Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Поштовани, да ли је додатни рад регулисан чланом 40. и 41.Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, исто што и допунски рад предвиђен чланом 202. Законом о раду? Односно, да ли се на службенике запослене у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у том делу примењују само одредбе Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе? Хвала!
Што се тиче додатног рада који је регулисан чланом 40. и 41. Закона о запосленима у аутономним покрајинам и јединицама локлане самоуправе, допунски рад регулисан чланом 202. Закона о раду је један од могућих облика додатног рада службеника у органима јединице локалне самоуправе, јер додатни рад службеника може представљати и радни однос код другог послодавца, као и други облици рада ван радног односа.
Поштовани, потребно је да нам дате мишљење које се односи на исправке у матичној књизи рођених. Наиме, странка је поднела захтев за исправку уписаног податка у МКР за свог брата који је преминуо 2014.године наводећи да је исправка неопходна ради оставинске расправе. У накнадим уписима и забелешкама стоји да је лице умрло 2014.године. Да ли се онда може вршити исправка у књизи рођених за умрло лице?
Члан 21. Закона о матичним књигама („Сл. гласник РС“, бр. 20/2009, 145/2014 и 47/2018) прописује да се у матичне књиге уписују подаци о чињеницама које су пријављене, односно подаци садржани у акту надлежног органа или установе. Ако постоји основана сумња да је податак који се уписује у матичну књигу нетачан, матичар је дужан да га провери пре уписа.
Чланом 30. истог закона прописано је да грешке у матичним књигама које су уочене пре закључења уписа, исправља матичар, у складу с прописом којим се уређује начин вођења матичних књига, док је чланом 31. прописано да грешке у матичним књигама које су уочене после закључења уписа, матичар може исправити само на основу решења надлежног органа, тј. на основу решења општинске/градске управе. Међутим, од ове обавезе, закон је предвидео изузетак. Наиме, ако је у Регистар матичних књига погрешно уписан податак због техничке или очигледне грешке или грешке у пријави, општинска/градска управа врши исправку грешке настале након закључења електронског уписа, а пре уписа у папирни облик, с тим да се датум и текст исправке бележи у оквиру Регистра матичних књига.
Поступак исправке грешке води се по службеној дужности или на захтев странке, односно лица које за то има непосредан и на закону заснован правни интерес, у складу с прописом којим се уређује општи управни поступак (члан 32. Закона о матичним књигама).
Сходно законским одредбама не постоје препреке или утврђена ограничења приликом спровођења поступка исправке грешака у матичним књигама.
Дакле, грешке се могу исправљати у матичним књигама, невезано од тога који је статус лица. Ако се грешка налази у матичној књижи рођених (а ради се о умрлом лицу), исправка грешке је могућа. Уколико је у питању техничка грешка, такву грешку може исправити и сам матичар без посебног решења надлежног органа. Међутим, уколико је у питању грешка у погледу податка који се уписује у матичну књигу рођених, ту исправку матичар може урадити само на основу решења надлежног органа.
Дакле, поступак исправке грешке може се покренути и на захтев лица које за то има непосредан и на закону заснован правни интерес, и у складу с прописом којим се уређује општи управни поступак, надлежни орган тј. општинска/градска управа дужна је да донесе решење којим се одобрава исправка грешке у МКР коју врши матичар.
Да ли начелник или заменик начелника општинске управе који су у другом мандату изабрани по Закону о запосленима у аутономним покрајнама и јединицама локалне самоуправе путем јавног конкурса треба да прођу програм обуке за службениике на положају који се први пут постављају на положај и да ли се на њих у случају да не треба да пролазе наведени програм обуке јер нису прву пут постављени на положај (али јесу по Закону о запосленима...) примењује члан 99.став 1 Закона "Службеник на положају може после протека времена на које је постављен, бити поново постављен на исти положај без јавног конкурса, ако је похађао програм обуке утврђен за службенике који се први пут постављају на положај" или став 2 "Ако конкурсни поступак за попуњавање положаја није покренут у року из члана 95. став 3. овог закона, службеник се после протека времена на који је постављен, поставља на исти положај без јавног конкурса". Дакле питање је да ли је потребно да похађају програм обуке и да ли се по истеку мандата спроводи јавни конкурс?
Чланом 99. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне смоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) између осталог је предвиђено и да службеник на положају може после протека времена на које је постављен, бити поново постављен на исти положај без јавног конкурса ако је похађао програм обуке утврђен за службенике који се први пут постављају на положај. Ако конкурсни поступак за попуњавање положаја није покренут у року из члана 95. став 3. овог закона, службеник се после протека времена на који је постављен, поставља на исти положај без јавног конкурса.
У члану 42. Закона о изменама и допунама Закона о запосленима у аутономни покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 92/2023) предвиђено је да се услов у погледу похађања обуке из члана 20. овог закона за поновно постављење на положај не односи на службенике који су постављени на положаје пре почетка примене овог закона.
Имајући у виду горе наведено, у овом случају службеник на положају није дужан да похађа програм обуке утврђен за службенике који се први пут постављају на положај и мора бити постављен на исти положај без јавног кокурса, ако се конкурсни поступак за попуњавање положаја не огласи најкасније 90 дана пре ситека времена на које је службеник на положају постављен.
Да ли је могуће извршити повећање накнада за чланове управних одбора установа, као и увести накнаде за чланове надзорних одбора, имајући у виду важеће прописе? Такође, да ли постоје правне или друге сметње да лица која су запослена у установама и истовремено именована у управне и надзорне одборе примају накнаду за обављање тих функција
Према члану 32. став 1. тачка 8) и 9) Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) Скупштина општине је надлежна да оснива установе, врши надзор над њиховим радом, као и да именује и разрешава управне и надзорне одборе, те директора.
Повећање висине накнаде члановима управних одбора установа, као и увођење накнада за чланове надзорних одбора, није спорно, под условом да су за те намене обезбеђена финансијска средства у буџету општине.
Председнику и члановима управног и надзорног одбора установе може припадати накнада за рад, у складу са условима и мерилима утврђеним актом оснивача, односно Скупштине општине. Тим актом се уређују и начин утврђивања висине накнаде динамика исплате, начин обезбеђивања средстава и друга релевантна питања. Сви чланови управних и надзорних одбора, укључујући и оне именоване из реда запослених у установи, имају право на одговарајућу накнаду за рад. Одлуком надлежног органа није могуће изузети запослене из права на накнаду. На ову тему постоји и став Уставног суда Републике Србије изнет у Одлуци број ИУо-276/2018, објављеној у „Службеном гласнику РС“, број 126/2020.
Постовани, Да ли лице које је запослено на неодређено време у опстинској управи има право уцесца на Конкурсу за суфинансирање програма које realiyuju удрузења грађана?
Уредба о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења ( Сл. Гласник РС бр. 16/2018), прописује да за спровођење конкурса надлежни орган образује конкурсну комисију и својим актом бриже уређује састав, број чланова и друга питања од значаја за рад Комисије (чл. 8). Истим чланом одређено је да чланови комисије не могу предузети радње у својству члана Комисије пре него што се потпишу Изјаву да немају приватни интерес у вези са радом и одлучивањем комисије, односно спровођењем конкруса. Даље, овом одредбом Уредбе дефинисано је да, у случају сазнања да се налази у сукобу интереса, члан комисије је дужан да о томе одмах обавести остале чланове комисије и да се изузме из даљег рада те да о решавању сукоба интереса надлежни орган одлучује у сваком случају посебно, а када утврди сукоб интереса именоваће у комисију новог члана као замену.
Према одредби из овог члана, сукоб интереса постоји уколико члан комисије или чланови његове породице (брачни или ванбрачни друг, дете или родитељ), запослени или члан органа удружења које учествује на конкурсу или било ког другог удружења повезаног на било који начин са тим удружењем, или у односу на та удружења има било који материјални или нематеријални интерес, супротан јавном интересу и то у случајевима породичне повезаности, економских интереса или другог заједничког интереса.
Ближа садржина Изјаве из става 2. овог члана и ближи поступак у коме се води рачуна о непостојању сукоба интереса уређује се интерним актом надлежног органа.
У Моделу Одлуке о средствима за подстицање прогама или недостајућег дела средстава за финансирање прогама од јавног интереса који реализују удружења (Модел одлуке) објављеном у Водичу за транспарентно финансирање удружења и других организација цивилог друштва из буџета локалне самоуправе , а коју је израдила Стална конференција градова и општина – Савез градова и општина (СКГО) у сарадњи са тадашњом Канцеларијом за сарадњу са организацијама цивилног друштва, а данас Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, додатно су уређења нека питања рада Комисије и начина одлучивања о сукобу интереса.
Према одредбама Модела одлуке ( чл.11-13) председник општине/ градоначелник образује конкурсну комисију, а решење о именовању се објављује на интернет страници јединице локалне самоуправе. Даље, уколико се дође до сазнања, у току конкурса да се члан комисије који је претходно потписао изјаву о непостојању приватног интереса у вези са радом и одлучивањем комисије, налази у сукобу интереса, или треће лице пријави сумњу на постојање сукоба интереса, члан комисије је дужан да о томе одмах обавести председника општине / градоначелника и остале чланове комисије и да се изузме из даљег рада комисије.
О решавању сукоба интереса представник општине / градоначелник одлучује у сваком случају посебно, а ако утврди сукоб интереса, именује у комисију новог члана као замену, у року од три дана од дана утврђивања сукоба интереса.
У поменутој публикацији, налази се и Модел Изјаве о непостојању сукоба интереса коју у прилогу прилажемо.
Уредбом и Моделом одлуке обухваћена су питања рада конкурсне комисије и поступка утврђивања сукоба интереса.
Имајући у виду да се Ваше питање односи на право лица запосленог на неодређено време у јединици локалне самоуправе да учествује на Конкурсу за суфинансирање програма које реализују удружења грађана, а да смо у горњем тексту пружили више информација из перспективе поступања надлежне комисије, указујемо и да Уредба садржи одредбе које се односе на сукоб интереса код корисника средстава:
У складу са чл. 11. ст. 4. Уредбе, корисник средстава дужан је да пре склапања уговора надлежном органу достави изјаву да средства за реализацију одобреног програма нису на други начин већ обезбеђена као и изјаву о непостојању сукоба интереса и интерни акт о антикорупцијској политици. Поред тога, цео чл. 17. Уредбе уређује управо поступање у случају сукоба интереса код корисника средстава, прописује када такав сукоб интереса постоји итд., те указујемо да је потребно посебно обратити пажњу на одредбе овог члана.
Према Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016 и др.), службеник или намештеник запослен на неодређено време у општинској управи може бити оснивач и/или заступник удружења грађана. За додатни рад у хуманитарним, културним и сличним удружењима није потребна сагласност послодавца, али постоји обавеза обавештавања руководиоца. Важно је, међутим, да такав ангажман не створи основ за сукоб интереса нити утиче на непристрасност у вршењу службене дужности.
Имајући у виду наведено, није правно спорно да удружење грађана, чији је оснивач или заступник лице запослено у општинској управи, учествује на конкурсу за суфинансирање програма од јавног интереса, под условом да то лице није члан конкурсне комисије, нити на други начин учествује у одлучивању о расподели средстава, као и да у смислу чл. 17. Уредбе није у ситуацијама које би се могле интерпретирати као сукоб интереса.
Имајући у виду да у споменутом Водичу није додатно обрађено питање сукоба интереса код корисника средстава, нити је моделована Изјава која се односи на ту ситуацију, у циљу обезбеђивања додатне правне сигурности препоручује се да се у конкретном случају затражи мишљење Агенције за спречавање корупције.
Да ли се минули рад из основне сколе рачуна у минули рад у општинској управи?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.
С обзиром да основна школа није државни орган, орган аутономне покрајине, нити орган јединице локалне самоуправе већ образовна установа, запослени у органу јединице локалне самоуправе не могу остваривати право на минули рад за године проведене у основној школи.
Којим актом одговорити на молбу за предлог измене звања -одговорили бисмо негативно, у којим цлановима је садрзано појасњење ?
Чланом 4. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) предвиђено је да за службенике и намештенике у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши начелник градске или општинске управе ако је образована као јединствен орган, односно начелник управе за поједине области, или начелник управе градске општине (у даљем тексту: начелник управе), односно руководилац који руководи службом или организацијом из члана 1. овог закона, или орган надлежан за његово постављење.
Дакле, о молби службеника за распоређивање на радно место у непосредно више звање одлучиће начелник градске управе решењем. На то указује члан 193. Закона о раду у коме се каже да се запосленом у писаном облику доставља решење о остваривању права, обавеза и одговорности, са образложењем и поуком о правном леку.
О томе на који начин службеници у органима јединице локалне самоуправе могу напредовати говоре чланови 133ђ и 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
У складу са чланом 91. став 4. Закона о планирању и изградњи, прописано је да власник објекта који достави доказ да ће за производњу електричне енергије, односно грејање и хлађење објекта користити обновљиве изворе енергије, нема обавезу прикључења на постојећу инфраструктуру гасовода или даљинског грејања. У улици на локацији планиране изградње објекта постоји изграђени инфраструктурни топловод и ималац јавних овлашћења је издао своје услове у складу са чланом 91. став 9. Закона о планирању и изградњи, по којима је инвеститор у обавези да планирани објекат прикључи на постојећи инфраструктурни топловод. Инвеститор не жели да се прикључи на постојећи инфраструктурни топловод, позивајући се на члан 91. став 4. Закона о планирању и изградњи, тако што планира да за грејање и хлађење свог објекта користи топлотне пумпе ваздух–ваздух или ваздух–вода, које ће за свој погон користити прикључак на дистрибутивну електричну мрежу Електродистрибуције Србије. Имајући у виду да ће се као погон планираних пумпи користити електрична енергија која није добијена из обновљивих извора енергије, да ли се коришћење наведених пумпи може сматрати довољним да инвеститор нема дужност да планирани објекат прикључи на постојећу инфраструктуру топловода? Такође, какву врсту доказа власник објекта доставља, који је предвиђен чланом 91. став 4. Закона о планирању и изградњи?
Чланом 91. ст. 3. и 4. Закона о планирању и изградњи прописано је да су сви власници објеката на територији, односно на делу територије јединице локалне самоуправе који је комунално опремљен за грађење и коришћење, а нарочито који има постојећу инфраструктуру водовода, канализације, гасовода и даљинског грејања, дужни да се прикључе на постојећу инфраструктуру, у зависности од намене објекта, стим да се прикључење објеката на инфраструктуру врши уз накнаду стварних трошкова набавке опреме, уређаја, материјала и радова који настају приликом прикључења корисника. Јединице локалне самоуправе су биле дужне да донесу Одлуку о висини и начину плаћања стварних трошкова из става 5. овог члана у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Нисмо упознати са тиме да ли је град Ниш донео одговарајућу Одлуку.
Приликом тумачења ових одредби не може се у потпуности одредити да ли се оне односе на постојеће, већ изграђене објекте, или и на објекте чија се изградња планира.
Што се тиче објеката чија се изградња планира, у складу са важећим планским документом или сепаратом (уколико исти постоји) издају се локацијски услови који између осталог садрже и услове за прикључење на комуналну инфраструктуру. У поступку израде локацијских услова прибављени су услови јавног предузећа задуженог за испоруку топлотне енерегије. У складу са чланом 14. Правилника о поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем подносилац захтева може на исте да изјави приговор, и даље овај члан прописује поступање у случају приговора.
Што се тиче врсте доказа које је власник објекта дужан да достави да би доказао да ће за производњу електричне енергије, грејање и хлађење користити обновљиве изворе енергије, законодавац није прописао о каквим се доказима ради, па смо мишљења да се за појашњење треба обратити ресорном министарству.
У марту текуће године остало је упражњено радно место одласком службеника у старосну пензију.Обзиром да није било одлива радне снаге у претходној 2024. години (тако да нема дозвољеног простора од 70% у смислу члана 27к Закона о буџетском систему за пријем једног лица у радни однос), а да није било ни прилива у текућој години, да ли је потребна сагласност од стране Комисије за пријем 1 лица у радни однос на неодређено време на упражњено радно место, имајући у виду да постоје средства у маси за запошљавање 1 лица?
Чланом 27к. став 1 Закона о буџетском систему предвиђено је да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2026. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
Дакле, ново запошљавање у јавном сектору не зависи само од расположивих средстава за плате и упражњеног радног места, већ и од механизма за контролу запошљавања садржаног у ставу 1. наведеног члана Закона о буџетском систему. У овом конкретном случају прилив новозапослених није могућ у текућој години на основу одлива у текућој години, већ би за ново запошљавање у текућој години морала да постоји сагласност комисије Владе, с обзиром да у претходној години није било одлива. Одлив из текуће године ће се узети у обзир приликом одређивања могућег прилива без посебних дозвола и сагласности у наредној календарској години.
За објекат који је у редовном поступку у априлу 2016 године издата грађевинска дозволе, пријава радова, темељаа и конструкције изврсена, у катастру уписан објекат са издатом грађевинском дозволом и уцртан, у међувремену истекла грађевинкса дозвола, како поступати
Чланом 140. Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023) прописана су два начина на који грађевинска дозвола престаје да важи по сили закона, са обавезом органа надлежног за издавање грађевинске дозволе да донесе решење којим се утврђује престанак важења грађевинске дозволе, као решења која су декларативног, а не конституитивног карактера.
Чланом 140. став 1. Закона о планирању и изградњи прописано је да грађевинска дозвола престаје да важи ако се не изврши пријава радова у року од три године од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола, односно у року од три године од дана правноснажности решења о измени решења о грађевинској дозволи.
Једини изузетак од ове императивне норме прописан је чланом 140. став 2. да изузетно од става 1. овог члана, када је пријава радова извршена на основу члана 148. став 5. овог закона, грађевинска дозвола важи до пријаве радова свих делова објекта.
Даље, чланом 140. став 4. је прописано, да грађевинска дозвола престаје да важи ако се у року од пет година од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола, односно правноснажности решења о измени решења о грађевинској дозволи, не изда употребна дозвола, осим за објекте из члана 133. овог закона, објекте комуналне инфраструктуре који се изводе фазно, објекте јавне намене у јавној својини и породичне стамбене зграде које инвеститор гради ради решавања својих стамбених потреба, а у ком року је инвеститор дужан да прибави употребну дозволу.
Ставом 5. члана 140. је прописано да на захтев инвеститора, надлежни орган може донети решење којим се одобрава да правноснажна грађевинска дозвола остаје на правној снази две године после рока прописаног ставом 4. овог члана, ако се у поступку покренутом у року из става 4. овог члана, утврди да је објекат завршен у конструктивном смислу на основу записника надлежног грађевинског инспектора.
Из вашег питања није јасно о каквој врсти објекта се ради, па је потребно да утврдите који од ставова члана 140. ЗПИ у конкретном случају треба применити. Такође, нисте навели да ли се подносилац захтева обратио надлежној служби са неким конкретним захтевом.
Мишљења смо да, обзиром да се ради о императивним нормама којима је утврђен тренутак када грађевинска дозвола престаје да важи по сили закона, са обавезом органа надлежног за издавање грађевинске дозволе да донесе решење декларативног карактера, којим само констатује престанак важења грађевинске дозволе и да ови објекти нису обухваћени чланом 140. став 2. као изузетак, грађевинске дозволе издате за изградњу породичне стамбене зграде коју инвеститор гради ради решавања својих стамбених потреба, по сили закона, престају да важе.
Одредбама члана 64. став 2. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да за рад на пословима у звању сарадника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и најмање три године радног искуства у струци. Молим вас да ми доставите мишљење да ли се у радно искуство може рачунати радно искуство које је кандидат остварио са завршеним специјалистичким струковним студијама у обиму од 240 ЕСПБ бодова (180+60 ЕСПБ бодова), с обзиром да је претходно завршио основне струковне студије у обиму од од 180 ЕСПБ бодова, а конкурише за рад на радном месту звању сарадника?
Чланом 64. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) прописано је да се у звању сарадника обављају мање сложени стручни послови у примени поступака, метода и техника рада уз надзор, усмерења и упутства службеника у вишим звањима. Ови послови се састоје од ограниченог круга међусобно повезаних задатака у једној области. За рад на пословима у звању сарадника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и најмање три године радног искуства у струци.
Чланом 68а истог Закона прописано је да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља.
Дакле, у овом конкретном случају уколико се из доказа о радном искуству кандидата закључује да је лице радило искључиво на пословима за које се захтева стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету онда се то радно искуство не може прихватити за рад на радном месту у звању сарадник.
Имам два питања. Прво је, уколико у тренутку гласања за известај јавне установе има 14 одборника од укупно 27, свих 14 гласа за усвајање а један од тих 14 одборника је супруга директора који подноси фин.известај и известај о раду, да ли је то сукоб интереса јер она својим гласом директно одлучује да ли ће се усвојити или не? Друго је, ако се усвоји известај неког предузећа а сматрам да има доста неправилности у раду саме установе коме се подносе докази да се обори одлука о усвајању известаја?
Чланом 40. Закона о спречавању корупције („Сл. гласник РС”, бр. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - аутентично тумачење, 94/2021 и 14/2022) прописано је да је јавни функционер дужан је да јавни интерес не подреди приватном, да се придржава прописа који уређују његова права и обавезе и ствара и одржава поверење грађана у савесно и одговорно обављање јавне функције. Такође, јавни функционер не сме бити зависан од лица која би могла да утичу на његову непристрасност, нити да користи јавну функцију зарад стицања било какве користи или погодности за себе или повезано лице.
