Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US i 1/2023 - odluka US) propisao je članom 6. i 23, da se postupak ozakonjenja, može pokrenuti:

1. za objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, do 29. januara 2014. godine i koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, tako što se zahtevi i prijave za legalizaciju objekata podneti do 29. januara 2014. godine, smatraju zahtevima u smislu ovog zakona,
2. za objekat za koji je podnet zahtev u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", br. 25/13, 145/14 i 96/15), za koji postupak nije pravnosnažno okončan,
3. za objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, za koji je nadležni građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", broj 96/15),
4. za objekat za koji nadležni građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju, a vidljiv je na satelitskom snimku iz 2015. godine, tako što organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavi obaveštenje o vidljivosti objekta na satelitskom snimku organu nadležnom za vođenje postupka ozakonjenja,  u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ukoliko je, u konkretnom slučaju, rešenje građevinskog inspektora jedini dokaz da se radi o objektu, tj. građevinskim radovima koji mogu biti predmet ozakonjenja, dužni ste da sačekate da se okonča postupak po žalbu na rešenje građevinskog inspektora, bez obzira na vaše mišljenje o tome kako je bio dužan da postupi građevinski inspektor.

Do okončanja drugostepenog postupka i, eventualno, upravnog spora, vi ćete to tretirati kao prethodno pitanje, koje čini samostalnu pravnu celinu i za čije rešavanje je nadležan drugi organ, bez čijeg rešenja ne možete odluči o upravnoj stvari koja predmet vašeg postupka, te ćete postupak ozakonjenja prekinuti rešenjem dok drugi organ ne reši prethodno pitanje. Rešenje o prekidu postupka ćete doneti primenom odredaba člana 107. i člana 100. Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US).

Postupak prenamene poljoprivrednog u građevinsko zemljište uređen je članom 88 Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021), kao i članovima 43 - 47 Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018, 49/2019, 86/2019 - usklađeni din. izn., 156/2020 - usklađeni din. izn., 15/2021 - dop. usklađenih din. izn. i 15/2023 - usklađeni din. izn.)

Stavom 5. člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da je vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, dužan da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište ili zakonom kojim se uređuje šumsko zemljište.

Član 47. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara predviđa izuzetke od obaveza plaćanja naknade za prenamenu poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, pa se predviđa (tačka 2) da se naknada neće plaćati kod izgradnje ekonomskih objekata koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, a vlasniku je poljoprivreda osnovna delatnost i ako ne poseduje drugo odgovarajuće poljoprivredno zemljište.

Članom 2. Zakona o planiranju i izgradnji je definisano da su Ekonomski objekti - objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi), ribnjaci, krečane, ćumurane i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.).

U konkretnom slučaju, potrebno je utvrditi da li je objekat koji se gradi na predmetnoj parceli (hladnjača) ekonomski objekat, odnosno da li je to objekat u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje. Ukoliko se utvrdi da jeste, u tom slučaju bi bilo moguće primeniti izuzetak iz člana 47. Zakona o naknadama, a ukoliko nije, utvrđuje se obaveza plaćanja naknade u skladu sa Zakonom.

Predmetna parcela po prostornom planu nalazi se u gradjevinskom području i samim tim za potrebe gradnje iste shodno Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, Zakonu o zaštiti zemljišta, Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara, kao i Zakonu o planiranju i izgradnji potrebno je utvrditi naknadu za plaćanje za promenu namene. Imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, ali to ih ne oslobađa od plaćanja promene namene. Hladnjače ne spadaju u kategoriju objekata koja bi se oslobađala od plaćanja. Naknada se utvrđuje za celu površinu parcele.

Član 100. Zakona o javnim nabavkama propisuje da tehničke specifikacije ne mogu da upućuju na posebnu marku ili izvor ili određeni proces koji karakteriše proizvode ili usluge koje pruža određeni privredni subjekt ili na žigove, patente, vrste ili određeno poreklo ili proizvodnju, koje bi za posledicu imalo davanje prednosti ili eliminisanje određenih privrednih subjekata ili određenih proizvoda, osim ako predmet ugovora to opravdava. 

