Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako se može tražiti prinudna naplata troškova kada je to prihod Republike Srbije?
Postoji nesaglasnost u pogledu odgovora na pitanje kako se prinudno naplaćuju nužni troškovi u skladu sa Uredbom o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja. Po jednom stavu, rešenje organa javne vlasti kojim je utvrđena visina naknade nužnih troškova predstavlja izvršnu ispravu u smislu Zakona o izvršenju i obezbeđenju i izvršava se u skladu sa pravilima propisanim tim zakonom. Po drugom stavu, radi naplate nužnih troškova mora se voditi parnica, radi izdavanja platnog naloga, da bi se došlo do izvršne isprave koja je osnov za prinudnu naplatu troškova.
Kada isto lice traži više informacija i kumulativno određeni nužni troškovi prevazilaze iznos od 500 dinara, a lice ne dostavi dokaze o uplati i traži informacije novim zahtevom za koji se utvrđuje naknada, da li je u redu usloviti ga dostavom dokaza o uplati prethodno određene a nenaplaćene naknade?
Ne može se postupanje po novom zahtevu uslovljavati neplaćenim naknadama po ranijim zahtevima. U odnosu na zahtev po kom se postupa treba imati u vidu sledeće:
Članom 17. st. 1. i 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da je uvid u dokument besplatan, a da se kopija dokumenta koji sadrže tražene informacije izdaje uz obavezu tražioca da plati naknadu nužnih troškova izrade kopije, a u slučaju upućivanja i troškove upućivanja. Prema stavu 3. ovog člana, Vlada propisuje troškovnik na osnovu koga organi obračunavaju navedene troškove.
Uredbom o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja ("Sl. glasnik RS" br. 8/06), u Troškovniku kojim se utvrđuje visina nužnih troškova za izdavanje kopija dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja, propisano je da ukoliko visina ovih nužnih troškova prelazi iznos od 500,00 dinara, tražilac informacije je dužan da pre izdavanja informacije položi depozit u iznosu od 50% od iznosa nužnih troškova prema Troškovniku.
Članom 16. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da je organ vlasti dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta. Stavom 5. istog člana propisano je da će organ vlasti, zajedno sa obaveštenjem o stavljanju na uvid dokumenta sa traženom informacijom, odnosno o izdavanju kopije dokumenta, tražiocu saopštiti, između ostalog, iznos nužnih troškova izrade kopije dokumenta.
Iz navedenih odredaba proizilazi da organ vlasti, zajedno sa kopijom traženog dokumenta dostavlja tražiocu i nalog za plaćanje naknade u skladu sa Uredbom o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja i Troškovnikom kojim se utvrđuje visina nužnih troškova, a koji je sastavni deo ove Uredbe. Dakle, organ vlasti ne može uslovljavati pristup informacijama od javnog značaja plaćanjem naknade, osim u slučaju kada visina nužnih troškova za izdavanje kopija dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja prelazi iznos od 500,00 dinara, kada je tražilac informacije dužan da pre izdavanja informacije položi depozit u iznosu od 50% od iznosa utvrđenih nužnih troškova. Drugim rečima, to znači da organ ne mora da dostavi kopiju traženih dokumenata dok tražilac ne dostavi dokaz da je uplatio navedeni depozit. Međutim, pravo uvida i dostavljanje obaveštenja o posedovanju informacija je besplatno i ne može se uslovljavati naplatom nužnih troškova.
Kako postupiti ako tražilac informacije ne dostavi dokaz da je uplatio nužne troškove kopiranja nakon dostavljanja informacije?
Prema Uredbi o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja, organ vlasti može odlučiti da tražioca informacije oslobodi plaćanja nužnih troškova, ako visina nužnih troškova ne prelazi iznos od 50,00 dinara, a posebno u slučaju dostavljanja kraćih dokumenata putem elektronske pošte ili telefaksa.
Ukoliko visina nužnih troškova za izdavanje kopija dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja prelazi iznos od 500,00 dinara, tražilac informacije je dužan da pre izdavanja informacije položi depozit u iznosu od 50% od iznosa nužnih troškova prema ovom troškovniku. Stoga, bi bilo dobro, u situacijama gde je iznos nužnih troškova viši od 500,00 dinara tražiti uplatu avansa.
Kako je izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđeno da odgovorna lica budu ovlašćena lica? Kako će ova lica biti odgovorna za informacije koje npr. funkcioneri ne dozvole da se dostave?
Izmenama i dopunama Zakona predviđeno je da će prekršajno odgovarati pored ovlašćenog lica i lice koje ovlašćenom licu ne dostavi tražene informacije, koje su neophodne za postupanje po zahtevu za pristup informacijama. Kada funkcioner sprečava ovlašćeno lice da postupa u skladu sa zakonom, reč je o nezakonitom nalogu, a način postupanja u takvim situacijama propisan je odredbama člana 31. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Ko pravi prekršaj u slučaju "ćutanja uprave", odgovorno lice organa ili lice koje je odgovorno lice ovlastilo da postupa po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja?
Poslednjim izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (koji će početi da se primenjuje 17. februara 2022.) izričito je predviđeno da će za prekršaj zbog nepostupanja po zahtevu za pristup biti odgovorno ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama, dok je prema još uvek važećem Zakonu to odgovorno lice u organu javne vlasti, tj. rukovodilac organa. U praksi prekršajnih sudova bila je različita praksa. Neki sudovi su smatrali odgovornim rukovodioca organa, a neki su smatrali da tu treba primeniti Zakon o prekršajima, te da u skladu sa tim zakonom za taj prekršaj odgovorno je ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama. Nakon toga Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da je odgovorno ovlašćeno lice, ako je određeno.