Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
На одлуку које је прошла општинско веће, која има доста грешака у куцању и преводу, пошто су акти двојезични, како се те грешке могу исправити?
Штампарске грешке и грешке које су настале у преводу на језик који је у службеној употреби у ЈЛС, које су садржане у предлогу општег акта, могу се у поступку доношења прописа исправљати само путем амандмана на одговарајуће одредбе тог предлога. Предлагач амандмана може бити општинско/градско веће, у ком случају поднети амндмани постају саставни део предлога општег акта и о тим амандманима се скупштина посебно не изјашњава.
Међутим, ако је скупштина усвојила предлог општег акта са поменутим грешкама, такав општи акт (изворник акта) више се не може мењати, већ се у изворном облику објављује у локалном службеном гласилу. Након објављивања, исправљање очигледних штампарских грешака садржаних у изворнику текста, може се вршити само путем измена тог општег акта.
Да ли скупштина града/општине може донети одлуку о главном урбанисти на основу овлашћења из Закона, иако именовање главног урбанисте није директно прописано статутом града/општине?
Може, на основу Закона о планирању и изградњи и Одлуке о главном урбанисти, ако сте је донели, иако именовање главног урбанисте није предвиђено статутом ваше ЈЛС.
Одлука о главном урбанисти је пропис којим се ближе уређује положај, овлашћења, као и права и дужности главног урбанисте. Та одлука доноси се на основу члана 51а став 5. Закона о планирању и изградњи (материјални правни основ) и одговарајуће одредбе статута ЈЛС којом је утврђена надлежност скупштине за доношење одлука и других општих аката из надлежности ЈЛС (формални правни основ).
Будући да је Законом о планирању и изградњи утврђена надлежност скупштине за именовање главног урбанисте, услови за именовање, као и мандатни период на који се именује, сматрамо да се главни урбаниста може именовати на основу члана 51а став 3. овог закона, без обзира на чињеницу да то није предвиђено статутом ЈЛС.
Да ли се појмови дефинишу одлуком или се дефиниције искључиво преузимају из закона из ког проистиче пропис на локалном нивоу?
Законом дефинисани појмови који се користе и у пропису ЈЛС, дословно се преузимају из закона, али се осим тих појмова, могу дефинисти и други појмови који се користе у том локалном пропису а нису дефинисани законом.
Локалним прописом не би требало на другачији начин дефинисати појмове већ дефинисане законом, односно не треба им давати другачије значење од оног који је утврђен законом на основу кога се тај пропис доноси.
Предлог одлуке које је утврдило градско веће има техничку грешку у куцању тако што је омашком написано да се мења чл. 35, а треба да се мења чл. 45. На који начин се исправља та техничка грешка? Амандманом или може посебним закључком градског већа који је онда саставни део материјала који се упућује одборницима на разматрање и усвајање?
Правило је да се утврђени предлог општег акта који је достављен скупштини на усвајање, може мењати само путем амандмана, а поступак одлучивања скупштине по поднетом амандману уређује се пословником скупштине ЈЛС.
Моделом пословника скупштине општине СКГО.пдф, предвиђено је, између осталог, да се предлог за промену члана предлога општег акта којим се исправљају очигледне, односно штампарске грешке на које у току седнице скупштине укаже одборник или надлежно радно тело скупштине, не подноси у форми амандмана и предлагач акта га може одмах прихватити у ком случају постаје саставни део општег акта. Такође, предвиђено је да, уколико предлагач акта поднесе амандман на акт чији је предлагач, амандман постаје саставни део предлога акта и о њему се Скупштина посебно не изјашњава.
Мишљења смо да у наведеном случају општинско/градско веће треба да поднесе амандман на тај члан предлога општег акта ради исправљања очигледне грешке, у ком случају он постаје саставни део предлога општег акта о чему се скупштина посебно не изјашњава.
Чланом 60. став 4. Закона о јавној својини је прописано да се начин коришћења превозних средстава у својини АП и ЈЛС уређује прописом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Да ли наведени акт може да се донесе у форми правилника?
Закон о комуналној милицији је прописао да су ЈЛС дужне су да изврше одговарајућу промену назива, боје униформе и ознака. Имајући у виду послове комуналне милиције (вршење контроле над применом закона и других прописа и општих аката из области комуналне и других делатности из надлежности јединице локалне самоуправе...) који је најбржи и наједноставнији начин да се изврши усклађивање свих одлука ЈЛС које је донела скупштина града у делу који се односи на „Комунално-полицијске послове“. Да ли се врши измена сваке одлуке појединачно (усклађивање са општим актима више правне снаге односно са Законом о комуналној милицији без обавештавања јавности да је отпочет рад на припреми измене одлуке и без спровођења јавне расправе) или је могуће једном одлуком извршити измену свих одлука којима се уређују комунално-полицијски послови тако да гласи "послови комуналне милиције", а уместо речи комунални полицајац да стоји комунални милицонар (у одговарајућем падежу)?
Поводом постављеног питања које се односи на начин усаглашавања локалних прописа са Законом о комуналној милицији, напомињемо следеће:
Прво, када се мења назив прописа због промене законског назива службе о којој се пропис доноси, као што је овде случај, онда такву промену није могуће спровести изменама и допунама, већ се мора донети нови пропис у целини (не мењати назив важеће одлуке о комуналној полицији путем измена и допуна те одлуке, већ се мора донети нова одлука о комуналној милицији).
Друго, одговарајуће прописе који садрже и одредбе о комунално полицијском надзору, требало би усклађивати са овим законом и новом одлуком о комуналној милицији, путем измена и допуна тих прописа. Уколико се врши измена тих прописа само ради усклађивања назива овог органа са поменутим законом, није потребно обавештавање јавности да је отпочео рад на припреми измена тих прописа, нити се мора споводити јавна расправа о нацрту прописа којим се та промена врши, чак и ако је спровођење јавне расправе предвиђено за тај пропис који се на овај начин мења. Такође, промене тих прописа не би требало вршити само ради терминолошког усаглашавања са законом, већ се те промене могу вршити у склопу других промена прописа.
Дакле, сматрамо да треба донети нову одлуку о комуналној милицији и нови пропис којим се уређује изглед и боја униформе и ознака комуналног милиционера, а да је могуће ускладити остале одлуке које садрже одредбе о комунално полицијском надзору касније, у поступку измена и допуна тих одлука. Не препоручујемо да се једном одлуком изврши усклађивање свих поменутих одлука (таква пракса раније се примењивала само код промене износа новчаних казни).
Да ли су јавне расправе обавезне у поступку израде одлуке, и када је предлагач општинско веће?
Чланом 11. став 2. ЗЛС предвиђено је да се статутом ЈЛС, између осталог, уређује спровођење обавезног поступка јавне расправе приликом припреме статута, буџета (у делу планирања инвестиција), стратешких планова развоја, утврђивања стопе изворних прихода, просторних и урбанистичких планова, као и других општих аката на основу предлога квалификованог броја грађана или трећине одборника. Сагласно тој законској одредби, статутом ваше ЈЛС требало би да буде предвиђена обавеза спровођења јавне расправе о нацртима општих аката одређених законом и статутом и уређен начин њеног спровођења. Питање поштовања, односно примене тих законских и статутарних одредаба у вашој ЈЛС није предмет овог вебинара и о томе се не можемо изјашњавати.
Напомињемо да је у склопу активности СКГО, 2018. године израђен Модел Статута општине 2018.пдф и Модел одлуке о јавним raspravama.docx, којима су уређена питања која се односе на спровођење јавне расправе у поступку израде прописа и других општих аката ЈЛС, који би могли да помогну у изради одговарајућих аката у вашој ЈЛС (уколико нису донети) и спровођењу јавне расправе.
Да ли може ЈЛС образовати Комисију за прописе чији чланови ће бити имановани на мандатни период од четири године, а у чијем саставу ће бити запослени из општинске управе и правници. Њихова надлежност би била израда прописа и других аката ЈЛС?
Ако се мисли на комисију за прописе као стално радно тело скупштине, њен мандат, задаци, број и састав чланова и друга питања од значаја за рад, уређују се пословником скупштине. Задатак ове комисије није израда прописа, већ разматрање предлога прописа које доноси скупштина и давање мишљења скупштини о њиховој усклађености са Уставом, законом, статутом и другим прописима. По правилу, ово радно тело чине одборници и грађани, а именују се на мандатни период од четири године.
Ако се мисли на радно тело (радну групу) за израду одређене одлуке, решењем о образовању тог радног тела требало би утврдити: назив радног тела, циљ образовања, задатке, број чланова и састав, рок за извршење задатка, начин обезбеђивања услова за рад и начин обављања стручних и административно-техничких послова за потребе тог радног тела. У том радном телу требало би да поред запослених који раде на одговарајућим пословима у области која се нормира, буду и друга лица (представници инспекције која ће вршити инспекцијски надзор над применом те одлуке, представници јавних предузећа, односно служби на које се пропис односи, запослени са искуством на нормативним пословима и друга лица у зависности од сложености и природе односа који се уређују). Оваква радна тела се на образују на мандатни период од четири године, већ се образују по потреби, за извршење одређеног задатка (рок за извршење задатка се одређује актом о образовању).
Да ли би чланови радног тела на изради прописа и других аката требало да имају накнаду за рад у радној групи?
Питање накнаде за рад у радним телима која се образују ради израде одређеног локалног прописа, у надлежности је сваке ЈЛС. Не постоји јединствен став и пракса ЈЛС по овом питању, тако да свака ЈЛС поступа у складу са својим прописима и праксом.
Актом о образовању радног тела требало би, између осталог, одредити да ли чланови радног тела имају или немају право на накнаду за рад у радном телу, при чему треба имати у виду првенствено сложеност прописа који се припрема и време потребно за припрему, као и друге околности које утичу на степен ангажовања чланова, посебно оних који нису запослени у управи.
Које су остале одлуке за које треба обавестити јавност?
Према члану 68. став 4. Закона о локалној самоуправи, надлежни орган општине је дужан да на интернет презентацији општине, односно на други примерен начин, обавести јавност да је отпочео рад на припреми прописа које доноси скупштина (ова обавеза се односи и на град). Дакле, у питању је законска обавеза која се мора поштовати, а односи се на све прописе. Будући да управа припрема прописе које доноси скупштина, ова обавеза се односи првенствено на управу.
Напомињемо да пример овог обавештења можете наћи у Приручнику за израду прописа локалне самоуправе.пдф, из којег се види форма и садржина обавештења.
Уколико је одређен закон навео да ЈЛС има одређене надлежности за спровођење истог, али није искључиво навео да се процедура дефинише на локалу, на који начин ЈЛС дефинише процедуру за спровођење истог закона (нпр. Закон о регистру просторних јединица и адресном регистру)?
Законом о локалној самоуправи (члан 93. Закона), предвиђено је да скупштина ЈЛС одлучује о називима улица, тргова, градских четврти и других делова насељених места на својој територији, уз претходну сагласност министарства надлежног за послове локалне самоуправе. Будући да је одређивање назива улица посао из изворне надлежности ЈЛС, ЈЛС су донеле своје одлуке о одређивању назива улица којима су уредиле начин и поступак за одређивање назива улица.
Законом о регистру просторних јединица и адресном регистру („Службени гласник РС“, број 9/20), утврђена је надлежност ЈЛС за одлучивање о називима улица у складу се ЗЛС, као и конкретне обавезе ЈЛС у погледу одређивања назива улица и одржавања уличног система. Обавезе ЈЛС утврђене овим законом, извршавају се непосредном применом одредаба тог закона.
Уколико се имају недоумице и потешкоће у извршавању законом утврђених обавеза, препоручујемо обраћање министарству надлежном за послове грађевинарства које врши надзор над применом овог закона, ради добијања мишљења о начину примене тих одредаба.
Који орган ЈЛС је у складу са чл. 49. став 2. Закона о јавним набавкама надлежан да донесе Правилник о ближем уређењу планирања и спровођења поступака јавних набавки и набавки на које се Закон не примењује, као и набавки друштвених и посебних услуга и праћења извршења уговора о јавним набавкама и набавкама на које се Закон не примењује, а Правилик би обухватио јавне набавке за потребе свих наручиоца односно свих органа града?
Према члану 49. став 2. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, број 91/19), јавни наручилац је дужан да посебним актом уреди: начин планирања, спровођења поступка јавне набавке и праћења извршења уговора о јавној набавци; начин планирања и спровођења набавки на које се закон не примењује , као и набавки друштвених и других посебних услуга. Наручилац јавне набавке, у смислу одредаба овог закона, је орган јединице локалне самоуправе. Овај закон не дефинише врсту (форму) акта који је наручилац дужан да донесе и објави на начин предвиђен тим законом, али се према садржини акта која је прецизирана овим законом, може закључити да се ради о акту у форми одлуке.
Надлежности органа ЈЛС утврђују се њеним Статутом, те је и надлежност за доношење поменутог акта требало одредити статутом ЈЛС (што вероватно није учињено, како се може закључити из вашег питања).
Имајући у виду да локалне опште акте може доносити само скупштина, осим када је законом изричито утврђена надлежност другог органа ЈЛС за доношење општег акта (како се може разумети поменута одредба овог закона), сматрамо да би одговор требало затражити од Канцеларије за јавне набавке.