Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU kom formatu se postavljaju dokumenti na sajt, s obzirom da je Državna revizorska institucija zahtevala da sve bude u PDF formatu, pa čak i excel tabele?
Fokus DRI je na transparentnosti, odnosno, objavljivanju svih dokumenata za koje postoji obaveza da budu javni, po zakonu. To znači da sva dokumenta koje usvajaju ili donose organi JLS treba da budu dostupni u PDF formatu, odnosno, skenirani.
Uz to svi podaci koji se mogu prikazati tabelarno, odnosno, oni koji bi se mogli dalje upotrebljavati u različite svrhe, treba da budu otvoreni, odnosno, dostupni u mašinski čitljivom formatu. Otvoreni podaci su oni koji su, pored toga što su transparentni, dati u takvom formatu da su spremni i za dalju upotrebu, za razliku od PDF ili Word formata.
Na primer, Odluka o budžetu se na veb prezentaciji objavljuje u PDF formatu koji je usvojila Skupština, a tabele sa prihodima i rashodima u mašinski čitljivom formatu se obajvljuju na Portalu otvorenih podataka: https://data.gov.rs/sr/ a zatim vizuelizuju na Portalu otvorenih budžeta: https://budzeti.data.gov.rs/
Šta su mašinski čitljivi podaci?
Mašinski čitljivi podaci su oni koje računar može jednostavno da pročita i obradi. Mašinski čitljivi podaci su u takvom formatu da jedno polje sadrži jedan podatak, a svi podaci u jednoj koloni ili redu su prikazani na dosledan način, tako da računar može da pročita te podatke. Eksel tabele sa spojenim poljima (merged data) nisu mašinski čitljivi.
Podaci dati u formi slike, pdf dokumenta ili doc formatu su komplikovani za automatsku mašinsku obradu i nisu mašinski čitljivi. Neki od odgovarajućih formata su: xml, kml, cxv, JSON, geoJSON, ods, xlsx, itd. U zavisnosti od podataka koji se objavljuju (geoprostorni podaci, šifarnici ili drugo), treba izabrati format koji je najadekvatniji. Preporučeni formati za geolocirane podatke su geoJSON(zasnovan na JSON-u) i kml (zasnovan na xml-u), gml, wkt, Shape file.
Preporučeni formati za šifarnike su : csv, xlsx, ods.
Preporučeni formati za sve ostale struktuirane podatke koji ne spadaju u grupu šifarnika ili geoprostornih podataka su JSON i xml.
Na Portalu otvorenih podataka postoji objašnjenje o tome šta su metapodaci i mašinski čitljivi podaci: https://data.gov.rs/en/posts/metapodatsi/
Veb domen obezbeđuje država, a šta je sa elektronskom poštom?
Zakonom o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS“, broj 27/18) propisano je da ovlašćeno službeno lice organa ima jedinstven nalog elektronske pošte za elektronsku komunikaciju sa organima i korisnicima usluga elektronske uprave, kao i da organ podnosi zahtev za otvaranje naloga elektronske pošte Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu koji izdaje nalog elektronske pošte ovlašćenom službenom licu, u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva.
Da li JLS imaju obavezu da digitalizuju celokupnu svoju arhivu?
Propisi iz oblasti elektronske uprave ne utvrđuju ovu obavezu za dokumentarni materijal koji je nastao pre početka primene nove Uredbe o kancelarijskom poslovanju. Nema potrebe da se digitalizuje istorijska građa koja nije proglašena za arhivsku građu i izvorno se vodila u papirnom obliku. Digitalizaciju arhivske građe sprovodi nadležni javni arhiv. Obaveza za JLS počinje 1. februara 2022. godine, kada počinje primena Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave.
Da li je u postupku dovoljno neovereno ovlašćenje uz ličnu kartu budući da i sam zakon propisuje izjašnjenje pisanim putem?
Zbog hitnosti postupka i neovereno ovlašćenje uz ličnu kartu moglo da se prihvati, s tim da je na prvostepenom organu da proceni sve okolnosti.