Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je moguće da se postojeća sredstva (sredstva Ministratva i tekuće rezerve) koja su raspoređena po različitim ekonomskim klasifikacijama vrate u tekuću budžetsku rezervu, a zatim da se iz tekuće budžetske rezerve aproprijacijom vrate na jednu ekonomsku klasifikaciju i poziciju i to na primer 5122 – elektronska oprema?
Prilikom planiranja sredstava u Odluci o budžetu opštine, neophodno je poštovati sve budžetske klasifikacije tako da ona budu raspoređena u skladu sa namenom, prema Pravilniku o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem.
Sa stanovišta javnih nabavki jedino je relevantno da li sva oprema koju bi nabavljali predstavlja celinu – odnosno tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu, prema odredbi člana 29. stav 3.n Zakona o javnim nabavkama.
Pozicije sa kojih se vrši plaćanje sa stanovišta pokretanja postupka javne nabavke i uopšte određivanja predmeta javne nabavke nisu od uticaja, a pogotovo nisu od uticaja na podelu predmeta javne nabavke na partije.
Dakle, prema Zakonu o javnim nabavkama, ukoliko hardver, softver, mrežna komponenta, audio i video oprema zaista predstavljaju tehničku, tehnološku, funkcionalnu celinu, odnosno ako je svaki od navedenih delova opreme tehnički i funkcionalno uslovljen drugim delom opreme, tada nema prepreka da se pokrene i sprovede postupak javne nabavke sa jedinstvenim predmetom, bez podele na partije.
Međutim, skrećemo pažnju na „uslovljenost“ hardvera, audio i video opreme sa jedne strane i softvera i mrežne komponente sa druge strane – proceniti da li zaista potencijalno ponuđeni hardver jednog dobavljača može da ne podrži ponuđeni softver drugog dobavljača, u kontekstu celovitosti predmeta. Kako bi se izbegla ova situacija, mora se opisati detaljno specifikacija za hardver, audio i video opremu kao i funkcionalnost softvera koji taj hardver i oprema mora da podrži, te da se na taj način izbegne potencijalni problem u slučaju da se ipak odluči na podelu na partije.
Budući da su, u konkretnom slučaju, za raspoloživa sredstva sprovedene zakonske procedure i da je Odeljenje za budžet i finansije rasporedilo sredstva na 8 različitih ekonomskih klasifikacija – ako su to budžetske klasifikacije ispravno ciljane u smislu namene sredstava i dovoljna za planiranu nabavku – na osnovu navedenog proizilazi da nema potrebe da se u cilju sprovođenja predmetne javne nabavke vrši izmenu finansijskog plana.
Možete li da objavite model rešenja o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele, kada postojeća katastarska parcela na kojoj je objekat sagrađen predstavlja samo zemljište ispod objekta (tzv. objekat parcela). U pitanju je rešenje koje donosi imovinsko pravna služba po članu 70. stav 10. alineja 1. Zakona o planiranju i izgradnji.
Pogledaj/preuzmi:
Model rešenja o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta.docx
Podsećanja radi, u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrđuje se uvek zemljište ispod objekta i oko objekta u pоvršini potrebnoj za formiranje građevinske parcele, a u skladu sa planskim dokumentom. Za predmetni postupak je bitno, da prilikom utvrđivanja ZRU vodite računa da katastarska parcela koja se formira, ispunjava uslove planom predviđene za formiranje građevinske parcele. Ako je u skladu sa važećim planskim dokumentom zemljište za redovnu upotrebu objekta u konkretnom slučaju samo zemljište ispod objekta, možete koristiti model za utvrđivanje ZRU koji Vam šaljemo u prilogu, s tim što ćete ga modifikovati u skladu sa konkretnom situacijom. Ova situacija može se javiti ukoliko se radi o otvorenom stambenom bloku, kada je po pravilu zemljište za redovnu upotrebu objekta samo zemljište ispod objekta.
Da li lokalna poreska administracija može vršiti procenu tržišne vrednosti nepokretnosti na osnovu Odluka o utvrđenim prosečnim cenama odgovarajućih nepokretnosti?
