Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako će se ubuduće sprovoditi interni konkursi, s obzirom da je predviđeno da se interni konkurs sprovodi i u okviru internog tržišta rada u jedinici lokalne samouprave koga čine zaposleni u svim organizacionim oblicima kao i za službenike zaposlene na neodređeno vreme kod poslodavca koji oglašava interni konkurs?
U narednom periodu, jedinice lokalne samouprave će biti u mogućnosti da organizuju dve vrste internih konkursa sa različitim procedurama, namenjene različitim vrstama zaposlenih. Naime, interni konkurs koji se sprovodi u okviru internog tržišta rada u jedinici lokalne samouprave predviđen je za popunjavanje nepopunjenih radnih mesta u organizacionim oblicima u sistemu lokalne samouprave, koji omogućava da zaposleni u jednom organizacionom obliku koji ima viškove zaposlenih ili prestaje sa radom, mogu putem internog konkursa, zasnovati radni odnos na nepopunjenom radnom mestu u drugom organizacinom obliku u okviru sistema jednice lokalne samouprave. Ova procedura uređena je Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Sl.glasnik RS", br. 17/2016) i Uredbom o internom konkursu koja iz njega proizilazi.
Sa druge strane, interni konkurs koji se sprovodi na osnovu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i JLS je namenjen samo za službenike i to one na izvršilačkim radnim mestima, koji su zaposleni na neodređeno vreme kod onog poslodavca koji oglašava interni konkurs. Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava. Ova procedura uređena je Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i JLS i Uredbom o internom konkursu koja iz njega proizilazi.
Dakle, radi se o dva potpuno različita postupka koji imaju različite cilјeve i odnose se na različite vrste zaposlenih.
Kakav je status načelnika uprave koji su postavlјeni po starom zakonu ?
Načelnici uprava koji su postavlјeni po prethodnom zakonu imaju pravo da rade na radnom mestu načelnika do isteka mandata, odnosno JLS ne mora odmah raspisivati konkurs u skladu sa novim Zakonom. Član 198. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisuje da lica koja su postavlјena na osnovu sprovedenog javnog konkursa, a čije radno mesto postaje položaj, mogu da nastave sa radom na tom radnom mestu do proteka vremena na koji su postavlјeni. Takođe, pomenuta lica, čije radno mesto postaje položaj, zadržavaju pravo na mirovanje radnog odnosa.
Kakav je status zaposlenih koji, iz bilo kog razloga, ne dobiju rešenja o raspoređivanju u okviru novog Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u jedinicama lokalne samouprave?
Ako se Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u jedinicama lokalne samouprave ukinu pojedina radna mesta ili se smanji potreban broj izvršilaca na radnom mestu, službenici koji ne budu raspoređeni na slobodna radna mesta po donošenju Pravilnika, ostaju neraspoređeni. U postupku pripreme Pravilnika, poslodavac pribavlјa mišlјenje reprezentativnog sindikata.
Dok je neraspoređen, službenik ima pravo na naknadu plate prema zakonu kojim se uređuju plate u jedinici lokalne samouprave. Sva prava iz radnog odnosa službenik ostvaruje kod poslodavca koji je doneo rešenje da je službenik neraspoređen. Neraspoređenom službeniku prestaje radni odnos protekom roka od dva meseca od konačnosti rešenja kojim je utvrđeno da je službenik neraspoređen. Službeniku kome prestane radni odnos protekom dva meseca od konačnosti rešenja kojim je utvrđeno da je neraspoređen, ima pravo na otpremninu prema zakonu kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u jedinici lokalne samouprave.
Koje su zakonske obaveze i rokovi JLS u pogledu primene Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samourave?
Do 1. decembra 2016. godine kada Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave počinje da se primenjuje, jedinice lokalne samouprave su dužne da izvrše sve organizacione i tehničke pripreme za implementaciju Zakona. To pre svega podrazumeva usvajanje nove Odluke o organizaciji uprave, Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta (usklađen sa Uredbom o razvrstavanju radnih mesta) i Kadrovskog plana za 2017. godinu.
U cilјu lakšeg i bržeg prilagođavanja novom pravnom i organizacionom okviru, SKGO će u narednopm periodu da izradi model pravilnika o sistematizaciji radnih mesta i model kadrovskog plana, koji ćete moći da preuzemete na sajtu SKGO.
Izuzetak od gore navedenog predstavlјaju odredbe čl. 116-122, koje se odnose na stručno usavršavanje, kao i odredbe čl. 172-183 i čl. 192. tačka 4) o žalbenoj komisiji i odredbe čl. 188-191 kojima su uređena pitanja u vezi sa lјudskim resursima, a koje se primenjuju narednog dana od stupanja na snagu ovog Zakona. Navedeno podrazumeva obavezu Vlade u pogledu osnivanja Saveta za stručno usavršavanje zaposlenih u JLS, kao i propisane obaveze Ministarstva, ali i donošenja programa stručnog usavršavanja od strane načelnika uprave, uz pribavlјeno mišlјenje Saveta, kao i obezbeđivanje sredstava u budžetu za stručno usavršavanje službenika. Naravno, obaveze načelnika uprave odnosno JLS u ovom kontekstu su vezane za prethodne korake koje Vlada odnosno ministar nadležan za lokalnu samoupravu treba da načine. Dalјe, obaveza Veća je obrazovanje žalbene komisije, kao i postupanje i rad ove komisije u skladu sa zakonskim odredbama. Najzad, obaveza JLS u ovom delu je da se posebno organizuju poslovi upravlјanja lјudskim resursima, ustrojavanje kadrovske evidencije i vođenje personalnih dosijea za sve zaposlene.
S druge strane, odredbe čl. 20, koje se odnose na napredovanje u platne razrede će se primenjivati po donošenju propisa kojim će se urediti platni razredi za zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, kao i odredba čl. 190 stav 4 koja će se primenjivati od 1. oktobra 2016. godine.
Na koga se primenjuju odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samourave, kada je reč o jedinici lokalne samouprave, i koji lokalni organi i organizacije su obavezni da ga primenjuju?
Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave uređuje prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave. Odredbe ovog zakona shodno se primenjuju na zaposlene u organima gradskih opština kao i službama i organizacijama koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom zakonu. Zaposlenima, u smislu ovog Zakona, smatraju se funkcioneri koji na osnovu zakonom utvrđene obaveze ili ovlašćenja zasnivaju radni odnos radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici.
U smislu ovog Zakona, službama i organizacijama smatraju se stručne službe i posebne organizacije koje su osnovane za obavlјanje poslova uprave. Odredbe ovog Zakona se ne primenjuju na zaposlene u preduzećima, ustanovama, javnim agencijama, fondovima i fondacijama koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom propisu, koji upućuje da se prava i obaveze zaposlenih regulišu drugim propisima, poput, primera radi, Zakona o radu.