Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako postupiti ukoliko pretpostavljeni nalaže da se nešto učini što predstavlja krivično delo?
Na osnovu čl. 31. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave službenik je dužan da izvrši usmeni nalog rukovodioca, izuzev kad smatra da je nalog suprotan propisima ili pravilima struke, što saopštava rukovodiocu ili da njegovo izvršenje može da prouzrokuje štetu, što pismenim putem saopštava rukovodiocu.Ako rukovodilac ponovi nalog u pismenom obliku, službenik je dužan da izvrši i o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji vrši nadzor nad radom rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom obliku.Službenik je dužan da odbije izvršenje usmenog ili pismenog naloga ako bi ono predstavljalo kažnjivo delo i da o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji vrši nadzor nad radom rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom obliku.Ako je nalog iz stava 3. ovog člana izdat od strane rukovodioca pokrajinskog organa ili načelnika uprave, odnosno rukovodioca koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, službenik je dužan da odbije izvršenje takvog usmenog ili pismenog naloga i da o tome pismeno obavesti izvršni organ autonomne pokrajine ili gradsko, odnosno opštinsko veće koje vrši nadzor nad radom uprave.
U vezi članova 64 i 65 Zakona koji se odnose na pravo na razgledanje spisa i obaveštavanje i na zahtev za razgledanje spisa i obaveštavanje o toku postupka postavlja se više pitanja: 1. Da li se oba člana odnose na upravne postupke koji su u toku ili i na one koji su završeni i arhivirani? 2. Ukoliko se odnose samo na upravne postupke koji su u toku, na osnovu kojih propisa arhivski depo daje overene fotokopije rešenja i daje spise na razgledanje strankama? 3. Ukoliko se članovi zakona odnose i na predmete koji su završeni i arhivirani, ko je nadležan za postupanje po zahtevu stranaka, arhiva ili Odeljenja koja su postupala u predmetima?
Trebalo bi imati u vidu, da se ove odredbe ZUP-a primenjuju samo na postupke započete nakon 1. juna 2017. godine. Na ranije započete, uključujući tu i dovršene i arhivirane predmete primenjuju se odredbe ZUP-a iz 1997. godine. Ovo, pak, ne isključuje mogućnost da pristup spisima predmeta započetih i/ili okončanih po ZUP-u iz 1997. godine stranka zatraži na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Određena pitanja iz ove oblasti uređena su Uputstvom o kancelarijskom poslovanju("Sl. glasnik RS", 10/93, 14/93 - ispr., 67/2016 i 3/2017) kojim je u tački VIII uređeno arhiviranje i čuvanje predmeta. U okviru tih odredbi od značaja je odredba u podtački 117, koja propisuje združivanje arhiviranog predmeta novom aktu, odnosno predmetu (što bi u ovom slučaju bio zahtev za razgledanje) i izdavanje predmeta na revers postupajućem organu. U podtački 118. uređeno je razgledanje i prepisivanje arhiviranog akta.
Iako ni Uputstvo o kancelarijskom poslovanju ne daje jasan odgovor ko postupa po zahtevu, imajući u vidu odredbe koje se odnose združivanje akata i predmeta, na izdavanje predmeta na revers, po zahtevu za razgledanje predmeta i obaveštavanje/pristup informaciji od javnog značaja, ne postupa pisarnica, niti ceni da li neko ima pravni interes za to ili ne, nego se arhiviran predmet združuje zahtevu i dostavlja organu na postupanje.
Kada se spisi predmeta nalaze u Arhivu (lokalnom, pokrajinskom ili republičkom), isti postupaju po pravilima opšteg upravnog postupka, odn. stranka se mora obratiti Arhivu sa zahtevom za razgledanje predmeta i eventualno izdavanje fotokopije.
PRILOG: Tačka VIII Uputstva o kancelarijskom poslovanju("Sl. glasnik RS", 10/93, 14/93 - ispr., 67/2016 i 3/2017)
VIII STAVLjANjE U ARHIVU (ARHIVIRANjE) I ČUVANjE PREDMETA
111. Rešeni predmeti se odlažu u arhivu pisarnice, a kartice ovih predmeta u pasivnu kartoteku predmeta.
Rešeni predmeti se čuvaju u arhivi pisarnice najduže do isteka tekuće godine. Posle toga se prebacuju u arhivski depo zajedno sa odgovarajućim karticama iz pasivne kartoteke.
112. Rešeni i pasivizirani predmeti mogu se izuzetno zadržati u organu uprave, na osnovu reversa, a najduže do isteka naredne godine.
Po proteku navedenog roka mogu se zadržati samo oni predmeti koji predstavljaju dokumentaciju od trajnog interesa za rad organa državne uprave.
Koji se predmeti imaju smatrati dokumentacijom iz stava 2 ove tačke, utvrđuje funkcioner koji rukovodi organom uprave. Za ovu vrstu predmeta daje se potvrda, koja se umesto predmeta predaje arhivskom depou na čuvanje.
Kasa u kojoj se čuvaju tajni podaci ili prostorija u kojoj se ta kasa nalazi, opremljene su sistemom javljanja i mora ispunjavati odgovarajuće SRPS/EN tehničke standarde.
117. Predmetima stavljenim u arhivu pisarnice rukuje određeni radnik pisarnice.
Ako predmet stavljen u arhivu pisarnice treba priključiti aktu, odnosno predmetu primljenom posle njegovog arhiviranja, postupiće se u skladu sa odredbama ovog uputstva koje se odnose na združivanje akata odnosno predmeta. ( t.82 Uputstva.. Ako je u pitanju arhivirani predmet, združivanje se vrši na taj način što se arhivirani predmet uzima iz arhive i združuje sa aktom kojim se ponovo pokreće postupak. Arhivirana kartica takođe se uzima iz pasivne i vraća u aktivnu kartoteku.)
U ovim ostalim slučajevima predmeti iz arhive izdaju se samo uz revers. Revers sadrži: broj predmeta i klasifikacionu oznaku, datum uzimanja i potpis radnika koji predmet uzima. Revers se odlaže na mesto uzetog predmeta, a po povratku predmeta revers se poništava. Predmet uzet na revers može se držati u organu državne uprave najviše 60 dana.
118. Razgledanje i prepisivanje arhiviranog akta vrši se shodno odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Da li Republički geodetski zavod ima pravo da naplati dostavu podataka JLS ako se isti pribavlja zahtevom za pristupanje službenoj evidenciji neophodnoj za sprovođenje upravnog postupka? Konkretno prilikom promene namene obradivog poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, neophodna nam je kopija plana parcela/e a RGZ naplaćuje davanje istog, postoji li pravni osnov za takvo postupanje?
Organi su dužni da po službenoj dužnosti, u skladu sa Zakonom, vrše uvid, pribavljaju i obrađuju podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje. Ukoliko službenu evidenciju vodi drugi organ - organ koji vodi postupak dužan je da hitno zatraži podatke, a zamoljni organ da iste besplatno ustupi u roku od 15 dana, ako drugačije nije propisano (član 9. i 103. ZUP-a).
Zakonom o državnom premeru i katastru definisano je da je RGZ, organ uprave koji postupa po pravilima opšteg upravnog postupka, a u članu 71. navedeno je da se iz podataka katastra nepokretnosti izdaje katastarski plan u digitalnom ili analognom obliku, za jednu ili više parcela i shodno navedenom, te kako je reč o podacima o kojima se vodi službena evidencija, RGZ je dužan da besplatno dostavi sve podatke koji se nalaze u evidencijama koje vodi, a koji su potrebni za odlučivanje u određenoj upravnoj stvari. To važi bez obzira na broj podataka koji su potrebni.
U konkretnom slučaju, RGZ nema pravni osnov da naplaćuje taksu za izdavanje kopije plana za parcele, iako je članom 175. Zakona o državnom premeru i katastru to pravo utvrđeno, posebno iz razloga što su odredbe zakona i dr. propisa kojima se ustanovljavala obaveza za stranke i druge učesnike u postupku da organu dostavljaju podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija suprotno čl.9. i 103. ZUP-a prestale da važe 08.06.2016 godine.
Da rezimiramo, RGZ, ne sme da odbije da dostavi tražene podatke organu uprave niti da dostavljanje tih podataka, u obliku kopije plana ili prepisa lista nepokretnosti, naplati organu koji traži podatke.
Da li početkom potpune primene novog ZUP-a ugovore o javnoj nabavci treba tretirati kao upravne ugovore iz ZUP-a ili ipak sačekati eventualne izmene Zakona o javnim nabavkama, s obzirom da je članom 22. ZUP-a upravni ugovor definisan kao "dvostrano obavezan pisani akt koji, kad je to posebnim zakonom određeno, zaključuju organ i stranka i kojim se stvara, menja ili ukida pravni odnos u upravnoj stvari"?
