Odredbama člana 144. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i odredbama člana 162.-166. Zakona o opštem upravnom postupku propisan je rad prvostepenog organa po žalbi. Žalba ima devolutivno dejstvo koje se sastoji u tome, što po žalbi donosi rešenje organ kome se žalba izjavljuje, a ne prvostepeni organ. Međutim, od ovog pravila postoje izuzeci u kojim slučajevima prvostepeni organ je ovlašćen da sam reši žalbu koju mu je žalilac podneo. Ti izuzeci su:

• odbacivanje nedopuštene, neblagovremene i od neovlašćenog lica izjavljene žalbe;
• izmena prvostepenog rešenja u slučaju pogrešnog rešenja pravnog pitanja;
• otklanjanje nepravilnosti u postupku koji je prethodio donošenju rešenja;
• naknadno sprovođenje ispitnog postupka.  

Dužnost prvostepenog organa ne završava se donošenjem rešenja, jer on ima određena prava i dužnosti u vezi sa žalbom koju je stranka izjavila. Pre svega, organ kada primi žalbu dužan je da ispita da li je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica. Prvostepeni organ je dužan da zaključkom odbaci nedopuštenu, neblagovremenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu. Protiv zaključka o odbacivanju žalbe stranka ima pravo posebne žalbe u kojoj treba da se ograniči na pobijanje nedopuštenosti, neblagovremenosti, odnosno odsustva stranačke legitimacije, u roku od osam dana.

Ako je prvostepeni organ utvrdio da je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od strane ovlašćenog lica treba da ispita da li je žalba opravdana. Ako bi prvostepeni organ našao da je žalba opravdana, i da nije potrebno sprovoditi nov ispitni postupak, prvostepeni organ može stvar rešiti drugačije i novim rešenjem zameniti rešenje koje se žalbom pobija. Protiv novog rešenja stranka ima pravo žalbe.

Prvostepeni organ može povodom žalbe da utvrdi, da je sprovedeni postupak bio nepotpun i da je to moglo biti od uticaja na rešavanje stvari. U takvom slučaju prvostepeni organ može upotpuniti postupak saglasno odredbama zakona. Ako bi rezultat dopunjenog postupka upućivao na donošenje drugačijeg rešenja prvostepeni organ je dužan i ovlašćen da takvo rešenje i donese, odnosno da upravnu stvar reši  drugačije i novim rešenjem zameni rešenje koje se žalbom pobija.

Prvostepeni organ po razmatranju žalbe može doći do zaključka, da nema potrebe da se ispitni postupak dopuni, ali da je na štetu žalioca pogrešno primenjen materijalni propis. U tom slučaju prvostepeni organ će izmeniti ili staviti van snage, svoje rešenje i umesto njega doneće novo rešenje povoljnije za stranku.

Ako prvostepeni organ nađe da je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od strane ovlašćenog lica, a nije svojim novim rešenjem zamenio rešenje koje se žalbom pobija, dužan je bez odlaganja poslati žalbu organu nadležnom za rešavanje po žalbi. Žalba se dostavlja drugostepenom organu uz propratni akt. Uz žalbu prvostepeni  organ je dužan da priloži sve spise koji se odnose na predmet i obavezno zapisnik o učešću stranke u postupku po žalbi kao i odgovor po žalbi prvostepenog organa. Obaveza je prvostepenog poreskog organa, bez obzira da li će se po žalbi postupati u nadležnosti prvostepenog organa ili će se žalba sa spisima predmeta proslediti na odlučivanje drugostepenom poreskom organu da u poreskom postupku sačini zapisnik o učešću stranke u postupku po žalbi.

