Питања и одговори

Наведено је тачно, ако је у питању јавни наручилац за износ који је наведен неће се спроводити поступак јавне набавке у складу са ЗЈН, већ ће се поступати у складу са одредбама донетог интерног акта. 

Набројане услуге нису изузете од примене Закона о јавним набавкама, већ су лимити за примену друштвених и других посебних услуга значајно виши (15.000.000 динара за јавне наручиоце). Услуге чишћења не спадају у ову категорију услуга.

Према Закону о планирању и изградњи, у члану 69. став 10. Закона прописано је да се код формирања грађевинске парцеле ради изградње објеката из члана 2. тачке 20г, 26, 26б, 27 и 44 Закона на непокретности у јавној својини РС тражи сагласност Републичке дирекције за имовину РС уколико на предметном земљишту није уписано неко друго лице са правом коришћења. 

С обзиром да се ради о изградњи објекта из члана 2. став 1. тачка 27. Закона, мишљења смо да је за изградњу поменуте бушотине водоснабдевања довољна сагласност носиоца права коришћења – Средње школе, јер је поменута установа уписана у својству – носилац права коришћења и да у том случају није неопходна сагласност Републичке дирекције за имовину.

За боље разумевање питања обима решавања имовинско-правних односа може послужити и мишљење Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре број: 110-00-00282/2016-07 од 28.04.2016. године у вези примене члана 69. Закона о планирању и изградњи. Мишљење је дато пре измена и допуна Закона о планирању и изградњи, које су донете током 2018., 2019. и 2020. године.

Мисљење МГСИ_примена цлана 69. ЗПИ.пдф

Прописима није дефинисан рок за објављивање Грађанског водича кроз одлуку о буџету. Ипак, добра пракса је да се он изради и објави у што краћем року након усвајања одлуке о буџету ЈЛС.

Закон о локалним изборима није дао конкретне смернице за именовање секретара изборне комисије и његовог заменика, осим обавезе да буду именовани из реда дипломираних правника.

У пракси, решење овог питања би требало да буде уређено пословником скупштине ЈЛС, у делу који се односи на начин образовања комисија и других радних тела локалне скупштине у складу са чланом 36. став 3. Закона о локалној самоуправи.

Уколико пословник не пружа одговарајуће решење, примерено би било да секетара и заменика секретара изборне комисије предложи руководство скупштине ЈЛС, односно председник скупштине. У том смислу би требало консултовати и статут ЈЛС, у делу којим су утврђени послови које обавља председник скпштине, у смислу члана 38. став 2. Закона о локалној самоуправи.

Сходно чл. 9. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. закон, 86/19 – др. закон) функционер не сме да користи рад код послодавца у циљу утицања на остваривање својих права или права с њиме повезаних лица. На одређивање круга повезаних лица и на пријем поклона примењују се прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса.

Одредбама чл. 39. до 46. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је регулисано спречавање сукоба интереса службеника, уз наводе да се сходно примењују и на намештенике, али не и на функционере.

Сукоб интереса и неспојивост послова са вршењем јавне функције су регулисани одредбама Закона о спречавању корупције ("Сл. гласник РС", бр. 35/2019 и 88/2019).

Чланом 41. Закона о спречавању корупције је предвиђено да је сукоб интереса ситуација у којој јавни функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на обављање јавне функције.

Чланом 42. истог Закона је прописано:

„Јавни функционер је дужан да, приликом ступања на дужност и током вршења јавне функције, без одлагања, а најкасније у року од пет дана, писмено обавести непосредно претпостављеног и Агенцију о сумњи у постојање сукоба интереса или о сукобу интереса који он или са њим повезано лице има.

Јавни функционер је дужан да прекине поступање у предмету у којем постоји сумња у сукоб интереса, изузев ако постоји опасност од одлагања.

Агенција даје мишљење о томе да ли постоји сукоб интереса у року од 15 дана од дана пријема обавештења јавног функционера“.

На основу члана 45. јавни функционер који у тренутку ступања на јавну функцију обавља други посао или делатност дужан је да у року од 15 дана од дана ступања на јавну функцију обавести Агенцију о обављању тог посла или делатности.

Агенција, по пријему обавештења, утврђује да ли се обављањем посла, односно делатности угрожава непристрасно вршење јавне функције.

Ако утврди да се обављањем посла, односно делатности угрожава непристрасно вршење јавне функције, Агенција доноси одлуку којом одређује рок, који не може бити дужи од 60 дана, у којем је јавни функционер дужан да престане са обављањем тог посла, односно делатности.

Наредним чланом 46. Закона о спречавању корупције је предвиђено да јавни функционер не може да обавља други посао или делатност за време вршења јавне функције који захтевају рад са пуним радним временом или стални рад. Изузетно јавни функционер може да се бави научноистраживачким радом, наставном, културно-уметничком, хуманитарном и спортском делатношћу, без сагласности Агенције, ако тиме не угрожава непристрасно вршење и углед јавне функције. Приходе од ових послова, односно делатности, јавни функционер је дужан да пријави Агенцији. Агенција може, на захтев јавног функционера, да да сагласност за обављање и других послова, односно делатности. Уз захтев јавни функционер доставља позитивно мишљење органа који га је изабрао, поставио или именовао на јавну функцију. Државни службеник на положају дужан је да, уз захтев, достави сагласност непосредно претпостављеног.

Сходно члану 48. јавни функционер чија јавна функција захтева заснивање радног односа у органу јавне власти, за време вршења јавне функције, не може да оснује привредно друштво, односно јавну службу, нити да започне обављање самосталне делатности, у смислу закона којим се уређује предузетништво.

Јавни функционер чија јавна функција захтева заснивање радног односа, рад са пуним радним временом или стални рад у органу јавне власти, не може бити заступник или члан органа правног лица у приватној својини, нити вршити управљачка права.

Најзад, на основу члана 49. Закона о спречавању корупције јавни функционер не сме да буде члан органа удружења, нити његов заступник, ако између јавне функције и чланства у органу удружења или заступања удружења постоји однос зависности или други однос који угрожава или би могао да угрози његову непристрасност или углед јавне функције или ако је законом или другим прописом забрањено да јавни функционер буде члан органа одређеног удружења.

Чланом 85.  Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је предвиђено да интерни конкурс спроводи конкурсна комисија од три члана.

Конкурсну комисију за спровођење интерног конкурса именује службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, руководилац службе или организације тако да конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима.

С обзиром на наведене законске одредбе, конкурсну комисију чине службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место, службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима и непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место. Непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место неће неизоставно бити начелник одељења. У зависности од устројства односно организовања конкретне управе то може да буде руководилац групе, шеф одсека, прецизније руководилац организационе јединице, шире или уже, у оквиру које се налази извршилачко радно место које се попуњава интерним конкурсом.

Приликом попуњавања НЕП ЈС обрасца у Регистру непокретности у јавној својини попуњавају се подаци из Извода листа непокретности или са јавног приступа Регистра РГЗ. 

Уколико је у делу код врсте земљишта уписано: Остало земљиште, у Регистар непокретности у јавној својини уписујете: Друго земљиште. Генерално гледано увек ако имате врсте земљишта које нису грађевинско, шумско, пољопривредно, такво земљиште сврставате у: Друго земљиште. Исти приступ треба имати и код уноса објеката који нису нпр. стамбени, пословни, гараже и сл. објекти који су наведени у апликацији, где ако се ради о објекту који не припада ниједној категорији која је наведена, треба уписати: други грађевински објекат.

Код другог питања које се односи на околност да ли се такво земљиште уноси у Регистар непокретности у јавној својини, одговор је потврдан јер се ради о непокретностима на којима је општина, односно град носилац права јавне својине или носилац права коришћења. Само питање уписа у катастру грађевинског земљишта је обавеза Републичког геодетског завода, надлежног СКН-а, и то земљиште је у искључивој својини јединице локалне самоуправе уколико је иста носилац права коришћења/корисник таквог земљишта.

Питање уписа се спроводи ex officio, по члану 102. став 4. Закона о планирању и изградњи.

Евидентирање непокретности у јавној својини, путем апликације “Регистар јединствене евиденције непокретности у јавној својини”, која је доступна на порталу еУправе, врши се тако што се свака непокретност евидентира у засебном електронском НЕП ЈС обрасцу, који је прописан Уредбом о евиденцији непокретности у јавној својини. Дакле, треба уписати сваки објекат и свако земљиште под зградом и другим објектом, појединачно на засебним НЕП ЈС обрасцима, па и када је у питању, као у конкретном случају, једна катастарска парцела која је подељена у више делова, треба уписати сваки део појединачно на засебним НЕП ЈС обрасцима.

То значи да у конкретном случају, треба пописати 6 објеката у 6 НЕП ЈС образаца, као и 8 грађевинских земљишта у 8 НЕП ЈС образаца (тј. свих 8 делова земљишта требало уписати као посебне непокретности). Скрећем Вам пажњу, да у конкретном случају, што се тиче податка из А листа (ЛН:1056, КО: XX) о начину коришћења и класе земљишта, те податке треба уписати у поље Структура у електронском НЕП ЈС обрасцу (није обавезан податак, али употпуњава информацију о непокретности која се пописује). Код свих поменутих непокретности (ЛН:1056, КО: XX), треба уписати удео (сусвојина, обим удела: ½).

У складу са чланом 85. став 1. тачка 1) Закона о угоститељству („Службени гласник РС“ број 17/19) привремено забрани обављање угоститељске делатности правном и физичком лицу које угоститељску делатност обавља, а није регистровало привредну делатност у одговарајући регистар, скрећемо пажњу на одредбе члана 80. став 8. истог закона, којим је прописано да инспекцијски надзор над применом овог закона врши јединица локалне самоуправе преко овлашћених инспектора у делу којим се уређује:

• обављање угоститељске делатности пружања услуга смештаја у кућама, апартманима, собама, становима и другим просторима за које није издато решење о категоризацији;
• испуњеност прописаних услова и начина обављања угоститељске делатности у објектима домаће радиности, сеоском туристичком домаћинству и хостелу;
• испуњеност прописаних услова у погледу уређења и опремања угоститељског објекта, који се односе на одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија, у делу који јединица локалне самоуправе ближе уређује својим актом (члан 26. став 1. овог закона);
• испуњеност прописаних услова у погледу уређења и опремања угоститељског објекта у којима се емитује музика или изводи забавни програм, а којима се обезбеђује заштита од буке, у делу који јединица локалне самоуправе ближе уређује својим актом (члан 26. став 2. овог закона);
• испуњеност прописаних техничких и других услова у угоститељском објекту, који се налази у стамбеној згради, као и начин обављања угоститељске делатности, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту, у делу који јединица локалне самоуправе ближе уређује својим актом (члан 26. став 3. овог закона);
• боравишне таксе (наплата и уплата, истицање у рачуну и др.);
• испуњеност услова и рокова усаглашености угоститељских објеката са актом из члана 77. овог закона;
• истицање и придржавање прописаног радног времена у угоститељском објекту.

Овлашћени инспектори јединица локалне самоуправе имају права, дужности и овлашћења туристичког инспектора утврђена овим законом која се односе на њихову област инспекцијског надзора.

Из напред наведеног, закључује се да овлашћени инспектори јединица локалне самоуправе имају право и дужност да у складу са чланом 85. став 1. тачка 1) привремено забране обављање делатности само у оквиру поверених послова, у врстама објекта соба, апартман, кућа, хостел, а не у свим врстама угоститељских објеката.

Напред наведено не искључује обавезу инспектора јединица локалне самоуправе да у објектима за које нису надлежни, а утврдили су да исти нису регистровани у складу са законом, сачине записник и проследе га републичкој туристичкој инспекцији.

Чланом 12. став 1. тачка 11) Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), који је у примени од 1. јула 2020. године, прописано је да одредбе овог закона наручиоци не примењују на набавке од наручилаца или групе наручилаца који су носиоци искључивог права на основу којег једини могу да обављају одређену делатност на одређеном географском подручју и које им је додељено или произлази из закона, подзаконског акта или појединачног акта. 

Дакле, овај изузетак подразумева као услов да је претходно наручиоцу од кога се набављају добра, услуге или радови, додељено искључиво право на основу којег једини могу да обављају одређену делатност на одређеном географском подручју и које им је додељено или произлази из закона, подзаконског акта или појединачног акта.

Из наведеног произилази да ова одредба Закона није основ за доделу искључивог права јавном предузећу, већ је за примену овог изузетка потребно да је претходно јавном предузећу додељено искључиво право које је додељено или произлази из закона, подзаконског акта или појединачног акта.

Ипак, указујемо да је додела права на обављање комуналне делатности уређена Законом о комуналним делатностима („Службени гласник РС“, бр. 88/2011, 104/2016 и 95/2018). Тако је чланом 5. став 1. овог закона прописано да комуналну делатност могу обављати јавно предузеће, привредно друштво, предузетник или други привредни субјект, док је чланом 9. став 3. истог закона прописано да се поверавање обављања комуналне делатности врши на основу одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о начину обављања комуналне делатности и уговора о поверавању, осим када се оснива јавно предузеће. Чланом 9. став 7. је прописано да се на поступак поверавања обављања комуналне делатности чије се финансирање обезбеђује из буџета јединице локалне самоуправе, односно чије се финансирање обезбеђује у целости или делимично наплатом накнаде од корисника комуналних услуга, примењују одредбе закона којима се уређује јавно-приватно партнерство и концесије.

Из наведених одредаба Закона о комуналним делатностима произилази да се поверавање обављања комуналне делатностима може „резервисати“ за јавно предузеће, у складу са овим законом.

Формирање јаслених и васпитних група у оквиру предшколске установе није у надлежности интерресорних комисија, већ је у надлежности јединица локалне самоуправе које су и оснивачи.

У наставку дајемо преглед извода из Закона који се односе на оснивање предшколске установе, обављање делатности ван седишта и о организацији васпитно-образовног рада.

Чланом 9. Закона о предшколском васпитању и образовању прописано је да:

“Јединица локалне самоуправе оснива предшколску установу за најмање пет, а највише сто васпитних група, у складу са актом о мрежи предшколских установа.

Изузетно, ако не постоје услови за оснивање предшколске установе у складу са ставом 1. овог члана, јединица локалне самоуправе може да оснује предшколску установу са мањим, односно већим бројем васпитних група, уз сагласност министарства надлежног за послове образовања (у даљем тексту: Министарство).

На територији аутономне покрајине, сагласност из става 2. овог члана, даје надлежни орган аутономне покрајине.”

Чланом 12. истог Закона прописано је да:

“Предшколска установа обавља делатност у свом седишту.

Предшколска установа, која има решење о верификацији, може да обавља делатност ван седишта у издвојеном одељењу - објекту предшколске установе, школи или другом простору, ако испуњава услове у складу са Законом.

Одлуку о обављању делатности ван седишта доноси управни одбор, а установа може почети са обављањем делатности из става 2. овог члана по добијању решења о верификацији и сагласности Министарства.

Васпитно-образовни рад ван седишта остварује се уз уважавање специфичности које проистичу из физичке одвојености од предшколске установе.

Члан 30. истог Закона прописује:

Васпитно-образовни рад са децом организује се у васпитним групама. Васпитне групе могу бити јаслене, за узраст од шест месеци до три године и групе вртића, за узрасни период од три године до поласка у школу.

Васпитне групе могу бити формиране за децу истог или различитог узраста.

Број деце која се уписују у васпитну групу, истог узраста, јесте:

Изузетно од става 3. овог члана, број деце која се уписују у васпитну групу, јесте:

• на болничком лечењу
• са сметњама у развоју и инвалидитетом - развојна група.
  

Ако не постоји могућност за формирање васпитних група у складу са ставом 3. овог члана, оснивач може утврдити мањи, односно највише 20% већи број деце од броја који се уписује у васпитну групу, у складу са критеријумима, које прописује министар.”