“Jačanje lokalne samouprave“ - Planiranje u cilju održive opštinske infrastrukture

Ciljevi Projekta

Pokretanje novog projekta GIZ-a pod opštim nazivom “Jačanje lokalne samouprave” (GIZ Projekat JLS) dogovoreno je prošle godine na nivou vlada Srbije i Nemačke. U međuvremenu su utvrđeni osnovni ciljevi i indikatori projekta u ugovoru koji su potpisali Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke i organizacija GIZ, institucija koja će biti zadužena za realizaciju projekta u Srbiji. Osnovna svrha projekta biće da se bavi pitanjima planiranja u cilju održive opštinske infrastrukture u oblasti otpada, vodosnabdevanja i energetske efikasnosti. Glavni ciljevi projekta čije je trajanje trenutno utvrđeno do kraja 2011. godine su:

    * Podrška opštinama u Srbiji u ustanovljavanju i razvoju infrastrukturnih projekata kroz zajedničku izradu potrebne planske dokumentacije za uspešno podnošenje zahteva za finansiranje, bilo da se radi o donaciji ili o kreditu,
    * Kombinovanje pojedinačnih opštinskih projekata sa aktivnostima obuke koje su blisko povezane sa izradom projekta (“primenjena obuka”) i organizovane kroz Stalnu konferenciju gradova i opština (SKGO) ili kroz druge institucije za obuku sa kojima ona sarađuje
    * Podrška ustanovljavanju participativnog procesa u planiranju opštinske infrastrukture sa posebnim naglaskom na pitanja vezana za rodnu ravnopravnost,
    * Jačanje međuopštinskog pristupa za poboljšanje efikasnosti investicija,
    * Jačanje ekonomske osnove SKGO struktura, čime bi ova institucija postepeno postajala manje zavisna od donatorskog finansiranja.

Značenje održivosti

Podnaslov projekta navodi pojam “Održivost”. Ovaj vodeći princip, ugrađen u kontekst Konferencije UN o životnoj sredini i razvoju, održane u Rio de Žaneiru u junu 1992. godine (Samit planete Zemlje), poziva na korišćenje naših prirodnih resursa na način koji omogućava zadovoljenje potreba sadašnje generacije bez umanjivanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Drugim rečima, taj princip poziva na “resursno efikasne” šeme proizvodnje i potrošnje. Najdominantniji faktor koji oblikuje šeme proizvodnje i potrošnje, a time i efikasnost u korišćenju naših prirodnih resursa, je naša postojeća javna i privatna infrastruktura. Izgradnja nove opštinske infrastrukture danas uticaće na korišćenje prirodnih resursa u proizvodnji i potrošnji tokom narednih decenija i odlučiće o tome koliko uspešno će naša privreda da funkcioniše u okviru svetske konkurencije koja zahteva efikasna rešenja u pogledu potrošnje resursa. Da bi bili “resursno efikasni” tokom svog veka trajanja, infrastrukturni objekti koje danas planiramo moraju da:

    * zadovolje buduću tražnju koja trpi promene (smanjena potrošnja pijaće vode i energije po glavi stanovnika, kao i smanjeno stvaranje otpada),
    * se suoče sa budućim cenama koje će se najverovatnije menjati (smanjenje isporuke energije, kao i drugih prirodnih resursa moglo bi da podigne cene na međunarodnom tržištu, što bi takođe, pre ili kasnije, uticalo na opštine u Srbiji),
    * odgovore na nove zahteve u pogledu zakonodavstva (u kontekstu pristupanja EU, dokument “Acquis Communautaire” (Pravne tekovine EU) utvrđuje pravni okvir za sve zemlje članice), i
    * konkurišu novim tehnologijama koje mogu da učine infrastrukturne objekte ekonomski zastarelim pre isteka njihovog tehničkog veka trajanja.

Utvrđivanje buduće tražnje, cena i tehnološkog razvoja je očigledno povezano sa nesigurnošću. Poznat je samo osnovni budući pravni okvir – u slučaju pristupanja EU, ali samo u meri u kojoj je usvojen do sada.

Iskustva zemalja koje su nedavno prošle kroz ekonomsku tranziciju i sledile proces pristupanja EU mogu biti od pomoći. Na kraju će srpske opštine morati da identifikuju svoje konkretne strategije na osnovu mogućnosti i izazova koje je postavila priroda ili koje su date proteklim industrijskim razvojem na njihovoj teritoriji.

Težište na opštinskoj infrastrukturi u smislu energetske efikasnosti, upravljanja otpadom i vodosnabdevanja i reakcija na trenutnu ekonomsku krizu

Tema “opštinska infrastruktura” pokriva širok opseg pitanja. Projekat GIZ-JLS će se zato fokusirati na podršku procesu planiranja u opštinama za područja energetske efikasnosti, otpada i vodosnabdevanja, koje su međusobno povezane na mnogo načina. Cilj je podrška opštinama u identifikovanju ostvarivih projekata i zajednička izrada svih dokumenata potrebnih za uspešno podnošenje zahteva za finansiranje / kredit. Na osnovu lokalno raspoloživog znanja, Projekat će obezbediti konsultacije, kada budu potrebne, i finansijski učestvovati u procesu planiranja sa opštinama učesnicama.
Ključni cilj Projekta je da upari održive projekte vezane za opštinsku infrastrukturu sa najboljim izvorom finansiranja koji je raspoloživ za datu investiciju. Ovaj pristup zahteva značajan napor na identifikovanju podesnih predloga projekata u sektorima upravljanja otpadom, snabdevanja pijaćom vodom i prerade otpadnih voda, opštinskih objekata vezanih za energetsku efikasnost, kao i na utvrđivanju prioriteta za nastavak aktivnosti. Težište Projekta će uglavnom biti opštine sa manje od 50.000 stanovnika, a detaljne procedure biće predmet daljeg razmatranja sa odgovornim telima SKGO.

Reakcije na trenutnu ekonomsku krizu

Trenutna ekonomsko-finansijska situacija u opštinama u Srbiji prisiljava mnoge opštine da odlažu ulaganja u novu infrastrukturu. Ono što ostaje za neposrednu budućnost je opcija usredsređivanja na modernizaciju postojeće infrastrukture – posebno tamo gde se takve investicije isplaćuju na osnovu smanjenja operativnih troškova. I premda je to s jedne strane za žaljenje, šanse koje sadrži odgovor na ovu krizu leže u tome da:

    * se identifikuju postojeći neefikasni infrastrukturni objekti i da se proverava njihov potencijal za modernizaciju,
    * nije potrebno nikakvo dodatno finansiranje, pošto će se izbor slučajeva za finansiranje striktno zasnivati na pristupu “projektnog finansiranja”, gde se amortizacija pokriva iz ušteda troškova koje proizilaze iz samog projekta, (kreditne linije međunarodnih finansijskih institucija ili bilateralnih donatora su raspoložive u dovoljnom obimu)
    * operativni troškovi za opštinske službe (u najširem smislu reči) se održivo smanjuju, a shodno tome i njihovo opterećenje opštinskog budžeta,
    * zahtev za “cene usluga koje pokrivaju troškove” može da bude podržan argumentom da se (novi) nivoi troškova zasnivaju na efikasnijim sistemima i, najzad, ali ne i manje važno,
    * identifikacija neefikasnih tačaka u postojećoj infrastrukturi povećava svest o troškovima, što je veoma potrebno za projektovanje održivih budućih infrastrukturnih objekata.

Shodno tome, početna tačka inicijative mora da bude pokušaj da se prikupe relevantne informacije o “postojećem stanju - energiji - učinku” opštinskih objekata. Generalni sekretar SKGO je u međuvremenu svim opštinama u Srbiji uputio poziv da zajednički pokrenu Opštinski program za modernizaciju infrastrukture i smanjenje troškova. Ova inicijativa će, na početku, neophodno voditi ka jednom značajnom “naporu prikupljanja podataka”, što predstavlja osetljiv i izazovan zadatak. Iako prikupljanje informacija nema za cilj opšte naučne ili statističke svrhe, već je izričito orijentisano na identifikovanje projekata koji imaju povraćaj ulaganja na osnovu potencijalnih ušteda energije, moramo osigurati da ovaj proces bude dobro strukturiran. Prikupljeni podaci moraju da budu pouzdani i kompatibilni sa kvantitativnim informacijama koje prikupljaju druge državne institucije – to jest Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje, kao i odgovarajuće državne agencije i zavodi. Bliska saradnja sa odgovarajućim fakultetima i drugim ključnim faktorima treba takođe da bude deo ovako sveobuhvatnog koncepta.

Takođe, jasno je da je pitanje energetske efikasnosti i ranije bilo predmet delovanja institucija države Srbije kao i izvesnog broja donatora. Nema nikakve sumnje da u tom kontekstu projekat mora da nastavi prethodne napore, kao što je obuka opštinskih energetskih menadžera, koju su tokom nekoliko godina zajedno podržavali Ministarstvo rudarstva i energetike, EAR i Norveška, a koju je sprovodila Srpska agencija za energetsku efikasnost. Predložena inicijativa treba da se, gde god je to moguće, oslanja na već raspoložive materijale i priručnike i da, što je moguće bliže, sarađuje sa institucijama i stručnjacima koji su do sada bili uključeni u ovu značajnu aktivnost.

I premda je zadatak projekta GIZ- JLS da svoje resurse stavi u službu gornje reakcije, najverovatnije će se pokazati da je ovaj zadatak veći od kapaciteta jednog jedinog projekta. Tako se otvaraju vrata za svaku vrstu plodne saradnje – možda pod vođstvom odgovarajuće upravljačke grupe koja bi obuhvatila veliki broj zainteresovanih faktora.

Siegfried Brenke, Vođa projekta
Ilije Garašanina 4/10, 11000 Beograd,
Tel. 011 33 44 -332
Kontakt osoba u SKGO
Miodrag Gluščević
Sekretar Odbora za Energetsku efikasnost
Sekretar Odobra za komunalne delatnosti
011/ 3223- 446
miodrag.gluscevic@skgo.org