Definicija samog upravnog ugovora je sledeća: „dvostrano obavezan pisani akt, koji kada je to posebnim zakonom određeno, zaključuju organ i stranka (javnopravni i privatnopravni subjekt) kojim se menja ili ukida pravni odnos u upravnoj stvari“. Naime, samom definicijom određeni su, ako ih možemo tako nazvati, parametri za upravni ugovor. Znači, ZUP je upravni ugovor definisao na najopštiji način, odnosno u ZUP-u su predviđeni osnovni elementi pravnog uređenja upravnog ugovora, dok je posebnim zakonima predviđeno detaljno regulisanje pojedinih tipova ugovora.
S tim u vezi, određena vrsta ugovora može da se uvede u pravni režim upravnog ugovora tek posebnim zakonom. U konkretnom primeru, to znači da mora da se izmeni Zakon o javnim nabavkama i da se njime izričito propiše da se ugovor o javnim nabavkama ima smatrati upravnim ugovorom, kako bi se na njega primenjivale odredbe ZUP-a o upravnim ugovorima.
Koji podaci o nadziranim subjektima sa „crne liste“ mogu biti objavljeni na internet stranicama (naziv firme, ime preduzetnika i sl.) 2. Ko procenjuje i kako utvrđuje da li je rizik neznatan kada su u pitanju svakodnevne predstavke građana koje u organ stižu npr. elektronskom poštom.3. Da li pogrešno utvrđeno činjenično stanje čiji uzrok može bi nekompetentnost zaposlenih, nedovoljno poznavanje propisa, dvosmislena i neprecizna zakonska regulativa može biti RIZIK koji za posledicu može imati pogrešnu primenu materijalnog prava na štetu prava i interesa nadziranih subjekata ili zainteresovanih lica, odugovlačenje upravnih postupaka, ćutanje administracije i sl. Treba li planovima predvidete i unutrašnje rizike i korektivne mere (Rizici koji se odnose na zaposlene i organizaciju) ili se to ostvaruje kroz liste poslovnih procesa.
1. Poslovno ime, mat. broj i PIB
2. Procenu vrši inspektor, koristeći se ovlašćenjima stručne i slobodne ocene, imajući u vidu cilj inspekcijskog nadzora iz člana 2. stav 1. Zakona o inspekcijskom nadzoru i uzimajući u obzir prirodu i obim navodne štete i verovatnoću njenog nastanka, kao i da li iz predstavke i prethodne istorije koja je dokumentovana i iskustvena proizlazi da su štetne posledice odsutne ili neznatne. Može se u okviru inspekcije/inspekcijskog organa odrediti službeno lice koje bi se bavilo predstavkama – “filtriralo” ih, što bi tom licu bilo u opisu poslova i ono bi imalo ta ovlašćenja.
3. Rizik u smislu Zakona o inspekcijskom nadzoru, odnosi se na štetne posledice koje mogu nastati iz poslovanja ili postupanja nadziranog subjekta. Pitanja „unutrašnjeg rizika“ nisu pitanja koja se unose u plan inspekcijskog nadzora, nego su to pitanja za unutrasnje planove, programe i procedure inspekcije/inspekcijskog organa, kako bi se, u skladu sa mogucnostima, pravilno i pravovremeno upravljalo ovim unutrasnjim rizicima inspekcije. Jesu za program strucnog usavrsavanja (clan 50. Zakona o inspekcijskom nadzoru), za planove integriteta (Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije), za kadrovski plan i pravilnik o sistematizaciji i organizaciji poslova i radnih mesta (Zakon o zaposlenima u AP i JLS) i dr.
Sa aspekta plana inspekcijskog nadzora, ova pitanja/rizike treba sagledati u svetlu clana 10. stav 3. Zakona o inspekcijskom nadzoru, kojim je, pored ostalog, propisano da ovaj plan sadzi i podatke o resursima inspekcije koji ce biti opredeljeni za vrsenje inspekcijskog nadzora. Sledstveno, opredeljuje se koliko inspektora i kojih kompetencija i kog iskustva ce vrsiti koje nadzore. Naravno, vise inspektora za slozenije nadzore, odgovarajuceg strucnog znanja i iskusniji za slozenije nadzore...
U okviru "unutrasnjih rizika" inspekcije (tzv. rizika organizacije) valja voditi racuna o tzv. riziku kljucnog coveka, kada, prakticno ceo sistem/organizacija ili njen pretezni deo ili kljucne funkcije zavise od jednog kvalitetnog coveka.