Članom 56. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da ukoliko nije postavljen načelnik uprave, kao ni njegov zamenik, do postavljenja načelnika uprave, Veće može postaviti vršioca dužnosti – službenika u radnom odnosu na neodređeno vreme koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, koji će obavljati poslove načelnika uprave, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa.

Dakle, vršilac dužnosti se može postaviti isključivo kada nisu postavljeni ni načelnik uprave ni zamenik načelnika uprave i to do postavljena načelnika uprave. U slučaju da je postavljen načelnik uprave, a zamenik načelnika uprave podnese ostavku ne može se postaviti vršilac dužnosti, nego se može pokrenuti postupak popunjavanja tog radnog mesta u skladu sa zakonom.

Pored opšth principa, prava i sloboda koja proglašava Ustav, ovu tematiku tretiraju i posebni zakoni, pre svega Porodični zakon, ali i Zakon o matičnim knjigama, kao i Zakon o opštem upravnom postupku. Porodični zakon proklamuje ovo pravo u članu 13, te utvrđuje da svako ima pravo na lično ime, koje se stiče rođenjem, i koje se može promeniti pod uslovima koje sam Porodični zakon propisuje. Porodični zakon, dalje u posebnim odredbama definiše pojam ličnog imena, pitanja određivanja i promene ličnog imena, ali i pravo na zaštitu ličnog imena. Prema članu 342. Porodičnog zakona, lično ime sastoji se od imena i prezimena i upisuje se u matičnu knjigu rođenih. Takođe, svako je dužan da se služi svojim ličnim imenom.

Promena ličnog imena

Porodični zakon tretira u posebnim članovima pitanje promene ličnog imena na taj način što pre svega definiše ko i kada to može učiniti. Naime, svako lice koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje ima pravo da promeni svoje lično ime (član 346.). Ipak, postoje specifične situacije u kojima Porodični zakon ograničava ovo definisano pravo. Dakle, pravo na promenu ličnog imena ne može se ostvariti ukoliko je u pitanju lice protiv kojeg je u toku krivični postupak za koje se goni po službenoj dužnosti, lice koje je osuđeno za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti dok kazna nije izvršena, odnosno dok traju pravne posledice osude, lice koje promenom ličnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu, ili lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine (član 347.).

Postupak promene

Što se tiče same procedure, nadležna je opštinska uprava na čijoj teritoriji podnosilac zahteva za promenu ličnog imena ima prebivalište, odnosno boravište. Opštinska uprava koja prihvati zahtev za promenu ličnog imena dužna je da o tome obavesti nadležnog matičara radi upisa promene ličnog imena u okviru odgovarajuće matične knjige – matične knjige rođenih i/ili venčanih. Takođe se obaveštava i organ koji vodi evidenciju o prebivalištu građana. U slučaju da dođe do odbijanja podnetog zahteva za promenu ličnog imena, donosi se Rešenje o odbijanju, a podnosilac ima pravo na podnošenje žalbe ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu. Rok za podnošenje žalbe je 15 dana od dana prijema spornog rešenja (član 350.)

Budući da se radi o upravnom postupku, uvek je važno imati u vidu opšte principe. Naime, u skladu sa načelom delotvornosti i ekonomičnosti postupka, organ koji postupa je dužan da strankama

omogući da uspešno i celovito ostvare i zaštite prava i pravne interese u postupku koji se vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja. U vezi sa navedenim, treba napomenuti da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje, te da od stranke može da zahteva samo one podatke koji su neophodni za njenu identifikaciju i dokumente koji potvrđuju činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija. Dodatno, treba imati na umu i to da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke, organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama. Ako stranka u roku ne podnese lične podatke neophodne za odlučivanje organa, zahtev za pokretanje postupka će se smatrati neurednim (član 103. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku.

Imajući u vidu da je reč o podatku koji se upisuje u matične knjige, važno je znati da se prema Zakonu o matičnim knjigama lično ime deteta, roditelja, supružnika i umrlog upisuje na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, a pripadnici nacionalne manjine imaju pravo na upis ličnog imena prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine, što ne isključuje paralelan upis ličnog imena i na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom. Zavisno od toga o kojoj se matičnoj knjizi radi, predmetni zakon taksativno navodi vrstu podataka koja se u nju upisuje.

Porodični zakon, kao ni Zakon o optem upravnom postupku ne navode eksplicitno u svojim odredbama šta je sve potrebno podneti od dokumentaije za pokretanje postupka promene ličnog imena na zahtev stranke. Praksa velikog broja jedinica lokalne smouprave, je da stranka koja želi da pokrene postupak promene ličnog imena podnosi zahtev i istovremeno potpisuje izjavu o saglasnosti za pribavljanje podataka ukolko želi da nadlećni organ pribavi lične podatke po službenoj dužnosti. Uz zahtev se na uvid podnosi fotokopija ili očitan primerak važeće line karte, kao i dokaz o uplaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

Prema Zakonu o ličnoj karti, lična karta ja javna isprava kojom građano dokazuju svoj identitet, a služi i kao dokaz o drugim činjenicama koje su njoj sadržane.

Prema Zakonu o puitnim ispravama, putna isprava je javna isprava koja državljaninu Republike Srbije služi za prelazak državne granice, radi putovanja i boravka u inostranstvu i za povratak u zemlju. Takođe, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Republike Srbije.

Shodno svemu gore navedenom, mišljenje Stručne službe SKGO je da stranka može pokrenuti postupak promene ličnog imena i uz važeći pasoš, jer je i on javna isprava kojom se dokazuje identitet.

Administrativni postupak je upravni i drugi postupak koji sprovode državni organi i organizacije, organi i organizacije autonomnih pokrajina i organi i organizacije jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, posebni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija, kao i pravna i fizička lica kojima su poverena javna ovlašćenja i koji se pokreću po zahtevu privrednih subjekata i građana radi ostvarivanja određenog prava ili ispunjavanja propisane obaveze. Administrativni postupak se odnosi na ostvarivanje prava, obaveza i pravnih interesa privrednih subjekata i građana u kojima organi izdaju licence, dozvole, odobrenja, saglasnosti, rešenja, uverenja, potvrde, sertifikate, izveštaj, mišlјenje, obaveštenje, svedočanstvo, uslove, deklaraciju, zapisnik, lične i druge dokumente, izvode iz službenih evidencija ili unose dostavlјene podatke i dokumente u određene javne evidencije u skladu sa zakonom. Administrativnim postupkom se u smislu Zakona o registru aadministrativnih postupaka ne smatraju sudski postupci i postupci koje sprovode imaoci javnih ovlašćenja poverenih od strane suda, postupci koji proističu iz radnog odnosa u organu, kao i postupci koji se pokreću na zahtev organa, a koje sprovodi drugi organ. Jedinice lokalne samouprave dužne su da upišu postupke iz svoje izvorne nadležnosti. 

Administratori registra su korisnici naloga koji omogućava kreiranje postupka po zahtevu administrator organa, kreiranje korisničkih naloga u Registru, kao i koordinaciju svih aktivnosti u postupku upisa, brisanja i ažuriranje podataka o postupcima. Imajući u vidu da je ovo lice zaduženo za koordinaciju svih aktivnosti u procesu popisa postupaka, nije preporučljivo da više lica obavlja ove poslove. Eventualno se može odrediti dva administratora registra, kako bi se proces upisa odvijao nesmetano u slučaju da je jedan odsutan. 

Administrator organa ima mogućnost sam da unosi podatke u elektronski obrazac kada je postupak kod njega na odobrenju i nosi status „Čeka odobrenje od administratora K2”. Na administratoru organa je da proceni da li će sam unositi korekcije ili će postupak vratiti ovlašćenom licu i uputiti šta treba da ispravi u obrascu navodeći jasne instrukcije u polje Komentar koje se nalazi iznad svake sekcije.