Članom 79. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:

1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;

2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;

3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona;

4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;

5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.

Član 7. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 43/2017, 97/2020) upućuje na pomenuti član 79. Zakona o radu i na isti način utvrđuje pravo na mirovanje radnog odnosa zaposlenih u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Članom 42. istog posebnog kolektivnog ugovora predviđeno je da je poslodavac dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu i to:

1. za 10 godina rada u radnom odnosu – 50% prosečne plate;
2. za 20 godina rada u radnom odnosu – jedna prosečna plata;
3. za 30 godina rada u radnom odnosu – jedna i po prosečna plata;
4. za 35 godina rada u radnom odnosu – dve prosečne plate.

Pod prosečnom platom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se prosečna plata zaposlenog ostvarena u prethodna tri meseca koji prethode mesecu sticanja prava na jubilarnu nagradu, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji u prethodnom mesecu u odnosu na mesec sticanja prava na jubilarnu nagradu, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to povoljnije po zaposlenog. Zaposleni stiče pravo na jubilarnu nagradu u godini u kojoj navršava 10, 20, 30 i 35 godina rada ostvarenih u radnom odnosu.

Međutim, kako zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada u ustanovi predškolskog vaspitanja i obrazovanja, pravo na jubilarnu nagradu ne može se ostvariti u toj ustanovi.

Članom 27k stavovima 4/6. predviđeno je da počev od 1. januara 2021. godine ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, osim izuzetno, uz suglasnost Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. U ograničenje iz stava 4. ovog člana ne ubrajaju se lica u radnom odnosu na odrešeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka, lica radno angažovana posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje u cilju sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja (javni radovi i dodatno obrazovanje i obuke), lica angažovana radi realizacije projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili sredstvima donacija, ukoliko se naknade za njihov rad, sa pripadajućim porezima i doprinosima, finansiraju iz ovih izvora, kao i lica angažovana od strane korisnika programa obuke, akreditovanih realizatora obuke koji su upisani u Stalnu listu predavača i drugih realizatora obuka koju vodi Nacionalna akademija za javnu upravu. Izuzetno od stava 4. ovog člana, korisnik javnih sredstava koji ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme može da ima najviše do sedam zaposlenih, odnosno angažovanih lica u smislu stava 4. ovog člana. 

Dakle, ukoliko konkretno angažovanje po osnovu ugovora o dopunskom radu premašuje broj koji predstavlja 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, za to angažovanje će biti potrebna suglasnost komisije Vlade Republike Srbije.

Portal javnih nabavki ne omogućava razdvojeno određivanje rokova za podnošenje ponuda, eventualno podnošenje zahteva za zaštitu prava kojim se osporava kada je javna nabavka oblikovana po partijama.

Smatra se da je u pitanju jedinstven postupak javne nabavke i jedina okolnost koja razdvaja postupanje po partijama je samo neka od predviđenih partija.

Dakle, neophodno je da se izmeni dokumentacija u jednoj od partija i da se za sve partije produži rok za podnošenje ponuda, zavisno od toga kakva je izmena u pitanju.  

Treba imati u vidu odredbu člana 87. Zakona o javnim nabavkama i razloge bitne izmene dokumentacije o nabavci, kako bi se pravilno produžio rok za podnošenje ponuda.

U skladu sa odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) načelnik uprave kao službenik na položaju nema pravo na mirovanje radnog odnosa kod prethodnog ili istog poslodavca. Međutim, službеnik kоmе је prеstао rаd nа pоlоžајu (nаčеlnik uprаvе/zаmеnik) prоtеkоm vrеmеnа nа kоје је pоstаvlјеn, pоdnоšеnjеm pismеnе оstаvkе i ukidаnjеm pоlоžаја imа prаvо dа kоd pоslоdаvcа budе rаspоrеđеn nа drugо rаdnо mеstо zа kоје ispunjаvа uslоvе, а štо је prоpisаnо članom 54. Zаkоnа.

Što se trajanja radnog odnosa tiče, službenik na položaju nakon javnog konkursa biva primljen u radni odnos na neodređeno vreme, a sam položaj je ograinčen na 5 godine, dok kasnijim raspoređivanjem na drugo radno mesto u upravi nastavlja radni odnos na neodređeno vreme.

Što se tiče pitanja minulog rada, staž iz druge uprave se svakako računa u minuli rad, primenom člana 36. stav 1 Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) koji kaže da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.

Odredbama člana 114ž. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređena je apsolutna zastarelost. Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata. Poreska uprava, po isteku roka od 10 godina, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, odnosno o prestanku prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, zbog zastarelosti.

Dakle, o apsolutnoj zastarelosti LPA vodi računa po službenoj dužnosti i donosi rešenje o prestanku poreske obaveze vodeći računa o izvršenim uplatama poreskih obveznika kojima se prema ZPPPA namiruju najstarije poreske obaveze koje utiču na rok početka apsolutne zastarelosti. Radnje i postupci poreskog organa koje se dešavaju u periodu za koji se utvrđuje apsolutna zastarelost nisu od uticaja na  period zastarelosti.

Prema navedenom, kada je u pitanju apsolutna zastarelost, zakon ne propisuje prekide ali se mora voditi računa o odredbama člana 114z koji propisuje zastoj zastarelosti (član 114z stav 2. ZPPPA). Dakle, opomena iz 2019. godine ne prekida apsolutnu zastarelost, ali bi prekinula petogodišnju zastarelost ukoliko je uredno dostavljena poreskom obvezniku, jer predstavlja radnju poreskog organa  preduzetu u cilju naplate poreza i sporednih poreskih davanja.

Ukoliko se u prigovoru istakne između ostalog i zahtev za zastarelost, takav zahtev se vodi kao poseban predmet, o kom se odlučuje rešenjem.

Samo ukoliko je zahtev nejasan ili nepotpun i ima nedostatke zbog kojih se po njemu ne može postupati,  tada organ obaveštava podnosioca kako da uredi zahtev i to u roku koji ne može biti kraći od 8 dana (član 59. ZUP).

Nije potrebno da se posebno podnosi zahtev za zastarelost posebno ako je u pitanju apsolutna zastarelost o čemu vodi računa organ po službenoj dužnosti.

Uvek se naplaćuje bezuslovno tačan dug. Poreski organ ne vodi računa o petogodišnjoj zastarelosti ukoliko obveznik ne osporava dug po uredno dostavljenoj opomeni. O njoj se isključivo odlučuje po zahtevu poreskog obveznika. Kada je u pitanju apsolutna zastarelost vaša obaveza je da o tome vodite računa po službenoj dužnosti i da ne izdajete opomene koje sadrže poreski dug koji je apsolutno zastario.