U stavu 2. istog člana navedeno je da je izuzetno, upućivanje na način iz stava 1. dozvoljeno ako se predmet nabavke ne može dovoljno precizno i razumljivo da opiše, u skladu sa članom 99. ovog zakona, pri čemu takvo upućivanje mora da bude praćeno rečima „ili odgovarajuće”.

Navedeno znači da u slučaju nabavki dobara koji imaju određeni zaštićeni naziv, proizvodnju, brend i sl. uvek mora da bude navedeno „ili odgovarajuće“.

To podrazumeva da ne postoji drugi način da se tehničkim karakteristikama opiše i odredi dobro koje se nabavlja, jer ukoliko može, tada nema opravdanja za nabavku npr. „Coca Cole“.

Višak zaposlenih u organima lokalne samouprave regulisan je Zakonom o radu, Zakonom o zaposlenima u autnomnim pokrajinama i jedinicma lokalne samouprave i Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.

Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), kao lex generali, u članu 153. propisuje da je poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih (u daljem tekstu: program), ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, i to za najmanje:

• 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodređeno vreme;
• 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najviše 300 zaposlenih na neodređeno vreme;
• 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme.

Program je dužan da donese i poslodavac koji utvrdi da će doći do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, zbog gore navedenih razloga, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.

Prema članu 154. Zakona o radu, poslodavac je dužan da, pre donošenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.

Pošto se u konkretnom slučaju radi o Opštinskoj upravi sa 41 zaposlenim na neodređeno vreme, a za sada je utvrđeno da prestaje potreba za radom 3 zaposlena, obaveza donošenja program rešavanja viška zaposlenih ne postoji.

Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) u glavi XIV reguliše prestanak potrebe za radom službenika. U članu 165. Zakona navedeni su svi razlozi za prestankom potrebe za radom radnika i u njemu je propisano da službenik zaposlen na neodređeno vreme stiče status zaposlenog za čijim je radom prestala potreba ako zbog ukidanja organa uprave autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, odnosno promene nadležnosti autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, promene poslova koji se obavljaju u organu uprave, pokrajinskom organu, službi ili organizaciji koju osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave ili jedinice lokalne samouprave prema posebnom zakonu, ili ukoliko zbog izmene Pravilnika ne postoji radno mesto na koje može biti raspoređen.

U članu 168. Zakona predviđen je postupak eventualnog prestanka potrebe za radom službenika u slučaju donošenje ili promene pravilnika o sistematizaciji. U navedenom članu propisano je da u slučaju donošenja novog pravilnika, svi službenici raspoređuju se na odgovarajuća radna mesta. Ako novim pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici raspoređuju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja. U slučaju promene pravilnika, ako neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja. Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, u slučaju donošenja novog, odnosno promene pravilnika, prekobrojni službenik može, uz svoju saglasnost, biti raspoređen, odnosno premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj vrsti i nivou obrazovanja i za koje ispunjava ostale uslove za rad, a ako ni takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen. Ako se službenik ne saglasi sa raspoređivanjem, odnosno premeštajem rukovodilac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa. Službeniku prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o raspoređivanju, odnosno premeštaju i rešenja kojim se utvrđuje da je službenik neraspoređen. U slučaju donošenja novog, odnosno izmene pravilnika, službenik može biti raspoređen, odnosno premešten na radno mesto u neposredno višem zvanju ako ispunjava uslove za napredovanje prdviđene Zakonom i druge uslove za rad na tom radnom mestu. U postupku pripreme pravilnika, poslodavac pribavlja mišljenje reprezentativnog sindikata. U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja ili premeštaja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.

Položaj neraspoređenih službenika uređen je članom 169. Zakona. Prema navedenom članu, dok je neraspoređen, službenik ima pravo na naknadu plate prema zakonu kojim se uređuju plate u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. Sva prava iz radnog odnosa službenik ostvaruje kod poslodavca koji je doneo rešenje da je službenik neraspoređen. Neraspoređenom službeniku prestaje radni odnos protekom roka od dva meseca, od dana kada je rešenjem utvrđeno da je službenik nerapoređen. Službenik kome prestane radni odnos ima pravo na otpremninu prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Kada se radi o namešteničkom radnom mestu, prema članu 187. stav 4. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, namešteniku se otkazuje ugovor o radu kada usled promene unutrašnjeg uređenja kod poslodavca više ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom.

Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) u članu 55. reguliše postupak pri rešavanju viška zaposlenih u organima JLS, po kome je poslodavac dužan da pre donošenja programa racionalizacije, odnosno smanjenja broja zaposlenih sa reprezentativnim sindikatom i Nacionalnom službom za zapošljavanje preduzme mere za zapošljavanje viška zaposlenih. Poslodavac je dužan da u postupku racionalizacije razmotri predloge reprezentativnog sindikata i da ga obavesti o svom stavu u roku koji ne može biti duži od osam dana. U stavu 3. navedenog člana, propisano je da je poslodavac dužan pri smanjenju broja zaposlenih uzme u obzir mogućnost: 1) raspoređivanja na druge poslove; 2) prekvalifikacije i dokvalifikacije; 3) rada sa nepunim radnim vremenom ili ne kraćim od polovine radnog vremena; 4) ostvarivanje drugih prava u skladu sa zakonom. Prema stavu 4. istog člana, službenik kome je rešenjem utvrđeno da je neraspoređen u skladu sa zakonom, ima pravo na naknadu plate u visini od 65% osnovne plate za mesec koji prethodi mesecu u kome je doneseno prvostepeno rešenje da je neraspoređen, za vreme dok je neraspoređen.

Članovi 56. i 57. PKU regulišu zaštitu posebnih kategorija zaposlenih pri rešavanju viška zaposlenih. U kontretnom slučaju, postupak se sprovodi u skladu sa članovima 168, 169. i 187. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Dakle, iako poslodavac nije u obavezi da donese program racionalizacije u skladu sa Zakonom o radu kada radni odnos prestaje za 2 zaposlenih usled viška zaposlenih, mora se sprovesti procedura u skladu sa članom 55. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave. U slučaju da neraspoređenim zaposlenima prestane radne odnos i posle preduzetih mera za rešavanje njihovog statusa, oni imaju pravo na otpremninu.

U skladu sa članom 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014 i 21/2016 - dr. zakon) plate izabranih, imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave utvrđuju se na osnovu 1) osnovice za obračun plata (u daljem tekstu: osnovica); 2) koeficijenta; 3) dodatka na platu; 4) obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom. Osnovnu platu izabranih, imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave čini proizvod osnovice i koeficijenta. Osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada, koja takođe aktom utvrđuje i koeficijente za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u JLS.

Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) utvrđeni su osnovni koeficijenti za obračun i isplatu plata, kao i dodatni koeficijenti na osnovu složenosti i odgovornosti poslova. Član 5. stav 2 Uredbe predviđa da se ovako utvrđeni koeficijenti mogu uvećati:

• imenovanom i postavljenom licu - najviše do 30%; zaposlenom koji koordinira najsloženije aktivnosti - najviše do 10%, s tim da ovaj broj zaposlenih ne može preći 2% od ukupnog broja zaposlenih;
• zaposlenom koji rukovodi unutrašnjom organizacionom jedinicom - 10%;
• zaposlenom koji radi na pripremi i izvršenju budžeta ili finansijskog plana, vođenju poslovnih knjiga i sastavljanju računovodstvenih izveštaja - najviše do 10%;
• zaposlenom na poslovima komunalnog policajca - 10%;
• zaposlenom na poslovima budžetske inspekcije - najviše do 10%;
• zaposlenom koji radi na poslovima inspekcijskog terenskog nadzora u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora - najviše do 20%.

Zaposlenom koji ima pravo na uvećanje koeficijenta po više osnova, ukupno uvećanje koeficijenta ne može biti veće od 10%.

Iz navedenih odredbi vidimo da službenici koji rade na poslovima vanrednih situacija i zaštiti od požara nisu izdvojeni kao grupa kojoj se može dodatno uvećati koeficijent obračunat u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima.