U pogledu dostavljenog pitanja, stanovište SKGO je da jedinica lokalne samouprave javnom preduzeću čiji je osnivač za javni prevoz putnika može prenositi sredstva iz budžeta i po osnovu usluga po  Ugovora i po osnovu subvencija. 

Za obavljanje delatnosti javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika, u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima (član 9. stav 3. Zakona), lokalna samouprava ne zaključuje ugovor o poveravanju sa javnim komunalnim preduzećem koje je osnovano za obavljanje ove delatnosti, već javno komunalno preduzeće obavlja ovu delatnost na osnovu osnivačkog akta koji donosi skupština jedinice lokalne samouprave. Međutim, radi uređenja međusobnih odnosa u vezi obavljanja komunalne delatnosti gradskog i prigradskog prevoza pojedinih kategorija putnika (prevoz đaka, penzionera, osoba sa invaliditetom…), lokalna samouprava i javno komunalno preduzeće osnovano za obavljanje ove delatnosti zaključuju ugovor o realizaciji usluge prevoza navedenih kategorija putnika. Za izvršene usluge javno komunalno preduzeće ispostavlja račun lokalnoj samoupravi i u ovom slučaju sredstva se obezbeđuju i prenose iz budžeta kao usluge po ugovoru.

Subvencije javnom preduzeću osnovanom za javni prevoz putnika se obezbeđuju i prenose iz budžeta u slučaju kada osnivač-jedinica lokalne samouprave želi da obezbedi veći kvalitet pružanja usluge javnog prevoza  za koju je osnovan (nabavka novih vozila, uređenje stajališta, nabavka opreme za automatsku za prodaju karata i sl.). U većini slučajeva visina cene usluge na koju saglasnost daje osnivač, odnosno jedinica lokalne samouprave, nije dovoljna da bi javno preduzeće moglo iz ovako ostvarenih prihoda da obezbedi kvalitetnije pružanje usluge javnog prevoza, a da se time ne ugrozi njegovo redovno poslovanje. Osnivač odnosno jedinica lokalne samouprave u tom slučaju, može u skladu sa članom 61. Zakona o javnim preduzećima obezbediti sredstva iz budžeta i prenositi javnom preduzeću subvenciju. Uslov za korišćenje subvencija je da je donet poseban program koji sadrži namenu i dinamiku korišćenja budžetskih sredstava, kao i da je na njega saglasnost dao nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Zakon o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018) određuje komunalne delatnosti i uređuje opšte uslove i način njihovog obavljanja.

Član 2. ovog zakona definiše da su komunalne delatnosti, delatnosti pružanja komunalnih usluga od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem. Komunalne delatnosti su delatnosti od opšteg interesa. Gradski i prigradski prevoz putnika je komunalna delatnost (stav 3. tačka7), a takođe predstavlja  delatnost od opšteg ekonomskog interesa u smislu propisa o zaštiti potrošača (stav 4).

U skladu sa članom 3. tača 5) gradski i prigradski prevoz putnika je prevoz putnika unutar naseljenih mesta ili između naseljenih mesta koja se nalaze na teritoriji jedinice lokalne samouprave, koji obuhvata javni linijski prevoz autobusom, trolejbusom, tramvajem, metroom, žičarom, putničkim brodom, skelom i čamcem za privredne svrhe, kao i obezbeđivanje mesta za ukrcavanje i iskrcavanje putnika (stanica, stajališta i plutajućih objekata za pristajanje plovila koja vrše prevoz putnika u domaćoj linijskoj plovidbi i sl. kao saobraćajnih objekata koji se koriste u tim vidovima prevoza).

Jedinica lokalne samouprave, u skladu sa članom 4. stav 1. i stav 2. ovog zakona, obezbeđuje organizacione, materijalne i druge uslove za izgradnju, održavanje i funkcionisanje komunalnih objekata i za tehničko i tehnološko jedinstvo sistema i uređuje i obezbeđuje obavljanje komunalnih delatnosti i njihov razvoj. Komunalnim objektima, smatraju se građevinski objekti sa uređajima, instalacijama i opremom, sama postrojenja, uređaji i instalacije i drugi objekti koji služe za pružanje komunalnih usluga korisnicima, kao i uređeno građevinsko zemljište i dobra u opštoj upotrebi koja se koriste za obavljanje komunalne delatnosti.

Dalje, član 5. ovog zakona propisuje da komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt. Komunalnu delatnost obavljanja javnog linijskog prevoza putnika trolejbusima i tramvajima mogu obavljati isključivo javna preduzeća koje osniva jedinica lokalne samouprave, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (društvo kapitala) čiji je jedini vlasnik javno preduzeće, odnosno čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i zavisno društvo čiji je jedini vlasnik to društvo kapitala.

Članom 6. propisano je da je jedinica lokalne samouprave dužna da se u postupku poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti rukovodi načelima konkurencije, ekonomičnosti, efikasnosti i zaštite životne sredine.

Pod poveravanjem obavljanja komunalne delatnosti, u skladu sa članom 9. ovog zakona, podrazumeva se vremenski oročeno ugovorno uređivanje odnosa u vezi sa obavljanjem komunalne delatnosti ili pojedinih poslova iz okvira komunalne delatnosti između jedne ili više jedinica lokalne samouprave i vršioca komunalne delatnosti, koje za cilj ima pružanje komunalnih usluga na teritoriji jedne ili više jedinica lokalne samouprave ili na delu teritorije jedinice lokalne samouprave. Poveravanje obavljanja komunalne delatnosti vrši se na osnovu odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o načinu obavljanja komunalne delatnosti i ugovora o poveravanju, osim kada se osniva javno preduzeće. Na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čije se finansiranje obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga, primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

Sredstva za obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, u skladu sa članom 24. Zakona o komunalnim delatnostima obezbeđuju se iz: prihoda od prodaje komunalnih usluga, prihoda od komunalne naknade, prihoda od koncesione naknade, odnosno naknade koju plaća privatni partner na osnovu javnog ugovora, ako je ima, prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave, namenskih sredstava drugih nivoa vlasti, drugih izvora, u skladu sa zakonom. Komunalne delatnosti kod kojih se krajnji korisnik može utvrditi prevashodno se finansiraju iz cena komunalnih usluga, a komunalne delatnosti kod kojih se krajnji korisnik ne može utvrditi finansiraju se iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno komunalne naknade.

Zakonom o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 i 88/2019) uređuje se pravni položaj javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, a naročito osnivanje, poslovanje, upravljanje, imovina i druga pitanja od značaja za njihov položaj. U skladu sa članom 2. ovog zakona, delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene zakonom u oblasti: rudarstva i energetike, saobraćaja, elektronskih komunikacija, izdavanja službenog glasila Republike Srbije i izdavanja udžbenika, nuklearnih objekata, naoružanja i vojne opreme, korišćenja, upravljanja, zaštite, uređivanja i unapređivanja dobara od opšteg interesa i dobara u opštoj upotrebi (vode, putevi, šume, plovne reke, jezera, obale, banje, divljač, zaštićena područja i dr.), upravljanja otpadom i drugim oblastima. Delatnosti od opšteg interesa jesu i komunalne delatnosti, kao i druge delatnosti određene zakonom kao delatnosti od opšteg interesa.

Javno preduzeće, u skladu sa članom 3. stav 1. ovog zakona je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Javno preduzeće shodno članu 4. osniva se i posluje radi radi obezbeđivanja trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i redovnog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga, razvoja i unapređivanja obavljanja delatnosti od opšteg interesa, obezbeđivanja tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja, sticanja dobiti i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa.

Dalje, članom 5. stav 3. propisano je da ako javno preduzeće osniva jedinica lokalne samouprave, akt o osnivanju javnog preduzeća donosi skupština jedinice lokalne samouprave, koja vrši prava osnivača.

Zakonom o javnim preduzećima u članu 61. propisano je da javno preduzeće koje koristi ili će koristiti sredstva iz budžeta (subvencije, garancije ili druga sredstva) dužno je da za ta sredstva predloži poseban program. Poseban program sadrži namenu i dinamiku korišćenja sredstava. Poseban program se smatra donetim kada na njega saglasnost da Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Članom 37. Zakona o kulturi (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - ispr., 6/2020, 47/2021 i 78/2021) predviđeno je da osnivač može imenovati vršioca dužnosti direktora ustanove, bez prethodno sprovedenog javnog konkursa, u slučaju kada direktoru prestane dužnost pre isteka mandata, odnosno kada javni konkurs za direktora nije uspeo. Vršilac dužnosti direktora može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu. Isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora iz stava 1. ovog člana. Vršilac dužnosti direktora mora da ispunjava uslove za izbor kandidata za direktora iz člana 36. stav 1. ovog zakona. Vršilac dužnosti direktora ima sva prava, obaveze i ovlašćenje direktora.

Član 79. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđa da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada između ostalog i zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca.

Imajući u vidu da iako se radi o vršiocu dužnosti direktora ustanove, to lice ipak vrši funkciju i ima pravo na mirovanje radnog odnosa kod poslodavca.

Članom 44. Zakona o kulturi (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - ispr., 6/2020, 47/2021 i 78/2021) kao jedna od nadležnosti upravnog odbora ustanove kulture navedeno je i da upravni odbor zaključuje ugovor o radu sa direktorom, na određeno vreme, do isteka roka na koji je izabran, odnosno do njegovog razrešenja, a kada je za direktora imenovano lice koje je već zaposleno u istoj ustanovi kulture na neodređeno vreme, zaključuje aneks ugovora o radu, u skladu sa zakonom o radu.

S obzirom na navedeno, i ostala akta iz radnog odnosa direktora ustanove donosiće upravni odbor te ustanove.

Član 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS" broj 38/2019, 51/2022 i 44/2023) uređujesolidarnu pomoć zaposlenima. Stav 1. tačka 9. navedenog člana predviđa da zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj rođenja deteta - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Da bi se ostvario pravo na solidarnu pomoć, potrebno je da zaposleni podnese zahteva, sa odgovorajućim dokazom (izvod iz MKR). Shodno članu 170. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, akt kojim se se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima službenika iz radnog odnosa, pa tako i akt o pravu na solidarnu pomoć, donosi se u formi rešenja, saglasno zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, i ima karakter upravnog akta.

Zastarelost potraživanja iz radnog odnosa reguliše Zakon o radu, koji je u ovom slučaju lex generalis za propise kojima su uređena prava i obaveze zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave (Zakon o zaposlenima u AP i JLS; Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u JLS). Član 196. Zakona o rada propisuje da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. Shodno tome, i prava na solidarnu pomoć za rođenje deteta zastareva u roku od 3 godine.

Postavlja se pitanje od kog dana se računa zastarelost. Prema članu 361. Zakona o oblaigacionim odnosima, zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kada je poverilac (zaposleni) imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije drugačije propisano. Kako u Posebnom kolektivnom ugovoru nema posebnog roka za rok zastarelosti prava na solidarnu pomoći za rođenje deteta, rok zastarelosti od 3 godine se računa od narednog dana od dana rođenja deteta.

Članom 25. Zakona o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 i 88/2019) predviđeno je da za direktora javnog preduzeća iz člana 24. ovog zakona, može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove:

1) da je punoletno i poslovno sposobno;

2) da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama ili specijalističkim strukovnim studijama;

3) da ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje iz tačke 2) ovog člana;

4) da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća;

5) da poznaje oblast korporativnog upravljanja;

6) da ima radno iskustvo u organizovanju rada i vođenju poslova;

7) da nije član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke;

8) da nije osuđivano na kaznu zatvora od najmanje šest meseci;

9) da mu nisu izrečene mere bezbednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju krivična dela, i to:

    (1) obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi;

    (2) obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi;

    (3) obavezno lečenje narkomana;

    (4) obavezno lečenje alkoholičara;

    (5) zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti.

Statutom ili osnivačkim aktom mogu biti određeni i drugi uslovi koje lice mora da ispuni da bi bilo imenovano za direktora javnog preduzeća. Direktor javnog preduzeća je funkcioner koji obavlja javnu funkciju. Direktor ne može imati zamenika.

U skladu sa članom 30. istog zakona direktor javnog preduzeća imenuje se nakon sprovedenog javnog konkursa.

Dakle, navedeni propis ne pravi ograničenje u pogleda toga da, ukoliko ispunjava sve druge uslove, penzioner bude izabran po javnom konkursu za direktora javnog preduzeća.