Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li jedno lice može da bude određeno za administratora registra i za ovlašćeno lice za upis postupaka? I da li isto lice može da bude imenovano za administratora organa i za ovlašćeno lice za upis?
Registar je uspostavljen tako da svaki postupak bude dvostruko potvrđen i verifikovan, prvo od strane administratora organa koji vrši proveru tačnosti i ispravnosti unetih podataka, a zatim od strane administratora registra koji je zadužen za koordinaciju svih aktivnosti u postupku upisa, brisanja i ažuriranje podataka o postupcima i za objavljivanje postupka na Portalu RAP. Imajući ovo u vidu, praksu spajanja uloga bi trebalo izbegavati i sistem neće dozvoliti da se istom korisničkom nalogu dodele dve različite uloge. Ukoliko je ipak neophodno da jedno lice bude nosilac dve uloge u sistemu RAP, potrebno je obratiti se Republičkom sekretarijatu za javne politike.
Da li jedinice lokalne samouprave treba rešenjem da imenuju administratora registra, administratora organa i ovlašćena lica za upis postupaka?
Zakonom o Registru administrativnih postupaka („Službeni glasnik RS”, br 44/21) članom 12. stav 2. propisano je da nadležni organ rešenjem imenuje i razrešava administratora organa, dok za ovlašćena lica i administratora registra nije propisano da se imenuju rešenjem, već samo obaveza obveznika upisa da odredi ova lica. Jedinice lokalne samouprave mogu same da odluče o tome na koji način, odnosno kojim aktom će odrediti ostala lica koja učestvuju popisu.
Da li lica, imenovana za administratora Registra administrativnih postupaka treba da budu IT struke?
Administratori registra su korisnici naloga koji omogućava kreiranje postupka po zahtevu administratora organa, kreiranje korisničkih naloga u Registru, kao i koordinaciju svih aktivnosti u postupku upisa, brisanja i ažuriranje podataka o postupcima.
S obzirom na to da je Registar uspostavljen tako da je vrlo jednostavan za korišćenje i da sadrži sva potrebna uputstva i smernice za korišćenje, nije neophodno da lica imenovana za administratora Registra budu IT struke, dovoljno je da imaju osnovne digitalne kompetencije koje koriste u svakodnevnom radu.
Čemu služi Registar administrativnih postupka? Da li je Registar administrativnih postupaka isto što i ePisarnica?
Registar administrativnih postupka (RAP) je jedinstvena, centralizovana, elektronski vođena evidencija o postupcima koji se sprovode u Republici Srbiji i administrativnim zahtevima za poslovanje, a u koju se podaci unose i čuvaju u skladu Zakonom o Registru administrativnih postupaka („Službeni glasnik RS”, br 44/21) i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona, kako bi zainteresovani privrednici i građani mogli jednostavno i lako da budu informisani o svemu što im je potrebno da bi ostvarili određeno pravo ili ispunili obavezu. RAP i ePisarnica imaju različite namene. RAP pruža informacije o postupcima: kome je namenjen postupak, kako pokrenuti postupak, koja dokumenta treba podneti, koliki su troškovi koje stranka treba da plati, u kom roku će organ odlučiti o zahtevu stranke i druge bitne informacije, dok je ePisarnica namenjena za prijem podnesaka, dostavljanje predmeta organizacionim jedinicama i obrađivačima predmeta, kao i praćenje tokova kretanja predmeta.
U prvostepenom postupku, rešavajući po žalbi na rešenje kojim je odbačen zahtev za uvid u matičnu knjigu, pogrešno je utvrđena činjenica i žalba odbačena kao neblagovremena iako je bila podneta u zakonom predviđenom roku. Koji organ je nadležan za poništavanje rešenja i da li se u ovom slučaju može primeniti član 163. stav 1. ZUPa?
Postupanje prvostepenog i drugostepenog organa u postupku po žalbi definisano je odredbama iz članova 151. do 174. Zakona o opštem upravnom postupku.
Prema odredbama iz čl. 162. ovog Zakona data je mogućnost da prvostepeni organ rešenjem odbaci žalbu iz procesnih razloga, odnosno razloga neblagovremenosti, nedozvoljenosti, ukoliko je žalbu podnelo neovlašćeno lice, kao i ukoliko nije uređena u roku koji je organ odredio.
Protiv rešenja prvostepenog organa kojim je žalba odbačena može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od obaveštenja o rešenju. Žalba se predaje drugostepenom organu, koji ukoliko utvrdi da je žalba osnovana istovremeno odlučuje i o žalbi koja je bila odbačena.
S tim u vezi, organ nadležan za odlučivanje o rešenju o odbacivanju žalbe koje je doneo prvostepeni organ je drugostepeni organ.
Prvostepeni organ bi u odgovoru na žalbu mogao ukazati na činjenicu koja je pogrešno utvrđena prilikom donošenja rešenja o odbacivanju žalbe.