Projekti

Bioenergetska sela (BioVill) – Povećenje tržišnog učešća obnovljive bioenergije

Projekat BioVill koji je bio finansiran kroz Horizont 2020, okvirni program Evropske unije za istraživanje i inovacije, imao je za cilj da podstiče i podrži razvoj sektora bioenergije u Jugoistočnoj Evropi, prenošenjem iskustava iz Austrije, Nemačke i drugih evropskih u Hrvatsku, Severnu Makedoniju, Rumuniju, Srbiju i Sloveniju, o uspostavljanju i funkcionisanju bioenergetskih sela. Projekat je podsticao razvoj sektora bioenergije u odabranim ciljnim zemljama kroz unapređenje uloge lokalno proizvedene biomase, kao glavnog izvora snabdevanja energijom na lokalnom nivou, uzimajući u obzir mogućnosti većeg učešća na ili povećanja tržišta za lokalne farmere, uzgajivače drveta i mala i srednja preduzeća.

Ključne aktivnosti BioVill projekta obuhvatale su izbor pilot bio-energetskih sela u zemljama koje su učestvovale u projektu, zatim tehnološku i ekonomsku procenu njihove tranzicije ka konceptu samo-održive, energetski nezavisne lokalne zajednice, uključivanje zainteresovanih aktera i građana, podršku razvoju lokalnih lanaca snabdevanja i bioenergetskih tehnologija, kao i jačanje kapaciteta na lokalnom nivou za razvoj mehanizama finansiranja i biznis modela.

Ukupan budžet BioVill projekta, koji je bio raspoređen na devet partnerskih organizacija iz sedam zemalja, iznosio je 1,99 miliona evra.

BioVill projekat je realizovan u periodu od 1. mart 2016. do 28. februara 2019. godine.


Šta je bioenergetsko selo?

Bioenergetsko selo je naselje, opština, selo ili zajednica koje proizvodi i koristi energiju dobijenu iz lokalno sakupljene biomase i drugih obnovljivih izvora. Bioenergetsko selo koristi šumsku, poljoprivrednu, ili biomasu od otpada za proizvodnju toplotne i/ili električne energije, prvenstveno za svoje potrebe. Ovaj koncept se često realizuje primenom nekoliko različitih tehnologija, kao što su kotlovi na drvni otpad, peći na pelete, kotlovi na drva, postrojenja za biogas, elektrane za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije na drvni otpad, itd. Ova postrojenja uglavnom snabdevaju manje lokalne toplotne mreže koje potrošačima isporučuju toplotnu energiju. Koncept bio-energetskih sela, odnosno planiranje i instalacija tehnologija obnovljive energije, je neodvojiv od i često uključuje mere energetske efikasnosti. Pored podrške povećanom korišćenju obnovljive energije i pozitivnih efekata na klimu i životnu sredinu, glavni ideja koncepta bio-energetskog sela je jačanje lokalne privrede, jer troškovi za energiju ostaju u lokalnoj zajednici ili regionu, a preko lokalnih lanaca snabdevanja se stimuliše i lokalni ekonomski razvoj.

Uključivanje i učešće velikog broja zainteresovanih aktera i potrošača na lokalnom nivou je od ključnog značaja za uspeh bioenergetskog sela. U idealnim uslovima, dobavljači biomase i potrošači energije su suvlasnici instalacija. Koncept uspostavljanja bio-energetskih sela razvijen je zahvaljujući pokretima građana čiji je cilj da se doprinese energetskom sektoru koji će biti povoljniji za životnu sredinu. Inicijative kao što su Jühnde u Nemačkoj, Güssing u Austriji i Samsø u Danskoj poznata su bio-energetska sela koja doprinose ovom razvoju. U ovim zemljama danas postoji nekoliko stotina bio-energetskih sela.


Koji su ciljevi bioenergetskog sela?

Još uvek ne postoji „zvanična“ definicija bioenergetskog sela ili nečeg sličnog, međutim, u literaturi i praksi opisani su ključni elementi bio-energetskog sela:

  • Zalihe biomase proizvode se na lokalnom nivou na održiv način
  • Potražnja za toplotnom energijom zadovoljava se iz lokalno proizvedene biomase ili drugih obnovljivih izvora
  • Snabdevanje toplotom i električnom energijom iz lokalnih obnovljivih izvora odgovara potražnji za energijom u lokalnoj zajednici
  • Poslovni model omogućava potrošačima, farmerima i vlasnicima šuma da postanu suvlasnici instalacija
  • Osnivanje bioenergetskog sela zasniva se na visokom nivou javnog učešća


Rezultati projekta

BioVill projekat je izbacio nekoliko veoma značajnih rezultata. Na opštem nivou proizvedeno je par izveštaja na temu bioenergetskih sela, kao što je Pregled primera dobre prakse bio-energetskih sela u Evropi ili Analiza nacionalnih okvir za uspostavljanje bioenergetskih sela. Pored toga projekat je proizveo i određeni broj studija, vodiča, metodologija i alata za proračun potencijala i primenjivih tehnologija u bio-energetskim selima.

U Srbiji, ključni rezultat projekta bili su podizanje svest i uključivanje javnosti po pitanju bio-energije i bio-energetskih sela u opštini Bajina Bašta, predlog biznis modela za bio-energetskog sela Kostojevići, kao i prelazak sa korišćenja mazuta, na bio-masu, kao osnovnog energenta za grejanje u OŠ „Dušan Jerković“ u Kostojevićima.

Kontakt osoba: Miodrag Gluščević (miodrag.gluscevic@skgo.org)