Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li nakon donošenja negativnog konačnog rešenja od strane Poverenika na sve moguće žalbe tražioca po svim osnovima za jedan predmet - jedan zahtev tj. dobijen odgovor, čime je Poverenik samim tim potvrdio da je ovlašćeno lice i uopšte organ javne vlasti dobro radio posao i poštovao zakon, tražilac i dalje može da se obrati Povereniku i predloži pokretanje prekršajnog postupka?
U slučaju kada je tražilac podneo zahtev za informacijama od javnog značaja i organ vlasti je u skladu sa zakonom postupio po tom zahtevu, a nakon toga je tražilac uložio žalbu Povereniku koji je povodom toga doneo negativno konačno rešenje tj, odbio je žalbu kao neosnovanu i potvrdio da je organ vlasti javne vlasti dobro radio posao i poštovao zakon, nakon toga, tražilac ne može ponovo da podnese zahtev Povereniku za pokretanje prekršajne prijave po ovom pitanju.
Međutim, može se desiti situacija da tražilac, nakon donošenja konačnog rešenja Poverenika kojim je odbio žalbu tražioca kao neosnovanu, da ponovo podnese zahtev za pristup istim informacijama koje je već tražio. U tom slučaju se to vodi kao novi zahtev tj. postupak i organ javne vlasti je dužan da u propisanim rokovima odgovori na traženi zahtev. U slučaju da propusti to da uradi (rukovodeći se da je već odgovorio), tražilac informacije može da uloži žalbu Povereniku.
Dakle, neophodno je da ovlašćeno lice za postupanje po informacijama od javnog značaja, ukoliko dobije ponovo isti zahtev od istog tražioca, postupi u skladu sa zakonom, jer se to smatra novim zahtevom.
Ko je zastupnik javnih preduzeća čiji je osnivač JLS i osnovnih škola, u postupcima pred sudom?
U skladu sa članom 26. stav. 1 tačka 1) Zakona o javnim preduzećima direktor javnog preduzeća predstavlja i zastupa javno preduzeće.
U skladu sa članom 126. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon, 6/2020 i 129/2021) zakonski zastupnik ustanove je direktor te ustanove.
U skladu sa članom 11. stav 2. Zakona o pravobranilaštvu („Sl. glasnik RS“, br. 55/2014) državno pravobranilaštvo pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima zastupa državne organe i posebne organizacije koji nemaju svojstvo pravnog lica, državne organe i posebne organizacije koji imaju svojstvo pravnog lica, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije i javne ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, u pravnim postupcima u kojima ovi subjekti učestvuju kao stranke ili umešači o čijim imovinskim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku.
Takođe, mišljenje Stručne službe SKGO je da se odredbe čl. 11. st. 2. Zakona o pravobranilaštvu (zastupnik i punomoćnik), mogu shodno primeniti i na javna preduzeća, te u skladu sa navedenim je moguće zastupanje pravobranilaštva lokalne samouprave koja je osnovala javno preduzeće, ali isključivo na osnovu punomoćja koje bi bilo dato od strane zastupanog javnog preduzeća.
Da li se Informator o radu organa izrađuje za svaki organ opštine i pravobranilaštvo posebno?
Članom 39. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sl. glasnik RS“, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 i 105/2021) propisana je obaveza objavljivanja informatora o radu za organe vlasti iz člana 3. tač. 1) do 7) ovog zakona. S obzirom na to, da je u smislu ovog zakona definisano da se, između ostalog, pod organom vlasti podrazumeva organ opštine, grada, gradske opštine i grada Beograda, kao i da je članom 27. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, broj 129/2007, 83/2014 – dr. zakon, 101/2016 – dr- zakon, 47/2018 i 111/2021 – dr. zakon) propisano da su organi opštine: skupština opštine, predsednik opštine, opštinsko veće i opštinska uprava, te shodno tome, informator o radu se izrađuje i objavljuje za svaki organ posebno, uključujući tu i pravobranilaštvo ako je osnovano kao organ.
Takođe, dalje članom 39. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja određeno je šta sve od podataka treba da sadrži informator o radu koji izrađuje svaki organ opštine posebno. Informator se izrađuje u elektronskom i mašinski čitljivom obliku, a objavljuje se putem jedinstvenog informacionog sistema informatora o radu, koji vodi i održava Poverenik, u skladu sa uputstvom Poverenika. Organ vlasti redovno vrši proveru tačnosti i potpunosti podataka objavljenih u informatoru i, najkasnije 30 dana od nastanka promene, ažurira informator vršenjem odgovarajućih promena.
Jedinstvenom informacionom sistemu informatora o radu možete pristupiti preko linka https://informator.poverenik.rs/pristup
Rok za objavljivanje informatora o radu organa vlasti na novoj platformi tj. preko jedinstvenog informacionog sistema je 17. novembar 2022. godine.
Posebno napominjemo da u slučaju da organ vlasti propusti da izradi i ažurira informator o svom radu, u skladu sa odredbama ovog zakona, Poverenik je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaj iz člana 46. stav 1. tačka 6) ovog zakona za koji odgovara rukovodilac organa.
Jedno lice je istovremeno rukovodilac Odeljenja i inspektor zaštite životne sredine, a obavlja i poslove procene uticaja na životnu sredinu. Da li to lice ima pravo da bude član ili predsednik Tehničke komisije?
Članom 22. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, br. 135/2004 i 36/2009) propisano je ko sve može biti imenovan za člana Tehničke komisije, a ko ne može.
Shodno tome, stavom 1. navedenog člana propisano je da nadležni organ najkasnije u roku od deset dana od dana prijema zahteva za saglasnost obrazuje tehničku komisiju za ocenu studije o proceni uticaja.
Predsednik tehničke komisije imenuje se iz reda zaposlenih ili postavljenih lica u nadležnom organu, dok se za članove tehničke komisije mogu imenovati lica sa visokom stručnom spremom odgovarajuće struke, odnosno smera i odgovarajućim stručnim rezultatima, iz reda:
1) zaposlenih ili postavljenih lica u nadležnom organu;
2) zaposlenih ili postavljenih lica u zainteresovanim organima i organizacijama;
3) nezavisnih stručnjaka.
Stavom 2. navedenog člana propisano je da članovi tehničke komisije ne mogu biti lica koja su:
1) učestvovala u izradi studije o proceni uticaja koja je predmet ocene;
2) osnivači pravnog lica ili preduzetnik koji je izradio studiju o proceni uticaja ili zaposleni kod tih lica;
3) osnivači ili zaposleni kod nosioca projekta;
4) bračni drugovi, krvni srodnici do četvrtog stepena srodstva i srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva lica navedenih u tač. 1) do 3);
4a) zaposlena kao inspektori, odnosno lica koja vrše inspekcijski nadzor nad projektom za koji je izrađena studija o proceni uticaja.
Dakle, imajući u vidu odredbe člana 22. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, lice koje je zaposleno kao inspektor zaštite životne sredine, ne može biti imenovano za člana Tehničke komisije.
Ako se nalog šalje poštom kod kancelarijskog nadzora, da li je dan započinjanja nadzora onda dan izvršenja dostavljanja po ZUP-u?
Odredbom člana 18. Zakona o inspekcijskom nadzoru propisano je da inspekcijski nadzor počinje kad inspektor uruči nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu nalog za inspekcijski nadzor. S tim u vezi, kada se radi o kancelarijskom nadzoru u kome se nalog šalje poštom, inspekcijski nadzor počinje kada nadzirani subjekat primi nalog za inspekcijski nadzor što se dokazuje povratnicom kojom nadzirani subjekat potvrđuje potpisom i pečatom sportske organizacije (ili samo potpisom) da je dana navedenog u povratnici primio nalog.