Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли комисија за јавну набавку мора да има заменика за сваког члана комисије?
Да ли за наручиоце Општинску управу, Председника општине и Скупштину општине који имају исти матични број треба од Канцеларије за јавне набавке да се тражи дозвола за кровног наручиоца?
Да ли се датум Одлуке о спровођењу поступка на сајту уписује онај који је на Одлуци (документу) или је то датум постављања документа?
До сада су Председник општине и Општинска управа били два наручиоца. Да ли се сада иде на две регистрације на Порталу, јер они имају различите матичне бројеве или за њих важи опција кровни наручилац?
Уколико се у складу са чланом 161. став 2. ЗЈН дозволи захтев за промену подизвођача, да ли се докази за квалитативан избор достављају путем Портала или физички јер ће у предметној јавној набавци на Порталу бити окачено обавештење о закљученом уговору?
У принципу се сви документи достављају путем Портала јавних набавки. Ипак, мишљења смо да се у овом случају докази могу доставити писаним путем.
Посебно напомињемо да се има у виду да се приликом измене уговора о јавној набавци у погледу промене подизвођача, не објављује у складу са ЗЈН обавештење о измени уговора.
Да ли наручилац мора да поседује интернет страницу, с обзиром да је поље „интернет страница“ обавезно приликом регистрације на Порталу јавних набавки?
У досадањем ЗЈН референца није могла да буде елемент критеријума. Имајући у виду да нови ЗЈН и његов члан 132. став 1. тачка 3) подтачка 2) где је наведено да организација, квалификација и искуство особља коме је поверено извршење уговора може да буде елемент критеријума, поставља се питање да ли референца по новом ЗЈН може да буде елемент критеријума?
Да ли се критеријуми за избор (додатни услови) могу доказивати изјавом?
Да, по члану 118. став. 1. тачка 2) ЗЈН, привредни субјект у понуди, односно пријави доставља изјаву о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта на стандардном обрасцу, којом потврђује да, између осталог, испуњава захтеване критеријуме за избор привредног субјекта (додатне услове). Садржину стандардног обрасца изјаве о испуњености критеријума утврдила је Канцеларија за јавне набавке и објавила на својој интернет страници (погледати Одељак ИВ стране 9-14 обрасца, које се управо односе на доказивање испуњености критеријума за избор привредног субјекта).
Шта све може да буде основ за искључење привредног субјекта из поступка јавне набавке?
Основи за искључење привредног субјекта из поступка јавне набавке јасно су дефинисани члановима 111. ЗЈН (као „обавезни“ када је наручилац „дужан“ да то учини) и 112. ЗЈН (као факултативни када наручилац ''може'' да то учини али и када наручилац мора то да учини уколико их је предвидео у конкурсној документацији), при чему треба имати у виду и изузетке наведене у поменутим члановима ЗЈН као и одредбе члана 113. ЗЈН за примену тзв. „селф цлеанинг“-а односно случаја да привредни субјект достави доказе наручиоцу да је предузео мере да би доказао своју поузданост.
Да би се применио поступак преговарања без објављивања, да ли првобитна набавка мора у својој процењеној вредности да садржи и вредност преговарања?
Када се говори о првобитној набавци вероватно се мисли на примену члана 61. став 7. ЗЈН, по којем „Јавни наручилац може да спроводи преговарачки поступак без објављивања јавног позива ако у отвореном поступку, односно рестриктивном поступку није добио ниједну понуду или су све понуде неодговарајуће, односно ниједну пријаву или ниједну одговарајућу пријаву, под условом да почетни услови јавне набавке нису битно измењени“. У конкретносм случају, не може се унапред знати да се неће добити ниједна понуда или да ће оне бити неодговарајуће па према томе ни да ли би понуде које би добили у преговарачком поступку прелазиле првобитно одређену процењену вредност предмета јавне набавке и тиме довеле до онога што је названо „вредност преговарања“. При томе треба имати у виду и одредбу члана 146. став 2. ЗЈН, да наручилац може да додели уговор понуђачу чија понуда садржи понуђену цену већу од процењене вредности јавне набавке, и члана 152. став 7. „Обавезе које наручилац преузима уговором о јавној набавци морају да буду уговорене у складу са прописима којима се уређује буџетски систем, односно располагање финансијским средствима“.
Како нови Закон прописује електронски начин подношења понуда, да ли то значи да се рок за подношење понуда увек може скратити за 5 дана?
Да ли се прагови до којих се не примењује ЗЈН односе на вредност појединачне јавне набавке или се односе на вредност свих истоврсних набавки на годишњем нивоу, што је био случај по старом ЗЈН?