Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Како се рачуна површина под објектима код нелегалних објеката кад се они по закону дефинишу као неизграђено грађевинско земљиште?
У питању је ситуација где је странка уредно примила захтев за изјашњење о предлогу за експропријацију и није се изјаснила у законском року, након тога донето је решење о експропријацији које је покушано да се достави странци у поступку, али се повратница вратила органу са назнаком да је прималац преминуо. Да ли се у том случају поступак може наставити?
Да ли постоје специфичности у вези са спровођењем поступка експропријације и поступка утврђивања накнаде када је на парцели која је предмет експропријације уписано лице као држалац?
Како се спроводи поступак обавештавања ради усмене јавне расправе уколико су сувласници непокретности на парцели која је предмет експропријације сви у иностранству?
Поставља се Пуномоћник за пријем обавештења сходно чл. 69. ст. 2. Закона о општем управном поступку, а евентуално у смислу чл. 48. ст. 3. ЗУП-а може им се поставити привремени заступник ако радња не трпи одлагање, а странка и њен законски заступник овлашћени представник или пуномоћник не могу бити благовремено позвани да присуствују радњи, односно у овом случају усменој јавној расправи.
Да ли је правно лице које је стекло право својине на објектима другог правног лица теретним правним послом 2007. године путем јавне продаје, након стечаја истог и сада нема уписано право коришћења на земљишту, обвезник конверзије пред органом општине или пред РГЗ, односно да ли се примењује Закон о претварању права коришћења у право својине или Закон о планирању и изградњи?
Како поступити, у случају када је поднет захтев за претварање права коришћења у право својине уз накнаду, а при том странка је поднела као доказ решење којим јој се додељује неизграђено грађевинско земљиште из 1968. године и пружила доказ о уплати накнаде у виду уступљеног земљишта и уређења земљишта у складу са тим решењем?
С обзиром да је странка доставила наведено решење које представља основ стицања и доказ о уплати накнаде, треба од ње тражити уколико није доставила налаз вештака економско-финансијске струке о ревалоризацији трошкова прибављања, а потом у складу са чл. 7. Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, утврдити право коришћења и одредити износ накнаде која се утврђује тако што се од тржишне вредности предметне парцеле одузме ревалоризована вредност исплаћеног износа накнаде о чему је странка пружила доказ.
Како треба да поступи првостепени орган када је у питању сусвојина, а један сувласник истакне захтев за експропријацију преосталог дела непокретности, а остали сувласници су преминули?
Како захтев за експропријацију преосталог дела непокретности морају поднети сви сувласници у овом случају орган је у обавези да провери да ли преминули сувласници имају законске наследнике и да ли су покренути и окончани оставински поступци па у зависности од тога да оцени да ли ће прекинути поступак док се не оконча оставина или наставити уколико је оставински поступак окончан.
Странка тражи од општине да јој се исплати накнада за фактичку експропријацију парцеле на којој је према тврдњи странке пре више деценија изграђена улица. Да ли је тај захтев према локалној самоуправи оправдан, с обзиром на околност да на парцели није изграђена улица већ државни пут II реда који иначе према одредбама Закона о путевима није у својини јединице локалне самоуправе, а иначе предметни државни пут ни до данашњег дана није уписан у јавне књиге, већ се парцела код катастра третира као неизграђено земљиште? С друге стране да ли странци припада накнада за целу површину земљишта или само за тај део на којем је изграђен државни пут II реда?
Накнаду за фактичку експропријацију одређује надлежни суд и то решење је основ за исплату накнаде. То значи да странку треба упутити да се обрати надлежном суду који ће донети решење и истим обавезати било јединицу локалне самоуправе или корисника експропријације да исту исплати. Површину парцеле која је заузета и обвезника плаћања накнаде одредиће суд.
Општина је купила пословну зграду са 3 помоћне зграда све изграђене на истој парцели. Утврђена је цена од нпр. 1.000.000,00 динара за све непокретности. Након овере купопродајног уговора исти је достављен и Одељењу за финансије. Пошто се ради о 4 објекта, у основна средства морају се унети као 4 различита инвентарна броја, а цена је утврђена за све објекте заједно, па нема могућност да се одреди вредност за објекте појединачно. Молимо за мишљење по овом проблему?
У општини постоји проблем око успостављања "правичне" накнаде, из разлога што су у питању велике табле земље, типа 60 и више хектара, где има по 15 сувласника и Републику Србију (земљиште које је враћено у поступку реституције), па се дешава да сама цев прође само кроз део земљишта које захвата рецимо 5 сувласника, али на папиру, и осталих 10 имају право на накнаду. Да ли право на накнаду имају сви сувласници?
Како уписати објекат (водовод) који је изграђен на више катастарских парцела и у две катастарске општине?
Правила уписа садржана су у Закону о поступку уписа у катастар непокретности и водова и у Праивлнику о катастарском премеру. Потребно је геодетски снимити сваку деоницу водовода у оквиру једне катастарске општине и преко овлашћене геодетске организације поднети захтев РГЗ надлежној Служби за катастар непокретности за евидентирање у катастру водова.
Да ли постоји могућност неког масовног импорта утврђених вредности јер у противном поново се морају убацивати подаци књиговодства за сваку непокретност?