U skladu sa članom 29. stav 1. Zakona o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon, 108/2016, 113/2017, 95/2018 i 153/2020) u kojem su definisani tržišni uslovi pribavljanja i otuđenja nepokretnosti, nepokretne stvari pribavljaju se u javnu svojinu i otuđuju iz javne svojine polazeći od tržišne vrednosti nepokretnosti, koju je procenio poreski ili drugi nadležni organ ili licencirani procenitelj, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjem pismenih ponuda, ako zakonom nije drugačije određeno. Ovako utvrđena tržišna vrednost važi dve godine.
Procenu vrednosti nepokretnosti vrši ovlašćeni /licencirani procenitelj u skladu sa Zakonom o proceniteljima vrednosti nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br. 108/16). U vezi sa tim procenu tržišne vrednosti koja se pribavlja u javnu svojinu ili se otuđuje iz iste, pored nadležnog organa Poreske uprave može vršiti i licencirani procenitelj.
Prema mišljenju Ministarstva finansija i privrede broj 46-00-130/2013-05 od 20.02.2013. godine koji organ, osim Poreske uprave je nadležan da vrši procenu tržišne vrednosti nepokretnosti u smislu člana 29. stav 1. Zakona o javnoj svojini smatra se nadležni organ jedinice lokalne samouprave koji utvrđuje visinu poreza na imovinu. Visinu tržišne vrednosti nepokretnosti koja se pribavlja ili otuđuje iz javne svojine utvrđuje nadležni organ JLS koji utvrđuje visinu poreza na imovinu (LPA), a samo izuzetno ako takav organ na nivou JLS nije formiran - to čini Poreska uprava.
U skladu sa članom 6. Zakona o porezima na imovinu vrednost nepokretnosti iz člana 5. ovog zakona utvrđuje se primenom sledećih elemenata: korisna površina; prosečna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost. Prosečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji jedinice lokalne samouprave, utvrđuje svaka jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, na osnovu cena ostvarenih u prometu uz naknadu odgovarajućih nepokretnosti po zonama, u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine. Tekućom godinom, u smislu ovog zakona smatra se kalendarska godina koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu.
Shodno navedenom, nadležni organ JLS – lokalna poreska administracija može vršiti procenu tržišne vrednosti nepokretnosti na osnovu utvrđenih prosečnih cena odgovarajućih nepokretnosti kao i na osnovu procene ovlašćenih/licenciranih procenitelja, a što preporučujemo u specifičnim slučajevima, zatim ukoliko se radi o nepokretnostima koje su veće vrednost, gde se pored tržišne cene po m2 gledaju i drugi parametri (ekonomska isplativost, vrsta, lokacija).
Međutim, ističemo da u postupcima eksproprijacije nepokretnosti procenu vrednosti eksproprisanog zemljišta u skladu sa članom 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza za prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (Poreska uprava).
U svim drugim postupcima pribavljanja ili otuđenja primenjuje se odredba člana 29. Zakona o javnoj svojini, tako da u zavisnosti o kakvom pribavljanju se radi, treba primeniti odgovarajuću odredbu jednog ili drugog Zakona.
Pogledaj/preuzmi:
Mišljenje Ministarstva finansija i privrede, br. 46-00-130/2013-05 od 20.02.2013.pdf
Da li se kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku po objavljenom javnom konkursu i koji je od strane Konkursne komisije ocenjen ocenom (1) na sva pitanja stavlja na listu za izbor? Ukoliko se ne stavlja, kao i što i jeste po Uredbi, da li mu se dostavlja o Rešenje o izboru kandidata zbog uputstva o pravnom sredstvu?
U skladu sa članom 104. Zakona o zaposlenima u AP i JLS konkursna komisija, formirana za sprovođenje javnog konkursa, sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među njima sprovodi izborni postupak. U izbornom postupku se vrši ocenjivanje stručne osposobljenosti, znanja i veština kandidata koji učestvuju u izbornom postupku, prema kriterijumima i merilima propisanim za izbor. Izborni postupak sprovodi se pisanom ili usmenom proverom i razgovorom sa kandidatima.
Dalje se u članu 105. istog Zakona kaže da po okončanom izbornom postupku konkursna komisija u roku od 15 dana sastavlja listu za izbor od najviše tri kandidata koji su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor. Ako se konkurs sprovodi za više izvršilaca na jednom radnom mestu, konkursna komisija dostavlja listu za izbor iz stava 1. ovog člana za svakog izvršioca. Konkursna komisija dostavlja rukovodiocu listu za izbor sa zapisnicima o preduzetim radnjama u toku izbornog postupka.
Po pitanju sastavljanja liste za izbor, Uredba o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u članu 23. kaže da posle završnog razgovora s kandidatima, konkursna komisija po okončanom izbornom postupku u roku od 15 dana sačinjava listu za izbor. Rezultat kandidata dobija se tako što se izračunava prosečna vrednost svih ocena kojima je kandidat vrednovan u svim oblicima pisane i usmene provere i u razgovoru sa komisijom. Prosečna vrednost ocena računa se samo onom kandidatu kojeg je svaki član konkursne komisije vrednovao ocenom "delimično zadovoljava" (2) ili "zadovoljava" (3). Na listu za izbor uvršćuju se najviše tri kandidata koja su s najboljim rezultatom ispunila merila propisana za izbor. Ako se konkurs sprovodi za više izvršilaca na jednom radnom mestu, konkursna komisija dostavlja listu za izbor iz stava 1. ovog člana za svakog izvršioca. Ako po osnovu postignutih rezultata dva ili više kandidata imaju isti rezultat rangiranje se obavlja prema dopunskim merilima. U slučaju da je u oglasu o konkursu navedeno da postoji potreba za zapošljavanjem pripadnika nacionalnih manjina koje su nedovoljno zastupljene među zaposlenima, prvo dopunsko merilo za rangiranje kandidata koji imaju isti rezultat je pripadnost nacionalnoj manjini. Kandidat koji se pri podnošenju prijave dobrovoljno izjasnio o pripadnosti nacionalnoj manjini koja je nedovoljno zastupljena među zaposlenima, rangira se prvi u odnosu na drugog kandidata koji ima isti rezultat. Ako više kandidata koji imaju jednak rezultat pripadaju nacionalnoj manjini, prednost da bude uvršćen na listu za izbor u odnosu na druge jednako vrednovane kandidate pripadnike nacionalne manjine, ima kandidat sa boljim rezultatom na eseju ili pisanoj simulaciji (drugo dopunsko merilo), a ako ni posle toga konkursna komisija ne odredi sva tri kandidata, prednost ima onaj s boljim rezultatom na usmenoj simulaciji (treće dopunsko merilo), a ako ni posle toga konkursna komisija ne odredi sva tri kandidata, prednost ima onaj s boljim rezultatom na praktičnom radu (četvrto dopunsko merilo), odnosno kandidat s boljim rezultatom u razgovoru sa komisijom (peto dopunsko merilo). U ostalim slučajevima u kojima ima više kandidata koji imaju isti broj bodova, za prednost na listi za izbor u odnosu na druge jednako vrednovane kandidate primenjuju se dopunska merila po redosledu iz stava 8. ovog člana.
S obzirom da navedene odredbe Uredbe kažu da se prosečna vrednost ocena računa se samo onom kandidatu kojeg je svaki član konkursne komisije vrednovao ocenom "delimično zadovoljava" (2) ili "zadovoljava" (3), kandidat koji je u nekoj fazi javnog konkursa ocenjen ocenom „nezadovoljava“ (1) ne može se naći na listi za izbor.
Po pitanju prava na žalbu kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku, član 108. Zakona o zaposlenima u AP i JLS kaže da rešenje o prijemu u radni odnos izabranog kandidata, odnosno rešenje o premeštaju dostavlja se svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku. Kandidat iz stava 1. ovog člana ima pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja izjavi žalbu žalbenoj komisiji ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku dogodile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda. Žalbena komisija je dužna da u roku koji ne može biti duži od 15 dana odluči po žalbi kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku. Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor.
Iz navedenih odredbi proizilazi da se rešenje o izboru kandidata dostavlja i licu koje je u nekoj od faza izbornog postupka ocenjeno ocenom nezadovoljava (1), bez obzira na tu ocenu, jer je to lice učestvovalo u izbornom postupku.
Da li zaposleni u lokalnoj samoupravi sa zvanjem mlađi savetnik, može da bude šef odseka ako u odseku ne postoji veće zvanje?
Uredba o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u članu 21. kaže da radna mesta rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica mogu da se razvrstaju u zvanja višeg savetnika, samostalnog savetnika, saradnika i višeg referenta. Radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.
Imajući ove odredbe u vidu, zaključujemo da službenik kome je utvrđeno zvanje mlađi savetnik ne može biti raspoređen na radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice.