Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeOpština je raspisala javni oglas radi davanja u zakup nepokretnosti u javnoj svojini opštine putem prikupljanja pismenih ponuda u zatvorenoj koverti na određeno vreme, na period od pet godina. Početna cena zakupa je objavljena u samom oglasu. Radi se o poslovnom prostoru površine. Da li supruga koja je inače preduzetnik ugostiteljske radnje ima pravo učestvovanja u ponudi obzirom da je njen suprug zaposlen u opštini kao postavljeno lice na mestu pomoćnika predsednika opštine? Da li je to sukob interesa?
Ukoliko pravni okvir koji se primenjuje u postupku oglašavanja i davanja u zakup nepokretnosti u svojini opštine ne sadrži odredbe o sukobu interesa, odnosno zabrani podnošenja ponuda u određenim situacijama, ukazujemo na sledeće:
Ukoliko je pomoćnik predsednika opštine javni funkcioner, trebalo bi se s ovim pitanjem obratiti Agenciji za borbu protiv korupcije.
Ukoliko pomoćnik predsednika opštine nije javni funkcioner, u tom slučaju se ne mogu prekršiti odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koje se odnose na rešavanje o sukobu interesa.
Ukoliko se na prava i obaveze pomoćnika predsednika opštine primenjuje Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, relevantne su odredbe čl. 39-46, a naročito član 44. koji propisuje da je službenik, odnosno službenik na položaju dužan da neposrednog rukovodioca, odnosno organ nadležan za njegovo postavljenje, pismeno obavesti o svakom interesu koji on, ili s njime povezano lice, može imati u vezi sa odlukom u čijem donošenju učestvuje, radi odlučivanja o njegovom izuzeću.
Ukoliko opština ima interna pravila o upravljanju sukobom interesa, ona bi se mogla primeniti. Ukoliko takva interna pravila u opštini ne postoje i ukoliko bi supruga podnela ponudu u ovom postupku, potencijalni i stvarni sukob interesa može se izbeći tako što će se pomoćnik predsednika opštine se izuzeti iz bilo kakve uloge u postupku izbora ponuđača, od početka do kraja. Ipak, čak i u tom slučaju, može doći do pretpostavljenog (percipiranog) sukoba interesa, s obzirom na to da je jedan od ponuđača supruga koja je sa pomoćnikom predsednika veoma blisko povezano lice. S druge strane, pitanje percipiranog sukoba interesa je pre svega pitanje ugleda i poverenja javnosti u javne službenike, on se ne zabranjuje nikakvim pravilima, pa tu ne postoji neka formalna sankcija.
Konačno, s obzirom na to da je u pitanju pomoćnik predsednika opštine, za koga se pretpostavlja da na kraju potpisuje odluku o dodeli nepokretnosti u zakup, ukoliko bi supruga pomoćnika predsednika opštine bila odabrana za zakupca, on bi mogao, potpisujući tu odluku, da se nađe u potencijalnom, stvarnom ili percipiranom sukobu interesa jer, kao javni funkcioner, zaključuje ugovor sa suprugom svog bliskog saradnika.
Mišljenja smo, da u takvim situacijama, bi bilo korisno, da se predsednik opštine, kao javni funkcioner, obrati Agenciji za borbu protiv korupcije s ovim pitanjem.
Na koji način Poreska uprava koristi portal E-uprava, tj. kako organi službenim putem razmenjuju podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija?
Članom 12. stav 2. Uredbe o pribavljanju i ustupanju podataka o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija je propisano da su na Portalu uspostavljene elektronske usluge za pribavljanje i dostavljanje podataka, između ostalih, iz evidencije koje vodi Ministarstvo finansija, Poreska uprava i to:
Dakle, to su podaci koje je otvorila Poreska uprava i učinila dostupnim preko informacionog sistema eZUP (sada: Servisna magistrala organa), tako da JLS ukoliko ima odobreno trajno i neprekidno pravo pristupa službenoj evidenciji i podacima može da vrši uvid, pribavlja, obrađuje i ustupa podatke o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje u upravnom postupku.