Сходно члану 2. овог закона, “јавни функционер” је свако изабрано, постављено или именовано лице у органу јавне власти, док је „орган јавне власти“ орган јединице локалне самоуправе и градске општине, установа, јавно предузеће и друго правно лице чији је оснивач или члан јединица локалне самоуправе или градска општина.
Према Закону о спречавању корупције, сукоб интереса је ситуација у којој јавни функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на обављање јавне функције. Приватни интерес је било каква корист или погодност за јавног функционера или повезано лице.
Чланом 42. истог закона прописано је да је јавни функционер дужан да током вршења јавне функције, без одлагања, а најкасније у року од пет дана, писмено обавести непосредно претпостављеног и Агенцију о сумњи у постојање сукоба интереса или о сукобу интереса који он или са њим повезано лице има. Јавни функционер је дужан да прекине поступање у предмету у којем постоји сумња у сукоб интереса, изузев ако постоји опасност од одлагања. Агенција даје мишљење о томе да ли постоји сукоб интереса у року од 15 дана од дана пријема обавештења јавног функционера. Агенција може да позове јавног функционера и тражи да достави потребне податке, у циљу прибављања информација о постојању сукоба интереса. Ако Агенција утврди да постоји сукоб интереса, о томе обавештава функционера и орган у коме он врши јавну функцију и предлаже мере за отклањање сукоба интереса. Ове одредбе не искључују примену одредби о изузећу прописаних другим законима.
Имајући у виду да је, у конкретном случају, одборница супруга директора установе чији извештај о раду усваја скупштина општине тј. она учествује у потпупку одлучивања, а сходно горе наведеним одредбама о постојању сукоба интереса код јавних функционера, Стручна служба СКГО сматра да у конкретном случају постоји сукоб инетереса и да конкретна одборница треба да се изузме из поступка одлучивања тј. гласања. Свакако, предлажемо да се за мишљење обратите Агенцији за спречевање корупције.
У погледу одговора на друго питање, указујемо на одредбе члана 78. Закона о локалној самоуправи, којима је прописано да органи Републике и територијалне аутономије врше надзор над законитошћу рада и аката органа јединице локалне самоуправе, у складу с Уставом и законом. Надлежан орган јединице локалне самоуправе је дужан да органу Републике, односно аутономне покрајине, који врши надзор над законитошћу рада и аката јединице локалне самоуправе, благовремено достави тражене податке, списе и исправе. За достављање тражених података, списа и исправа одговоран је председник општине, односно секретар скупштине општине ако се надзор врши над радом и актима скупштине општине.
Чланом 82. овог закона прописано је да надлежно министарство покреће поступак за оцену уставности и законитости статута, прописа или другог општег акта јединице локалне самоуправе пред Уставним судом, ако сматра да тај акт није у сагласности с Уставом, законом или другим републичким прописом. Надлежни орган територијалне аутономије покреће поступак за оцену уставности и законитости статута, прописа или другог општег акта јединице локалне самоуправе, ако сматра да акт није у сагласности са покрајинским прописом.
Ако се појединачним актом или радњом органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности јединице локалне самоуправе, орган који је одређен статутом јединице локалне самоуправе има право жалбе Уставном суду (члан 96.).
Чланом 11. Закона о јавним службама (“Сл. гласник РС”, бр. 42/91, 71/94, 79/2005 - др. закон, 81/2005 - испр. др. закона, 83/2005 - испр. др. закона и 83/2014 - др. закон) прописано је да се над обављањем делатности, односно послова у области: образовања, науке, културе, физичке културе, ученичког и студентског стандарда, здравствене заштите, социјалне заштите, друштвене бриге о деци, социјалног осигурања, здравствене заштите животиња врши управни и стручни надзор, у складу са законом, док је чланом 24. истог закона утврђено надзор над законитошћу рада установе врши надлежни орган управе. Кад орган надлежан за вршење надзора над законитошћу рада установе утврди да установа не испуњава законом прописане услове за рад или не остварује законом утврђене циљеве и задатке, одредиће јој рок за испуњење тих услова и о томе обавестити оснивача. Уколико установа не испуни прописане услове у одређеном року, надлежни орган може дс да донесе решење о забрани установе. Орган који је донео решење о забрани рада установе, обавестиће о томе оснивача установе (члан 25.).