona o sprečavanju korupcije, prilikom formulacije člana 46. stav 2, koji propisuje kada je dozvoljeno vršenje drugog posla ili delatnosti bez saglasnosti Agencije, imali na umu poslove koji se obavljaju van radnog vremena javnog funkcionera. Odnosno, vršenje javne funkcije ne bi trebalo da bude ugroženo vršenjem druge delatnosti, ako bi se ona obavljala u vreme, kada je prema aktu o imenovanju ili postavljenju, javni funkcioner dužan da obavlja javnu funkciju. Zbog toga smatramo da je ovo manje pitanje o sprečavanju sukoba interesa, a više pitanje iz radnih odnosa i mogućnostima za vršenje dopunskog rada, o čemu više informacija i preporuke na koji način bi ovu situaciju trebalo rešiti tako da bude u potpunosti u skladu s propisima može dati inspekcija rada.

Uredba o sredstvima za podsticanje programa ili nestajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koje realizuju udruženja ( „Sl. Glasnik RS“, br.16/2018) u daljem tekstu Uredba bliže uređuje uslove, kriterijume, obim, način, postupak dodele i način i postupak vraćanja sredstava za podsticanje programa koji realizuju udruženja (čl. 1).

Pod udruženjem, u smislu ove uredbe, podrazumeva se dobrovoljna i nevladina neprofitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica upisana u registar nadležnog organa u skladu sa zakonom (čl. 2).

Kriterijumi za izbor programa definisanih Uredbom (čl. 5 st.1.), između ostalih, odnose se na reference programa: oblast u kojoj se realizuje program, dužina trajanja programa, broj korisnika, mogućnost razvijanja programa i njegova održivost, ka i ciljeve programa koji se postižu: obim zadovoljavanja javnog interesa, stepen unapređenja stanja u oblasti u kojoj se program realizuje.

Ova odredba takođe sadrži i kriterijum zakonitosti prethodnog postupanja odnosno korišćenja sredstava i ispunjavanja ranije preuzetih ugovornih obaveza.

Uredba ostavlja prostor da se dodatno urede, odnosno uvedu dopunski kriterijumi koji su specifični za određenu oblast koje utvrđuje nadležni organ ( čl. 5.st.2.).

Imajući u vidu okvire koje je postavila Uredba, zaključuje se da ključni formalni uslov bez čijeg ispunjenja se predlozi programa, odnosno projekata ne razmatraju predstavlja dokaz o registraciji udruženja. Istovremeno, sama uredba ne postavlja dodatni uslov, odnosno ograničenja u ovom smislu.

U nameri da se promovišu najviši standardi, identifikujući i praksu koja odstupa od njih, zauzet je stav da su uslovi koji se postavljaju u odnosu na mesto registracije udruženja čiji se ciljevi, prema statutarnim odredbama, ostvaruju u oblasti u kojoj se program realizuje, neopravdani. Istovremeno, ukazujemo da bi prethodno pozitivno iskustvo udruženja u radu sa konkretnom lokalnom zajednicom moglo predstavljati dodatnu vrednost, odnosno ocenu u postupku procene predloga projekata.

Na drugoj strani, čini se da bi bilo moguće i opravdano postaviti kao uslov definisan konkursom da  korisnici (su)finansiranog programa budu sa teritorije konkretne JLS.

Videti: Vodič za transaprentno finansiranje udruženja i drugih OCD iz budžeta LS.PDF - posebno deo koji sadrži modele lokalnih akata (Modela odluke o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa).