Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Када је возило без таблица остављено на путу где је забрањено паркирање, која инспекција је надлежна?
Надлежност полиције, комуналне милиције и инспекције у овом случају опредељена је следећим правним оквиром:
ЗОБС у члану 7. став 1. тачка 89) дефинише одбачено возило (видно запуштено возило паркирано на путу, које није уписано у јединствени регистар возила, односно којем је истекла важност регистрационе налепнице дуже од шест месеци), а у члану 22, прописује да власник, односно корисник возила, не сме дозволити да се одбачено возило налази на путу, односно месту на коме је дозвољено заустављање или паркирање возила.
У члану 278, Закон уређује посебне мере и овлашћења ради безбедности саобраћаја, међу којима је и мера - уклањање, односно премештање возила, као и постављање уређаја којима се спречава одвожење возила, коју према тој одредби предузима и комунални полицајац (милиционар), приликом остваривања надзора и контроле паркирања, у складу са законом, подзаконским прописима и прописима јединице локалне самоуправе.
У члану 296, Закон прописује поступање овлашћених лица (полиције и комуналне милиције) када затекну возило паркирано или заустављено супротно одредбама овог закона. У ставу 7. истог члана, прописује обавезу овлашћених лица, односно запосленог у органу јединице локалне самоуправе надлежаног за послове саобраћаја, да поступе на прописани начин и када у контроли саобраћаја на путу, односно месту на коме је дозвољено заустављање и паркирање возила затекне одбачено возило.
Дакле, из наведених одредби произилази надлежност полиције, комуналне милиције и „запосленог у органу ЈЛС за послове саобраћаја“.
Законом о комуналним делатностима, учлану 36, прописан је поступак вршења инспекцијског надзора за случај „ометања вршења комуналне услуге или коришћења комуналних објеката остављањем возила, ствари и других предмета или на други начин”.
Под појмом комуналног објекта у смислу ЗКД, подразумева се и добро у општој употреби које служи обављању комуналне делатности (што може бити паркркинг, улица, зелена површина и др.)
Одлукама које ЈЛС доноси у складу са ЗКД ова питања се ближе уређују.
Да ли локални инспектор има овлашћења да контролисе ванредни превоз?
Законом о путевима поглавље ВИИ. носи назив „ЗАШИТА ПУТА И ВАНРЕДАН ПРЕВОЗ“, па се може поставити питање да ли ванредан превоз спада у заштиту пута у смислу члана 108. Закона. Осим тога у одредбама члана 60. прописана је да контролу ванредног превоза на јавном путу врши овлашћено лице Министарства, односно овлашћено лице органа јединице локалне самоуправе надлежног за послове саобраћаја и овлашћено службено лице министарства надлежног за унутрашње послове, а у чл. 104. и 105. прописано је овлашћење инспектора за државне путеве да врши контролу и предузима прописане мере у погледу ванредног превоза.
Стога, сматрамо да је ради правне сигурности пожељно затражити мишљење Министарства по напред наведеним питањима, тј. да ли ванредан превоз спада у заштита пута и ближе објашњење разлике између овлашћеног лица органа јединице локалне самоуправе надлежног за послове саобраћаја, са овлашћењима из члана 60. Закона, са једне стране и инспектора са инспекцијским овлашћењима прописаним у закону, са друге стране.
Одржавање државних путева у насељу у надлежности је управљача (републике), а ван коловоза ЈЛС врши одржавање. Шта је са инспекцијским надзором, да ли републички инспектор врши надзор у насељу само у ширини коловоза или и ван коловоза, тј банкине, канале, тротоаре итд...?
Тачно је да инспекцијски надзор у датој ситуацији није изричито уређен. Према Закону о путевима инспектор за државне путеве врши надзор над државним путевима, а чланом 6. став 4. пропсано је да коловозна конструкција улица које су истовремено делови државних или општинских путева који пролазе кроз насеља са саобраћајном сигнализацијом, осим уређаја за давање светлосних саобраћајних знакова, сматрају се деловима тих путева, што би значило да републички инспектор врши надзор над коловозном конструкцијом која се сматра елементом државног пута.
Међутим, ако додатни елементи тог пута нису урађени за потребе насеља, у смислу члана 72. став 2. Закона о путевима, иако то није изричито прописано, сматрамо такође да су ти елементи у надлежности државног управљача/инспектора за државне путеве (као нпр. канали).
Да ли се јавним путем (државним, општинским, улицом) у насељу сматра само коловозна конструкција и саобраћајна сигнализација?
Често постојећи некатегорисани путеви нису у складу са катастарским границама. Шта радити ако власници парцела поред пута ограде своје парцеле према катастру и сузе пут тако да је онемогућено насипање и санација пута од стране управљача пута?
Ако је возило паркрано на коловозу, супротно одредбама Закона о безбености саобраћаја на путевима, да ли се то може сматрати и чињењем којим се омета одвијање саобраћаја, односно угрожава безбедно одвијање саобраћаја на путу?
То јесте чињење које угрожава безбедност саобраћаја и уређено је ЗОБС-ом. У члану 296. Закон прописује поступање овлашћених лица (полиције и комуналне милиције) када затекну возило паркирано или заустављено супротно одредбама овог Закона.
За разлику од ЗОБС-а, Закон о путевима, ради безбедног одвијања саобраћаја на путу, уређује означавање и уклањање онеспособљеног возила за даљу вожњу.
Где се по Закону о путевима налази заштитни појас пута, у насељу или ван насеља?
Постављена је бандера на некатегорисаном путу пре најмање 30 година. Власник суседног земљишта сад је поднео представку да се пут измести са његове парцеле. Како поступити?
Потребно је утврдити да ли се ради о некатегорисаном путу у смислу Закона о путевима тј. путу који је надлежни орган прогласио некатегорисаним путем и који је као такав уписан у јавне евиденције о непокретностима и правима на њима, или је одлуком ЈЛС тај пут утврђен као некатегорисани пут. Ако је у питању некатегорисани пут, као добро у општој употреби, неће бити основа за покретање поступка. За евентуално неисплаћену накнаду, подносилац представке се упућује на поступак који уређује закон којим је уређена експропријација.
Да ли се надлежности саобраћајних инспектора ЈЛС односе само на област заштите (не и област одржавања јер је то комунална делатност што је надзор комуналног инспектора) општинских путева и улица у насељима на основу чл. 108. Закона и да ли саобраћајни инспектори могу поступати директно по одредбама Закона узимајући у обзир да се у члану 108. наводи ''у вршењу послова инспекцијског надзора над применом прописа којима се уређује заштита општинских путева и улица''?
Не значи. Одржавање улица и путева је комунална делатност коју уређује ЈЛС, на основу Закона о комуналним делатностима, те је општински инспектор овлашћен да врши надзор над одржавањем улица, општинских и некатегорисаних путева.
Одредбе Закона о путевима о заштити пута општински инспектор примењује непосредно.
Да ли су и бетонске ограде на путу или путном земљишту за које је потребна грађевинска дозвола у надлежности грађевинске инспекције?
Да ли и које мере инспектор налаже у случају када је на путу или путном земљишту изграђен неки објекат (шахта, зграда...) и који је годинама ту, а представка је сада поднета?
Ако се ради о изграђеном објекту, представку треба уступити грађевинској инспекцији.
У принципу, потребно је испитати на основу чега је нпр. сеоски водовод изграђен, односно прикључак на водовод изведен, да ли је предат на одржавање, постоји ли могућност измештања и сл., те зависно од утврђеног проценити даље поступање. Истина, доказивање у овим ситуацијама је отежано због протека времена и непоседовања одговарајуће документације.
Да ли општина може да буде управљач путева (израз стара се над управљањем путева) па да сама себи издаје нпр. услове за пројектовање?
Законом није уређен ни прелазни режим по питању управљања путевима до осниваања/избора управљача. Уставом и ЗЛС прописано је да се општина „стара о изградњи, реконструкцији, одржавању и коришћењу локалних путева и улица“ (Овлашћење „стара се” треба схватити у смислу бриге, труда, заузимања, настојања и предузимања практичких мера, у оквиру прописане надлежности, да се предвиђени послови локалне самоуправе успешно обаве, и овај појам претпоставља да су послови и мере већ прописани – уређени, да су субјекти обављања послова већ образовани и организовани и да надлежни орган општине треба, у оквиру овог овлашћења, да мерама оперативног и практичног усмеравања доведе до тога да се они и извршавају.
Када је реч о управљачу јавног пута, Закон о путевима дефинише „управљача јавног пута“ - управљач јавног пута је јавно предузеће, привредно друштво и други облици организовања који у складу са законом којим се уређује положај јавних предузећа могу да обављају делатност од општег интереса. Из цитираног члана Закона произилази да управљач јавног пута не може бити градска/општинска управа, те је потребно ове послове пренети другом ЈКП (које би морало бити и регистровано за обављање ове делатности) или поверити послове путем јавне набавке овлашћеним правним лицима у складу са JPP.
Закон о путевима у члану 9. наводи шта је обухваћено делатношћу управљања:
„Управљање јавним путевима је делатност од општег интереса.
Управљање јавним путевима обухвата:
- планирање, пројектовање, изградњу, реконструкцију, одржавање и заштиту јавног пута;
- вршење инвеститорске функције на пројектовању, изградњи, одржавању и реконструкцији јавног пута;
- организовање и обављање стручних послова на пројектовању, изградњи, реконструкцији, одржавању и заштити јавног пута;
- уступање радова на пројектовању, изградњи, одржавању, реконструкцији и стручном надзору јавног пута;
- организовање стручног надзора над изградњом, реконструкцијом, одржавањем и заштитом јавног пута;
- организовање наплате и контролу наплате накнада за употребу јавног пута, вршење јавних овлашћења;
- праћење стања путне мреже;
- заштиту јавног пута;
- означавање јавног пута и вођење евиденције о јавним путевима и о саобраћајно-техничким подацима за те путеве;
- управљање саобраћајем и организовање и обављање бројања возила на јавном путу.“
Чланом 10. дефинисан је појам управљача јавног пута. У ставу 4. наведеног члана прописано је да делатност управљања општинским путевима, улицама и некатегорисаним путевима, који нису део државног пута И и II реда, може да обавља јавно предузеће, односно друштво капитала чији је једини власник јединица локалне самоуправе, као и друго друштво капитала и предузетник, коме је надлежни орган јединице локалне самоуправе поверио обављање делатности управљања општинским путевима, улицама и некатегорисаним путевима, у складу са законом којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије. Урављач јавног пута је јавно предузеће, друштво капитала или предузетник који обавља делатност управљања јавним путевима из члана 9. став 2. закона. Уколико јавно предузеће, друштво капитала или предузетник обавља само поједине послове из члана 9. став 2.закона, неће се smatti управљачем јавног пута.
Из свега наведеног недвосмислено произлази да општина не може бити управљач јавног пута.