Ukoliko nije moguće pristupiti službenoj evidenciji preko informacionog sistema eZUP, jedan od načina pribavljanja podataka iz službenih evidencija je mogućnost da se JLS kojoj su podaci potrebi, obrati upitom organu koji vodi službenu evidenciju (član. 3. Uredbe).
Članom 11. Uredbe propisano je da upit za podatke i podaci iz službene evidencije mogu se dostaviti elektronskom poštom ili u papirnom obliku. Upit za podatke treba da sadrži: naziv organa i podatke o ovlašćenom službenom licu koje postupa u upravnom postupku, informacije o upravnoj stvari o kojoj se odlučuje, broju predmeta na koji se upit odnosi i potrebnim podacima.
Ako se upit dostavlja elektronski, on mora biti u skladu sa propisima kojima su regulisani elektronsko poslovanje, elektronski potpis, elektronski dokument ili na drugi način nesumnjivo utvrditi da je upit odnosno podatke dostavilo ovlašćeno službeno lice.
Dakle, upit je moguć samo ako su Vam potrebni podaci iz službenih evidencija Poreske uprave i koji su definisani Uredbom.
Takođe, članom 103. ZUP-a propisano je: da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija a koji su neophodni za odlučivanje (stav 1); da ako službenu evidenciju vodi drugi organ, organ koji vodi postupak je dužan da hitno zatraži podatke, a zamoljeni organ da besplatno ustupi podatke u roku od 15 dana, ako nije drukčije propisano, a ako se podaci dostavljaju elektronskim putem, zamoljeni organ ih dostavlja u najkraćem roku (stav 2).
Ako se ne poštuju odredbe ZUP-a, kao i Uredbe o razmeni podataka po službenoj dužnosti o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, propisana je prekršajna odgovornost ovlašćenog službenog lica. Tačnije, odredbom člana 207. ZUP-a propisano je, između ostalog, da će se novčanom kaznom od 5.000 dinara do 50.000 dinara kazniti za prekršaj ovlašćeno službeno lice, u smislu ovog zakona, koje na zahtev organa koji vodi postupak besplatno ne ustupi podatke o kojima se vodi službena evidencija u roku od 15 dana ili drugom roku određenom zakonom.
Osim prekršajne, ovlašćeno službeno lice podleže i disciplinskoj odgovornosti (član 210. ZUP-a). Postupak disciplinske odgovornosti mogu i treba da zahtevaju ministarstvo nadležno za poslove državne uprave u vršenju nadzora nad primenom ovog zakona, ako i drugi organi uprave.
U pitanju je obveznik koji ima više nepokretnosti, jednu od njih (stan) je otuđio 2001. godine, a nakon toga je preminuo. Stan se i dalje vodi na njega i sada naslednik podnosi zahtev za obnovu postupka. Kupac (koji je drugi po redu) kupio je taj stan 2005. godine i on je oporezovan sada 5 godina unazad. Da li se u ovoj situaciji primenjuje član 178. ZUP-a? Šta treba uraditi sa dugom za taj stan, za koji period se može otpisati?
Obveznik koji je stan otuđio 2001. godine nema više predmet oporezivanja za taj stan, od dana prodaje. To znači da su sva rešenja koja su doneta, a odnose se na utvrđenu obavezu nakon što to lice više nije poreski obveznik, neosnovano doneta – to lice više nije poreski obveznik za taj stan.
To što poreski organ nije imao saznanja o tome da je promenjen vlasnik nepokretnosti, a samim tim i poreski obveznik, ne može biti osnov za zaduženje tog lica, jer nema predmeta oporezivanja. Zato se u takvim slučajevimane bi trebalo striktno držati roka od 5 godina za ponavljanje postupka, jer ovde postoji obaveza koja je neosnovano utvrđena – odnosno lice i nije poreski obveznik (nije u pitanju visina obaveze već postojanje obaveze za taj stan).
Takođe, kako je obveznik preminuo, očigledno pre 2005. godine, to istovremeno znači da svakako ni po tom osnovu obaveza nije mogla biti utvrđena tom licu.
Za dug koji je osnovan (utvrđen zaključno sa 2001. godinom, kada je stan prodat), nastupila je apsolutna zastarelost, dok ostale obaveze treba stornirati kao neosnovane.
Kupac je zadužen pet godina unazad i to je jedino što je u ovoj situaciji moglo da se uradi.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Molimo Vas da objavite primere akata koji se donose u ponavljanju postupka, kao i da objasnite postupak.
Ponavljanje postupka uređeno je odredbama čl.176-182. Zakona o opštem upravnom postupku. Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja.
Postupak se ponavlja na zahtev stranke ili ga organ koji je doneo konačno rešenje ponavlja po službenoj dužnosti.
Zakon o opštem upravnom postupku propisuje subjektivni i objektivni rok za ponavljanje postupka. Stranka može da zahteva ponavljanje postupka u roku od 90 dana od saznanja razloga za ponavljanje (subjektivni rok), odnosno u roku od šest meseci od objavljivanja odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Isti rokovi važe i ako se postupak ponavlja po službenoj dužnosti. Kada istekne pet godina od kada je stranka obaveštena o konačnom rešenju, više ne može da se zahteva ponavljanje postupka, niti organ može da ponovi postupak po službenoj dužnosti (objektivni rok).
Nadležnost za rešavanje pripada organu koji je doneo konačno rešenje i po zahtevu za ponavljenje postupka i po službenoj dužnosti.
Rešenjem se odbacuje zahtev koji je neblagovremen, nije izjavljen od ovlašćenog lica ili u kome razlog za ponavljanje postupka nije učinjen verovatnim. Rešenjem se odbija zahtev ako razlog koji je naveden ne bi doveo do drugačijeg rešavanja upravne stvari. Ako se ne odbaci, niti odbije zahtev za ponavljanje postupka, rešenjem se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.
Ukoliko se radi ponavljanje postupka po službenoj dužnosti takođe se rešenjem dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.
Po ponavljanju postupka nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.
Poništavanjem rešenja uklanjaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo, a ukidanjem rešenja ne uklanjaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, već se rešenje onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.
Prema navdenom, potrebno je da se donesu dva rešenja: jednim kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja, a drugim se poništava ili ukida već doneto rešenje u zavisnosti od poreskopravne situacije i utvrđuje nova obavezu.
Zbog pojednostavljenja postupka može se doneti i jedno rešenje sa tri naloga u dispozitivu, tako da glasi:
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je po zakonu dozvoljeno jednim rešenjem poništiti ili ukinuti više rešenja ili može samo jedno? Da li se mora otvarati crveni predmet za svako pojedinačno rešenje koje se poništava ili ukida?
Rešava se po pojedinačnom rešenju, bez obzira na podneti zahtev, i u tom smislu se mora doneti toliko rešenja kod ponavljanja postupka koliko ima prethodno donetih konačnih rešenja. Ne može se jednim rešenjem poništiti ili ukinuti više rešenja. Za svako doneto konačno rešenje u postupku se pojedinačno odlučuje i u tom smislu se donosi pojedinačno rešenje kojim se rešava o pravima i obavezama poreskog obveznika.
Iz tog razloga se i mora uplatiti i taksa za svaki pojedinačni predmet, odnosno svako konačno rešenje protiv koga se ulaže vanredni pravni lek - ponavljanje postupka.
Dakle, ne može se uplatiti jedna taksa za više konačnih rešenja protiv kojih je uloženo vanredno pravno sredstvo, bez obzira što je obveznik dostavio jedan zahtev i ne može se jednim rešenjem poništiti ili ukinuti više rešenja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.