U postupcima po žalbama poreskih obveznika, stranki se upućuje poziv po čl.110. Zakona o opštem upravnom postupku. U pozivu se označava naziv organa koji je izdao poziv, lično ime i adresa lica koje se poziva, mesto i vreme dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stranka, svedok, veštak, itd) i šta pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U slučaju sprečenosti da se odazove pozivu lice je dužno da o tome izvesti organ koji je izdao poziv. Bitno je praviti razliku, da se u ovim slučajevima ne upućuje poziv po čl. 45. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se odnosi na dostavljanje informacija obveznika ili drugih lica radi utvrđivanja činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje. Odazivanjem stranke po pozivu za učešće u postupku po izjavljenoj žalbi stranci se daje mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima u posebnom ispitnom postupku koje su od značaja za donošenje rešenja i prvostepeni organ je dužan da sprovede taj postupak i da omogući stranci učešće u postupku,  o čemu se sačinjava zapisnik. Ukoliko se stranka ne odazove po pozivu za učešće u postupku po žalbi, a uručenje poziva je izvršeno u skladu sa odredbama čl. 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, potrebno je sačiniti službenu belešku i sve spise predmeta proslediti drugostepenom organu bez zapisnika o učešću stranke u postupku. Neodazivanje stranke ne proizvodi posledice i  ne utiče na dalji tok postupka.

Ako prvostepeni organ nađe da ima osnova za primenu stava 3. člana 144. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, dakle da usvoji žalbu i poreski upravni akt izmeni, dužan je da postupi u skladu sa stavom 7. navedenog člana i novo poresko rešenje  donese u roku od 30 dana od  dana prijema žalbe.

Protiv novog rešenja može se podneti žalba, i to rešenje se može izmeniti sve dok se žalba ne dostavi drugostepenom organu.

U skladu sa gore navedenim, nije od uticaja da li je zapisnik o učešću stranke u postupku po žalbi potpisan ili ne, u obavezi ste da žalbu sa spisima predmeta i  odgovorom prvostepenog organa po žalbi (čl. 166. ZUP-a, u kome kratko navodite komentare na navode iznete u žalbi gde ćete i napisati da se poreski obveznik uredno odazvao na poziv i učestvovao u postupku po žalbi ali da nije hteo da potpiše zapisnik o učešću u postupku), prosledite drugostepenom organu na odlučivanje.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Poštujući odredbe člana 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administaciji, kada je reč o davanju podataka i informacija o drugim poreskim obveznicima, propisano je načelo čuvanja službene tajne u poreskom postupku, koje je obavezujuće za službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku. Tajni podatak predstavlja svaki dokument, informacija, podatak i druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih su službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku došla u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku.

Stavom 2. navedenog člana propisano je: „Povreda tajnog podatka ugrožava interes poreskih obveznika i javni interes Republike, koji pretežu nad interesom za pristup informacijama od javnog značaja koje predstavljaju tajni podatak, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene ovim zakonom“. Dakle, neovlašćeno korišćenje ili objavljivanje dokumenta, informacija, podataka ili drugih činjenica do kojih dolazi nadležni poreski organ u poreskom postupku, odnosno u prekršajnom postupku ili sudskom postupku povodom poreske stvari, ugrožava i interese poreskog obveznika i javni interes. Neovlašćeno korišćenje ili objavljivanje moglo bi da poreskom obvezniku nanese štetu i da ugrozi njegove različite interese (narušavanje privatnosti i lične sigurnosti, odavanje poslovne tajne i dr.). Pored toga, ako poreski obveznici nemaju garancije da će podaci koje dostavljaju nadležnom poreskom organu, odnosno do kojih se dođe u poreskom postupku, biti tretirani kao tajni podaci, postojaće podsticaj da se ne prijavljuju ili da se samo selektivno dostavljaju podaci od značaja za oporezivanje.

Odredbama člana 9. stav 1. tačka 5) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je, između ostalog, da tražioc neće ostvariti pravo na pristup informacijama od javnog značaja ukoliko bi se dostupnim učinila informacija ili dokument za koji je propisima određeno da se čuva kao državna, službena , poslovna ili druga tajna.

Pored toga, odredbama člana 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je opšte pravilo da će se, ako je drugim zakonom neko pitanje iz oblasti koju uređuje Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, uređeno na drugačiji način, primanjivati odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

U skladu sa gore navedenim, davanje spiska obveznika koji su obveznici komunalne takse nije u skladu sa odredbama člana 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Pojam dobrog upravljanja (eng. good governance) pojavio se 90-ih godina prošlog veka u oblasti međunarodnih odnosa, odnosno u dokumentima globalnih, međunarodnih organizacija (Ujedinjene nacije, Savet Evrope, Svetska banka, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) da bi se opisao način na koji institucije obavljaju javne poslove i upravljaju javnim resursima, a često se koristi da bi uporedio neefikasne privrede ili nerazvijene zemlje i političke organe u njima sa razvijenim ekonomijama i organima koji poštuju razvijene demokratske standarde. Kod nas se sreće tek u skorije vreme, sa prodorom ideja o potrebi da se promeni način na koji se vode javni poslovi uopšte i, posebno, u vezi sa reformom javne uprave. U osnovi koncepta dobrog upravljanja je odgovornost organa vlasti u odgovaranju na potrebe svih zainteresovanih aktera, a pre svega građana i građanki na inkluzivan, delotvoran i tansparentan način uz ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Ne postoji jedinstvena podela principa dobrog upravlajnja. Različite međunarodne organizacije koje su, 90-ih godina prošlog veka, uvele pojam dobrog upravljanja, koriste različitu “klasifikaciju” principa (načela) dobrog upravljanja. Tako Program Ujedinjenih nacija za razvoj definiše sledeće principe na kojima počiva dobra uprava: 1) Učešće građana, 2) Usmerenost ka konsenzusu, 3) Strateški pristup, 4) Odgovaranje potrebama građana, 5) Efektivnost i efikasnost, 6) Odgovornost, 7) Transparentnost, 8) Jednakost i 9) Vladavina prava.

Savet evrope je 2008. godine usvojio Strategiju za unapređenje i dobru upravu na lokalnom nivou. Ova strategija predviđa 12 principa dobre uprave koji predstavljaju fundalmentalne vrednosti evropske demokratije i predstavljaju zahteve koji mora da poštuje dobra demokratska uprava. Principi predviđeni strategijom su:1) Pošteni izbori, predstavljanje i učešće građana u odlučivanju, 2) Uprava koјa odgovara na potrebe građana, 3) Efikasnost i delotvornost, 4) Otvorenost i transparentnost, 5) Vladavina prava, 6) Etičko postupanje, 7) Stručnost i kapaciteti, 8) Inovacije i otvorenost za promene, 9) Održivost i dugoročna orijetacija, 10) Odgovorno finansijsko upravljanje, 11) Ljudska prava, kulturna raznolikost i socijalna kohezija i 12) Odgovornost

Na osnovu čl. 31. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave službenik je dužan da izvrši usmeni nalog rukovodioca, izuzev kad smatra da je nalog suprotan propisima ili pravilima struke, što saopštava rukovodiocu ili da njegovo izvršenje može da prouzrokuje štetu, što pismenim putem saopštava rukovodiocu.Ako rukovodilac ponovi nalog u pismenom obliku, službenik je dužan da izvrši i o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji vrši nadzor nad radom rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom obliku.Službenik je dužan da odbije izvršenje usmenog ili pismenog naloga ako bi ono predstavljalo kažnjivo delo i da o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji vrši nadzor nad radom rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom obliku.Ako je nalog iz stava 3. ovog člana izdat od strane rukovodioca pokrajinskog organa ili načelnika uprave, odnosno rukovodioca koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, službenik je dužan da odbije izvršenje takvog usmenog ili pismenog naloga i da o tome pismeno obavesti izvršni organ autonomne pokrajine ili gradsko, odnosno opštinsko veće koje vrši nadzor nad radom uprave.