EE Platforma znanja - Poslovni procesi u okviru energetskog menadžmenta

1. Dobra komunikacija

2. Promene u ponašanju korisnika javnih objekata

3. Uspostavljanje kontrole potrošnje energije

4. Godišnji izveštaj o energetskoj efikasnosti i ostvarenim uštedama

5. Analiza korišćenja i potrošnje energije i određivanje prioriteta za unapređenje

6. Energetski pregledi i optimizacija rada javnih objekata

7. Nabavka energije i javne nabavke uz primenu načela energetske efikasnosti

8. Instrumenti za praćenje potrošnje energije

9. Energetska optimizacija u radu tehničkih uređaja

10. Lokalni akti od značaja za unapređenje energetske efikasnosti

1. Dobra komunikacija

Sistem energetskog menadžmenta u jedinicama lokalne samouprave (JLS) podrazumeva učešće većeg broja zaposlenih iz različitih delova gradske/opštinske uprave, te je neophodno postizanje saglasnosti u vezi sa ciljevima energetskog menadžmenta, kao i usvajanje odgovarajuće komunikacione strategije. Gradovi i opštine svojim postupanjem postavljaju standarde kojima, između ostalog, senzibilišu javnost u vezi sa načinima uštede energije. Značajnu ulogu u ovoj vrsti komunikacije može da ima dokumentacija o uspešno sprovedenim merama uštede energije, kao i primeri upotrebe obnovljivih izvora energije.  

Uz podrazumevanu tehničku stručnost energetskog menadžera, neophodno je da on/ona ovlada i veštinama dobre komunikacije budući da je u procesu uspostavljanja sistema energetskog menadžmenta od velike važnosti upravo komunikacija sa svim akterima i zainteresovanim stranama. Kontinuiranim dijalogom i blagovremenim i temeljnim informisanjem svih učesnika o samom procesu uvećava se njihova motivisanost i doprinosi kvalitetu saradnje.

Važnost pravovremene i stalne komunikacije

Pre primene mera racionalnog upravljanja energijom, a svakako pre posete javnim objektima, neophodno je sve aktere i zainteresovane strane informisati o potrebi i ciljevima uvođenja sistema energetskog menadžmenta. Na ovaj način se učesnici upoznaju sa zadacima i nadležnostima energetskog menadžera.

Među aktere i zainteresovane strane koje treba informisati svakako se ubrajaju:

• gradonačelnik/predsednik opštine, gradska skupština/skupština opštine

• rukovodioci relevantnih odeljenja JLS

• domari, ložači, zanatlije i osobe zadužene za čistoću u objektima

• direktori predškolskih ustanova i škola

• korisnici objekata

• nastavnici i učenici

• distributeri i snabdevači energije

• mediji

• druge lokalne samouprave koje poseduju sistem energetskog menadžmenta

Pored standardnih izveštaja o potrošnji energije, redovna komunikacija sa zainteresovanim stranama podrazumeva i diskusije sa domarima i ložačima, kao i informacije koje se dostavljaju lokalnom veću ili skupštini. Energetski izveštaj tako predstavlja informacioni i kontrolni instrument u radu energetskog menadžera. Izrada i dostavljanje izveštaja se, uz pomoć softvera, odvija na mesečnom i na godišnjem nivou. Godišnji izveštaj o potrošnji energije prvenstveno služi kao izveštaj o aktivnostima energetskog menadžera, kojim se meri ostvareni napredak u toku te godine. Godišnji izveštaj čine pojedinačni izveštaji o javnim objektima, kao i zbirni izveštaj za sve javne objekte grada/opštine.

U cilju podsticanja kontinuirane komunikacije između energetskog menadžera i svih aktera u ovoj oblasti upravljanja, preporučuje se uspostavljanje redovnih sastanaka.

Motivacija i profesionalne kvalifikacije domara i ložača su presudni za uspeh u mnogim oblastima upravljanja energijom. Kontinuirana obuka domara i ložača, kao i sprovođenje redovne i moderirane razmene iskustava promovišu know-how, otkrivaju slabosti i povećavaju motivaciju. Odgovarajuća uputstva, koja se odnose na zajedničke sastanke sa domarima, ložačima i zanatlijama kojima je poverena briga o gradskim/opštinskim objektima, a u cilju razmene informacija, mogu biti sadržana i u gradskoj/opštinskoj odluci o unapređenju energetske efikasnosti.

Za dobro funkcionisanje sistema energetskog menadžmenta izuzetno je važno da svi zaposleni budu svesni uticaja sopstvenih aktivnosti na performanse sistema, kao i da budu detaljno upoznati sa energetskom politikom i njenim ciljevima. Pored suštinskog razumevanja preduzetih aktivnosti, time se zaposleni dodatno motivišu da daju lični doprinos u sprovođenju mera energetskog menadžmenta.

Informacioni i komunikacioni kanali

Energetskom menadžeru su dostupni različiti informacioni i komunikacioni kanali, poput sledećih:

• EE info point, tačka za komunikaciju i obaveštavanje o energetskoj efikasnosti

• veb-sajt kancelarije za energetski menadžment

• energetski pasoši na javnim objektima

• izveštaji o godišnjoj potrošnji energije i vode na ulaznim vratima javnih objekata

• izjave za lokalne medije i javne medijske servise

• plakati za podizanje svesti javnosti o štednji energije

• prezentacije i obuke za upravnike i korisnike javnih objekata

• prezentacije na stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu

• prezentacije i stručni skupovi organizovani u prostorijama JLS

Veb-sajt ima pre svega edukativnu namenu jer se preko njega sve zainteresovane strane informišu o ključnim pitanjima u vezi sa korišćenjem i potrošnjom energije, odnosno sa energetskom efikasnošću. Putem veb-sajta moguće je i proaktivno anketirati sve zainteresovane strane u pogledu racionalnog korišćenja energije, kao i drugih aktuelnih pitanja u vezi sa energijom. Ukoliko na veb-sajtu JLS ili posebnom lokalnom veb-portalu posvećenom energetici postoji poseban deo za postavljanje pitanja, neophodno je da ona budu preusmerena energetskom menadžeru koji ima kapacitet da na najefikasniji način uputi odgovor zainteresovanoj strani.

Veliku korist građani mogu imati od EE info point, odnosno tačke za komunikaciju i obaveštavanje o energetskoj efikasnosti, u okviru kancelarije opštinskog energetskog menadžmenta. Na tom mestu građani mogu doći do relevantnih informacija koje su im neophodne za energetski efikasnu izgradnju/renoviranje individualnih objekata, uz uputstva za što efikasnije korišćenje energije u domaćinstvu tokom perioda upotrebe i održavanja objekta. Ova vrsta komunikacije je postala i zakonska obaveza gradova i opština u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, koji predviđa da sve JLS pružaju redovnu savetodavnu pomoć građanima u pogledu unapređenja energetske efikasnosti zgrade.

Cilj komuniciranja je, između ostalog, i da se putem obezbeđivanja informacija o naporima koje energetski menadžer ulaže da bi poboljšao svoj učinak u unapređenju sistema energetskog menadžmenta, podstaknu i druge organizacije na delovanje u ovoj oblasti.

Energetski menadžer treba da vodi računa o svim sugestijama i primedbama u vezi sa sistemom za upravljanje energijom. Energetski menadžer mora biti otvoren za sve sugestije i primedbe, bilo da one dolaze interno (saradnici u timu i odeljenju, korisnici sistema energetskog menadžmenta) ili eksterno (zainteresovani građani i dr).

Energetski menadžer prikuplja i zapisuje sve primedbe i sugestije zaposlenih i korisnika energetskog menadžmenta u pogledu korišćenja i potrošnje energije i energetske efikasnosti, te na osnovu analize prikupljenih podataka pokreće, ukoliko je potrebno, odgovarajuće korektivne mere u cilju unapređenja sistema.

2. Promene u ponašanju korisnika javnih objekata

Da bi došlo do unapređenja energetske efikasnosti i ostvarenja ušteda, neophodno je pozitivno uticati na ponašanje korisnika energetskih usluga. Na nivou JLS, postoje različite vrste kampanja i projekata putem kojih se može ostvariti potencijal za uštedu. Pored obuke tehničkog osoblja, naročito je efikasno i isplativo sprovođenje projekata uštede energije i vode u školskim i predškolskim objektima, ali i u drugim javnim zgradama. Među modelima koji pozitivno utiču na ponašanje korisnika, a u kontekstu održivosti, tako se posebno ističe ušteda energije u školama i vrtićima gde se uz jasan pedagoški cilj postiže i prenošenje stečenih znanja i iskustava na širu lokalnu zajednicu. Finansijski podsticaji imaju svoje ekonomsko opravdanje jer dokazano uvećavaju motivaciju korisnika i ostvaruju uštede u energiji.

Navike korisnika i potencijal za uštedu

Gradovi i opštine su ujedno i vlasnici i korisnici velikog građevinskog fonda, te njihovo postupanje u kontekstu zaštite životne sredine ima velikog efekta na širu javnost, odnosno na stvaranje i menjanje navika građana. Smanjenje potrošnje energije dovodi, pored smanjenja emisija, i do smanjenja finansijskih troškova, odnosno do rasterećenja lokalnog budžeta. Svi stalni korisnici javnih objekata, a posebno tehničko osoblje u njima, imaju značajan uticaj na potrošnju energije. Realizovani projekti nedvosmisleno pokazuju da se u javnim objektima putem pozitivnih promena u ponašanju korisnika mogu ostvariti uštede i do 20%. Potencijal za uštedu energije se može odrediti kako procenom dotadašnjih navika i postupanja korisnika, tako i ocenom energetskih svojstava objekta. Samim tim, ovaj potencijal se može aktivirati primenom mera koje ne zahtevaju investicije ili primenom niskobudžetnih mera, bez ugrožavanja komfora korisnika objekta. Uočeno je i da sama svest korisnika objekta o potrošnji energije i troškovima, dovodi do toga da u objektima u kojima nema stalno prisutnog tehničkog osoblja, korisnici sami otkrivaju, prijavljuju, a ponekad delimično i otklanjaju uzroke prekomerne potrošnje energije.

Kako postići uštede?

Potrošnja energije, energenata i vode u javnim objektima u značajnoj meri zavisi od tehničkog osoblja. Ipak, uticaj ostalih korisnika nije zanemarljiv, a on je posebno izražen u objektima u kojima tehničko osoblje nije stalno prisutno. Pravila ponašanja korisnika mogu biti definisana u okviru preporuka ili gradskih/opštinskih odluka o unapređenju energetske efikasnosti, a tiču se:

• provetravanja prostorija

• unutrašnje temperature

• korišćenja rasvete

• upotrebe električnih uređaja

• izbegavanja gubitaka kod uređaja u stanju pripravnosti

• popravki armatura za vodu

Postoje brojne mogućnosti da se jednostavnim sredstvima podstakne motivacija korisnika. Uočeno je da se korisnici javnih objekata racionalnije ponašaju po pitanju uštede energije u vlastitim domovima nego u ovim objektima. Stoga se kao prvi korak u motivisanju korisnika za štednju energije preporučuje njihovo upoznavanje sa aktuelnom potrošnjom i troškovima tokom poslednje tri godine. Kontinuirano izveštavanje i informisanje o potrošnji istovremeno služi kontroli uspešnosti sprovedenih mera, ali i podizanju svesti o štednji energije.

Do promene u ponašanju korisnika se može doći na više načina, među kojima su:

• obuke za tehničko osoblje

• projekti koji promovišu uštedu energije u školama i vrtićima (iako ovakve radionice, igre, prezentacije i dr. zahtevaju veliki pedagoški napor, a potencijal za uštedu je nevelik, dugoročno posmatrano ovi napori imaju značajne pozitivne dugoročne efekte)

• primena modela „50–50“ (deo finansijskih sredstava od ostvarene uštede u energiji ostaje na raspolaganju datoj ustanovi u kojoj je ušteda ostvarena)

• finansijski podsticaji tehničkom osoblju iz ostvarenih ušteda

• takmičenja u uštedi energije (obično se organizuju uz tekuće projekte unapređenja energetske efikasnosti)

• projekti koji za cilj imaju uštedu energije, a čiji su akteri zaposleni u gradskoj/opštinskoj upravi i administraciji (potrebna je dodatna motivacija da ovi projekti – „Zelena kancelarija“, edukacije, prezentacije, kampanje za podizanje svesti i dr. – ne budu shvaćeni kao dodatno radno opterećenje, već kao doprinos poboljšanju opšteg energetskog stanja)

• informativne kampanje za različite ciljne grupe

• uputstva za racionalnu upotrebu energije

Uputstvima za racionalnu upotrebu energije, kojima se sumiraju pravila i predupređuju konflikti, zapravo se podržavaju napori energetskih menadžera, rukovodilaca i tehničkog osoblja objekata. 

Uputstva za racionalnu upotrebu energije treba da definišu i pojasne:

• odgovornosti spram funkcije koja se obavlja

• pravila ponašanja korisnika objekta

• standardne uslove korišćenja objekta

• pravila za rad tehničkih sistema

Dodatno, ova uputstva mogu sadržati i specifikacije za renoviranje postojećih i izgradnju novih objekata, smernice za nabavku opreme koja koristi energiju itd.

Uputstvo za racionalnu upotrebu energije (može biti sastavni deo gradske/opštinske odluke o unapređenju energetske efikasnosti) mora biti usvojeno od strane gradskog/opštinskog rukovodstva, odnosno skupštine JLS. Idealno, lokalno veće upućuje administraciji da pripremi i redovno ažurira ovakve odluke. Previše ambiciozna i detaljna uputstva mogu ugroziti prihvatanje, a samim tim i implementaciju, naročito tokom početne faze uspostavljanja sistema energetskog menadžmenta. Da bi se dobila podrška uprave, preporučljivo je uključiti je tokom razvoja dokumenta, npr. rasprava o nacrtu i postizanje kompromisa u toku jednog informativnog događaja. Iskustvo je pokazalo da se ovakva uputstva retko čitaju u celini. Stoga se preporučuje kreiranje odgovarajućih isečaka kao vodiča za svaku ciljnu grupu. Mogućnost implementacije uputstava i kontrola primene su presudni za promenu ponašanja korisnika.

Senzibilizacija korisnika objekata

Ponašanje korisnika je od centralnog značaja ako se želi dugotrajno smanjenje potrošnje energije i vode. Senzibilizacija korisnika javnih objekata je stoga centralno polje delovanja energetskog menadžera. Cilj je da korisnici javnih objekata promene svoje stavove u korist ponašanja koje štedi energiju. Ovo je često dugotrajan proces jer se do svih korisnika ne može dopreti od samog početka. Mnogi ljudi povezuju uštedu energije sa negativnim predstavama kao što su gubitak komfora i ograničenja u upotrebi. Bez obzira na to, kontinuiranim radom na ovu temu moguće je postići dugoročne uštede.

Faktori uspeha u procesu podizanja svesti korisnika su:

• snažna i trajna uključenost donosilaca odluka

• komunikacija cilja i energetske politike od strane donosilaca odluka

• motivacija saradnika

• objavljivanje godišnjih podataka o potrošnji

• uzimanje u obzir saznanja o životnoj sredini

• mere za osiguranje kontinuiteta

• interni i eksterni odnosi sa javnošću

Samo odgovarajućom senzibilizacijom i prihvatanjem od strane korisnika moguće je aktivirati sav potencijal za uštedu i postići pun efekat tehničkih mera optimizacije. Kampanje koje bi se u ovom smislu sprovodile, ukoliko su dobro osmišljene, ne moraju da iziskuju velika materijalna ulaganja, a mogu da proizvedu značajne uštede u energiji i javnom budžetu.

Kako bi korisnici javnih objekata zaista postali aktivni učesnici u sistemu energetskog menadžmenta, neophodno je imati u vidu tri ključna elementa:

Motivacija → Postoji mnogo podsticaja koji mogu uticati na ponašanje korisnika, kao što su na primer: ekonomski i ekološki motivi korisnika, očekivanja o efikasnosti, troškovi ponašanja, društveni motivi, zdravlje na radnom mestu i želja da se uštedi.

Znanje → Nedostatak znanja o energetskim temama često dovodi do nesigurnosti i skepticizma. Ovo može usporiti promenu ponašanja, a samim tim i postizanje ušteda.

Zbog toga je potreban ciljani prenos znanja, posebno u oblastima:

• znanje o klimatskim pitanjima, troškovima za energiju, nestašicama energenata

• znanje o sopstvenom ponašanju i visini svoje potrošnje u poređenju sa drugima

• praktična znanja: koje alternativne opcije za akciju postoje i koja se ušteda može postići s njima

• očekivanja efikasnosti: koja promena ponašanja stvarno donosi uštedu

• promene ponašanja korisnika dovode do uštede tek nakon izvesnog vremena

Navika → Čak i sa dovoljnom motivacijom i znanjem, primena mera energetske efikasnosti može biti uslovljena stečenim lošim navikama. Zbog toga što se mnoga ponašanja oslanjaju na automatizaciju, potrebno je vremena da korisnici počnu da se ponašaju racionalnije. Na promenu navika mogu pozitivno da utiču prigodni posteri, nalepnice, termometri istaknuti na vidljivim mestima i dr. Trebalo bi planirati najmanje jednu do dve akcije godišnje na temu podizanja svesti korisnika.

3. Uspostavljanje kontrole potrošnje energije

Kontrola potrošnje energije jedan je od najvažnijih procesa u okviru energetskog menadžmenta i kao prva i najvažnija mera predstavlja osnovu za mnoge druge aktivnosti upravljanja energijom.

Redovnim evidentiranjem i kontrolom potrošnje i troškova želi se postići sledeće:

• potrošnju i troškove za energiju i vodu učiniti transparentnim

• alarmiranje u slučaju kvara uređaja u cilju preduzimanja hitnih mera

• identifikacija potencijalne uštede koja bi se dobila tehničkom optimizacijom uređaja

• kontrola uspešnosti mera optimizacije

• prikupljanje i obrada podataka koji putem izveštaja o potrošnji energije predstavljaju povratnu informaciju zainteresovanim stranama i korisnicima

• kontrola očitavanja brojila distributera

• uputstvo za dimenzionisanje novih uređaja

Merne veličine koje se moraju prikupljati:

• podaci sa glavnih i kontrolnih brojila za daljinsko grejanje, gas, električnu energiju i vodu

• računi za potrošnju energije i vode

Merne veličine koje bi trebalo prikupljati:

• električna energija potrebna za rad sistema za grejanje

• spoljne temperature

• unutrašnja temperatura u prostorijama

• temperature potisnog i povratnog voda sistema grejanja

• temperature akumulatora sanitarne tople vode

Kontrola potrošnje uključuje mesečno ili dnevno prikupljanje podataka i kontrolu potrošnje energije i vode. Za određivanje profila opterećenja ili za bolju raspodelu potrošnje, potrebno je za odabrane merne tačke zahtevati značajno kraći interval merenja.

Prilikom uspostavljanja kontrole potrošnje energije, neophodno je prethodno odgovoriti na sledeće nedoumice:

• da li se vrši manuelno ili automatsko očitavanje

• koji su termini za očitavanje brojila

• ko vrši očitavanje stanja brojila

• kako uključiti aktere

• kako se vrši prenos podataka kod očitavanja brojila

• ko pohranjuje podatke u odgovarajući softver

• ko vrši kontrolu dinamike potrošnje

• ko prosleđuje povratne informacije o dinamici potrošnje operatorima uređaja kroz mesečni izveštaj o potrošnji energije

• ko prosleđuje povratne informacije o potrošnji i troškovima relevantnim zainteresovanim stranama putem godišnjih izveštaja o potrošnji energije – npr. gradsko veće, gradonačelnik, direktor

Uspostavljanje kontrole računa

Ova kontrola obuhvata evidentiranje i kontrolu računa distributera i snabdevača energije i vode. Proverom se mogu otkriti nelogičnosti i greške, identifikovati netačne fakture i uštedeti na troškovima. Pored toga, redovno evidentiranje i provera tarifa često ukazuje na potencijal za optimizaciju postojećih ugovora o snabdevanju energijom. Za razliku od samog unosa podataka o potrošnji u softver, njihova kontrola zahteva viši nivo iskustva i specijalističkog znanja.

Energetski menadžer je dužan da periodično izvrši kontrolu svih unetih računa u informacioni sistem za energetski menadžment. Potrebno je zabeležiti sve nelogičnosti i svaku od njih ispraviti ako su fakture dostupne bilo kao kopija bilo elektronski (online podaci distribucije). Ako podaci nisu dostupni energetskom menadžeru, neophodno je da o tome obavesti odgovarajućeg korisnika sistema koji treba da izvrši traženu korekciju. Korisnik mora o izvršenoj korekciji da obavesti energetskog menadžera koji će je zatim još jednom proveriti.

Ako menadžer uoči potencijal za uštedu energije (prevelika angažovana snaga, reaktivna energija, promena tarfinog sistema...) potrebno je da svoja zapažanja zabeleži u izveštaj o izvršenoj kontroli računa, kako bi se na osnovu njih kreirali akcioni planovi, izvršile korektivne mere ili delovalo na promenu ponašanja korisnika javnih objekata u sistemu energetskog menadžmenta.

Vrednovanje stvarne u odnosu na očekivanu potrošnju energije

Energetski menadžer vrši monitoring stvarne (aktuelne) potrošnje energije javnih objekata i javne rasvete u sistemu energetskog menadžmenta i poredi je sa očekivanom potrošnjom. Očekivana potrošnja je određena ranijim iskustvima, odnosno prethodnom potrošnjom energije.

Predviđanja mogu biti bazirana na detaljnoj analizi ovih stavki ili na osnovu procene istorijskog trenda. Odstupanja se analiziraju i ocenjuju kako bi se identifikovali elementi koji utiču na poboljšanje performansi ili izolovali problem koji se identifikuju.

Za javne objekte u sistemu energetskog menadžmenta koji imaju mesečnu dinamiku merenja i plaćanja energenta informacioni sistem za energetski menadžment (ISEM) automatski vrši vrednovanje stvarne u odnosu na očekivanu potrošnju energije tako što vrši poređenje stvarne potrošnje energije aktuelnog meseca sa trend linijom potrošnje energije dobijene na osnovu istorijske potrošnje.

U slučaju da je stvarna potrošnja veća ili manja od očekivane, informacioni sistem šalje obaveštenje energetskom menadžeru i korisniku objekta o postignutoj uštedi/gubitku u procentima i apsolutnoj vrednosti energije u kWh.

Za javne objekte u sistemu energetskog menadžmenta koji nemaju mesečnu dinamiku merenja i plaćanja energenta (lož ulje, ugalj, drva...) energetski menadžer računa ukupnu postignutu uštedu/gubitak.

Za javnu rasvetu se, nakon unetih računa za tekući mesec vrši poređenje potrošnje energije po trafo stanicama sa njihovom potrošnjom istog meseca u prethodnim godinama.

Svaki izveštaj o postignutoj uštedi/gubitku se dostavlja upravniku objekta, direktoru JP, članu opštinskog veća zaduženom za energetiku i predsedniku opštine.

Kontrola indikatora energetskih performansi

Energetski menadžer je dužan da za sve javne objekte u sistemu, nakon što budu uneti i iskontrolisani svi računi za energiju i vodu za prethodnu godinu, izvrši kontrolu svih definisanih indikatora energetskih performansi njihovim poređenjem sa vrednostima u prethodnim godinama uzimajući u obzir veličinu promenljivih (godišnji stepen dani) koje utiču na njihovu vrednost. Potrebno je izvršiti zamenu indikatora u slučaju da on više ne pokazuje stvarnu energetsku efikasnost objekta. Ako energetski menadžer uoči da indikator energetske performanse pokazuje povećanu potrošnju energije u odnosu na očekivanu potrebno je da svoja zapažanja zabeleži kako bi se na osnovu njih kreirali akcioni planovi ili izvršile korektivne mere ili izvršila kontrola ponašanja korisnika javnih objekata u sistemu energetskog menadžementa.

Kontrola korisnika

Kako bi se ostvarili veći efekti u okviru optimizacije objekta i potrošnje energije energetski menadžer u okviru redovne kontrole ponašanja korisnika javnih objekata obilazi objekte iz obuhvata sistema energetskog menadžmenta u prisustvu osobe zadužene za održavanje objekta uz pomoć predhodno pripremljene ček liste i odgovarajuće merne opreme proverava parametre komfora u objektu i rad uređaja – potrošača energije u objektu (prevashodno kotlova za grejanje i pripadajuće automatike). Evidentiraju se pojave nesavesnog ponašanja korisnika javnih objekata koje nisu u skladu sa gradskom/opštinskom odlukom o unapređenju energetske efikasnosti. Na osnovu svega učinjenog potrebno je da energetski menadžer sačini izveštaj o kontroli ponašanja korisnika javnih objekata, da ga dostavi upravniku objekta, članu opštinskog veća zaduženom za energetiku i predsedniku opštine.

Kako bi sprečili situacije koje mogu rezultirati gubitkom energije energetski menadžment treba da predloži, a lokalna samoprava usvoji Odluku za unapređenje energetske efikasnosti kojom se između ostalog definišu minimalni uslovi komfora, načini i režimi rada sistema za grejanje, hlađenje i ventilaciju u javnim objektima. Na osnovu pomenutih preporuka se vrši i kontrola ponašanja korisnika sistema energetskog menadžmenta.

Redovan servis opreme za grejanje, hlađenje i ventilaciju

Kako bi sistemi i oprema za grejanje, hlađenje i ventilaciju nesmetano, dugovečno i efikasno radili potrebno je njihovo redovno održavanje. Za to je zadužen ili radnik na održavanju objekta (zamena i čišćenje rasvetnih tela, čišćenje filtera na klima uređajima...) ili angažovana specijalizovana firma (čišćenje kotla, dimnjaka...). U oba slučaja radnik na održavanju objekta je dužan da uredno vodi dnevnik održavanja opreme i sistema, kao i da vodi arhivu o izvršenim intervencijama od strane specijalizovanih firmi.

Radnik na održavanju objekta je u dogovoru sa energetskim menadžerom dužan da vodi evidenciju o parametrima i režimu rada sistema za grejanje (vreme uključenja – početka loženja, vreme isključenja – prestanak loženja, beleženje spoljne temperature, temperature potisnog voda i unutrašnje temperature u unapred određenim vremenskim intervalima), kao i da svaki problem i nepravilnosti u radu prijavi energetskom menadžeru.

Svaki korisnik objekta je dužan da u predviđenom roku obavi set obaveznih godišnjih servisa i pregleda opreme. Neophodni servisi i pregledi moraju biti sprovedeni na vreme, a energetski menadžer je dužan da izvrši kontrolu njihove realizacije.

4. Godišnji izveštaj o energetskoj efikasnosti i ostvarenim uštedama

Energetsko izveštavanje je usmereno na sve strane koje imaju određeni interes: politička tela, donosioci odluka, ministarstva i sekretarijati, upravnici, direktori, radnici na održavanju, građani itd.

Izveštaji se mogu razlikovati po vremenskim periodima za koje se izrađuju (godišnji, polugodišnji, kvartalni, mesečni, nedeljni, sezonski itd). Energetskim izveštajima se potkrepljuje delovanje energetskog menadžera i potvrđuje kvalitet njegovog/njenog rada. Oni predstavljaju i bitan instrument kontrole u smislu planiranja i upravljanja energijom, sa stanovišta potrošnje i troškova. Energetskim izveštajima se mogu ciljne grupe motivisati za ekonomičnu upotrebu energije i vode.

Energetski izveštaji treba da budu javno dostupni kako bi svi zainteresovani mogli da se upoznaju sa stanjem po pitanju energetike na lokalu, a na taj način se doprinosi i podizanju opšte svesti o značaju upravljanja energijom. Javnosti treba da budu dostupni ugovori o nabavci energije, energetski bilansi, statistički podaci, energetski indikatori i dr.

U toku svog rada, energetski menadžer je dužan da priprema i podnosi različite vrste izveštaja. Najznačajniji izveštaji su:

• godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije

• godišnji izveštaj energetske efikasnosti za organe jedinice lokalne samouprave

• izveštaj o realizaciji akcionog plana

• izveštaj o realizaciji mera unapređenja energetske efikasnosti

• izveštaj o vanrednom događaju koji ima za posledicu promenu stanja u sistemu energetskog menadžmenta

Osnovni alat kojim se energetski menadžeri služe za izradu izveštaja je informacioni sistem energetskog menadžmenta.

Jedinice lokalne samouprave sa preko 20.000 stanovnika, kao obveznici sistema energetskog menadžmenta, dužne su da nadležnom ministarstvu dostavlјaju godišnji izveštaj o ostvarivanju cilјeva uštede energije na obrascu koji je određen pravilnikom.

Obaveza obveznika sistema energetskog menadžmenta je da realizuje godišnji cilj uštede energije u tekućoj kalendarskoj godini u iznosu od 1% od ostvarene potrošnje primarne energije u prethodnoj kalendarskoj godini. U slučaju da se u toku jedne kalendarske godine postignu veće uštede od propisane, ona se srazmerno obračunava kao ušteda u narednih pet godina.

Godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije se sastoji od sedam listova i popunjava se u Excelu. Format izveštaja je propisan Pravilnikom o obrascu godišnjeg izveštaja o ostvarenju ciljeva uštede energije („Službeni glasnik RS“, br. 32/16). Izveštaj se dostavlja do 31. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.

Popunjen i kompletiran godišnji izveštaj se odštampa i potpisuje od strane ovlašćenog lica jedinice lokalne samouprave. Izveštaj se zavodi i pečatira.

Popunjenu prijavu i proračun o ostvarenoj godišnjoj potrošnji primarne energije treba dostaviti Ministarstvu rudarstva i energetike.

Godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije za jedinice lokalne samouprave i organe državne uprave se sastoji od sedam listova:

1. naslovna strana

2. spisak objekata

3. godišnja potrošnja energije i vode zbirno za sve objekte sa spiska objekata

4. konverzija mernih jedinica

5. trend ostvarene potrošnje primarne energije

6. samoocenjivanje nivoa sistema energetskog menadžmenta

7. srednjoročni i dugoročni plan

Godišnji izveštaj energetske efikasnosti za organe jedinice lokalne samouprave se izrađuje u cilju da se osigura neprekidna funkcionalnost sistema energetskog menadžmenta i da se daju preporuke za poboljšanje.

Na osnovu izveštaja se vrši ocena od strane opštinskog rukovodstva:

• da li sistem energetskog menadžmenta ostvaruje postavljene energetske ciljeve

• utvrđivanje mogućnosti za poboljšavanja

• provera i osiguranje efektivnosti sistema energetskog menadžmenta na svim nivoima

• osiguranje redovnih provera referentne linije/energetske poredbene vrednosti i ažuriranje indikatora energetske efikasnosti

Rukovodstvo lokalne samouprave, najmanje jednom godišnje ocenjuje sistem energetskog menadžmenta (sa svim obaveznim ulaznim i izlaznim elementima) da bi se obezbedila njegova stalna adekvatnost i efektivnost. Redovno godišnje ocenjivanje se obavlja u prvom kvartalu tekuće godine za prethodnu godinu. Ovo ocenjivanje obuhvata procenjene mogućnosti za poboljšavanje i potrebu za izmenama u sistemu energetskog menadžmenta, uključujući politiku i ciljeve. Najvažniji ulazni element za ocenjivanje je godišnji izveštaj energetske efikasnosti.

Godišnji izveštaj energetske efikasnosti trebalo bi da sadrži:

• glavne rezultate – pregled potrošnje energije i energenata

• glavne rezultate – primenjene mere i aktivnosti EE i povećanje udela OIE

• glavne rezultate – ostvarene uštede u fizičkim i novčanim jedinicama

• organizaciju i strukturu menadžmenta, dokumente sistema, aktivnosti u pogledu informisanja i obuke, podizanje svesti

• ažuriranu listu mapiranih objekata, naznačene promene u odnosu na poslednji unos, potrošnju energije i energenata, strukturu troškova za sve mapirane objekte na teritoriji JLS, poređenje objekata prema indikatorima energetske efikasnosti, analizu jediničnih cena energenata, analizu važećih ugovora za nabavku energije...

• potrošnju energije i energenata, struktura troškova, emisiju štetnih gasova, grubu analizu tehničkih sistema i građevinskog omotača u objektima...

• rezultate detaljnih analiza, studiju opravdanosti, elaborate energetske efikasnosti, analizu potrebnih investicija, planove finansiranja...

• priloge (grafici, tabele, mape...)

Ukoliko se nakon razmatranja godišnjeg izveštaja od strane rukovodstva, donese odluka da se planirani ciljevi i zadaci uspešno realizuju, nastavlja se realizacija do njihove finalizacije.

Moguće je i da se donese odluka da se planirani ciljevi i zadaci preispitaju, nakon čega se može doneti odluka da se plan ili njegov određeni deo ukida ili redukuje zbog nemogućnosti sprovođenja, ili da se plan zbog važnosti ipak i dalje sprovodi, ali uz pospešivanje sprovođenja.

5. Analiza korišćenja i potrošnje energije i određivanje prioriteta za unapređenje energetskih performansi

Proces identifikovanja i vrednovanja korišćenja energije služi za definisanje područja značajnog korišćenja energije i identifikovanje mogućnosti za unapređenje energetskih performansi.

Analiza korišćenja i potrošnje energije na osnovu merenja i drugih podataka

Energetski menadžeri treba da permanentno prate, istražuju i nalaze rešenja za sva odstupanja u energetskim performansama.

Značajan obim informacija i podataka, dostupan za korišćenje i analizu, nalazi se u godišnjim izveštajima i u ažurnim zapisima tekućeg korišćenja energije u informacionom sistemu za energetski menadžment. Jednostavnim prikupljanjem odgovarajućih podataka i informacija, dobija se jasnija slika o prethodnom i tekućem korišćenju energije i pratećim troškovima. Podaci mogu biti dostupni i iz drugih oblasti poslovanja, kao npr. finansijski i komercijalni podaci o troškovima iz službe knjigovodstva.

Početni korak u ovom procesu je analiza korišćenja i potrošnje energije, zasnovana na merenjima i drugim podacima, te identifikovanju i vrednovanju prošle i sadašnje potrošnje i načina korišćenja energije. Analiza korišćenja i potrošnje energije se vrši na osnovu rezultata sprovedenih energetskih pregleda javnih objekata i računa o energetskim utrošcima. Računi o energetskim utrošcima se prikupljaju uz pomoć informacionog sistema za energetski menadžment od strane korisnika objekata. Rezultati analize ulaznih elemenata pružaju pregled potrošnje energije u prethodnom periodu u odnosu na tehnološke, finansijske i opšte podatke organizacije/korisnika energetskog menadžmenta.

Identifikacija područja značajnog korišćenja i potrošnje energije vrši se uz pomoć informacionog sistema za energetski menadžment koji je u mogućnosti da rangira najznačajnije potrošače u obuhvatu sistema energetskog menadžmenta, kao i one sa najvećim potencijalom za uštedu i to na osnovu njihove ukupne i specifične potrošnje energije. U okviru samih objekata analizom podataka prikupljenih energetskim pregledima utvrđuje se koja oprema ili koji sistemi su odgovorni za značajnu potrošnju energije (npr. sistem grejanja, hlađenja, rasvete i dr).

Određivanje trenutnih energetskih performansi objekta vrši se izradom elaborata energetske efikasnosti. Elaborate energetske efikasnosti mogu izrađivati oni energetski menadžeri koji poseduju odgovarajuće znanje i licencu 381 – Odgovorni inženjer za energetsku efikasnost zgrada. Za izradu elaborata energetske efikasnosti mogu se koristiti različiti softveri, kao npr. Knaufterm, URSA Građevinska fizika, Hanibal soft itd.

Procena budućeg korišćenja i potrošnje energije vrši se na osnovu podataka iz prethodnog perioda, očekivanih efekata primenjenih mera, podacima o korišćenju objekata (npr. prelazak u rad u jednoj smeni, promena energenata). Ovi podaci su korisni za planiranje budžeta, izradu finansijskog plana i plana javnih nabavki.

Određivanje prioriteta za unapređenje energetskih performansi

Rezultati energetskih pregleda i podaci u informacionom sistemu za energetski menadžment strukturisani su na način da predstavljaju osnovu za identifikaciju prioriteta i mogućnosti za poboljšanje energetskih performansi. Ovaj proces se odvija u četiri faze:

1. proračun indikatora energetske efikasnosti i njihovo poređenje sa ciljnim vrednostima i normalizacija polaznog stanja

2. identifikacija mera za poboljšanje izabranih indikatora i proračun energetskih efekata primene izabranih mera

3. proračun parametara rentabilnosti sprovođenja izabrane mere

4. rangiranje mera prema parametrima rentabilnosti i ostalim parametrima u skladu sa strateškim ciljevima energetskog planiranja i izbor mera za realizaciju u skladu sa finansijskim ograničenjima

1. Proračun indikatora energetske efikasnosti i njihovo poređenje sa ciljnim vrednostima i normalizacija polaznog stanja

Energetski menadžer treba da definiše indikatore koji su pogodni za praćenje i merenje energetskih performansi (Energy Performance Indicators, EnPI).

Indikatori energetskih performansi se iskazuju kao prost parametar (broj) ili se iskazuju u obliku odnosa sa nekom nezavisnom promenljivom – spoljašnja temperatura, stepen dan i sl.

Energetska referentna (poredbena) vrednost koristi informacije iz prethodnog i tekućeg korišćenja energije. Referentna vrednost predstavlja kvantitativni referentni nivo za poređenje energetskih performansi. Ona se takođe koristi za proračun ušteda energije, kao referenca za stanje pre i posle primene mera za poboljšanje energetskih perfomansi.

Referentna (poredbena) vrednost identifikuje polazni nivo u potrošnji energije u obimu koji je moguć uz postojeće evidencije i merenja.

2. Identifikacija mera za poboljšanje izabranih indikatora i proračun energetskih efekata primene izabranih mera

Izbor mere za unapređenje energetske efikasnosti nekog objekta ili sistema predstavlja sledeći korak u obradi podataka za pripremu akcionog plana. Mere su različitog karaktera zavisno od objekta ili sistema u kojem se primenjuju, a mogu se svrstati u tri osnovne grupe u zavisnosti od kompleksnosti i nivoa investicija:

• mere domaćinskog upravljanja energijom (mere bez investicija)

• niskobudžetne 

• visokobudžetne mere

Implementacija organizaciono-tehničkih mera za koje nisu potrebna finansijska sredstva (mere domaćinskog upravljanja energijom) ne zahteva prekid rada sistema/objekta, niti remeti aktivnosti zaposlenih u objektu. Najčešće mere koje spadaju u ovu grupu su mere tekućeg i preventivnog održavanja, kao i mere koje utiču na promenu ponašanja korisnika ili operatera. Propisuju se specifične procedure za korišćenje pojedinih sistema i opreme u okviru objekta, postavljaju se na vidna mesta obaveštenja i posteri čija je osnovna funkcija motivacija i podizanje svesti pojedinca o značaju i efektima uštede energije.

Mere koje zahtevaju ulaganja srednjeg nivoa (niskobudžetne mere) podrazumevaju kratkotrajni prekid rada usled rekonstrukcije sistema koji opslužuju objekat ili samog objekta. Primeri niskobudžetnih mera su: rekonstrukcija sistema za upravljanje i regulaciju na sistemima za snabdevanje toplotnom i električnom energijom (toplotne podstanice, kotlarnice, trafo-stanice), ugradnja regulacionih ventila na grejnim telima i dr.

Mere koje zahtevaju ulaganja visokog nivoa (visokobudžetne mere) podrazumevaju kapitalne investicije zamene pojedinih sistema čiji je tehnološki nivo prevaziđen ili je stanje takvo da zahteva veliki obim rekonstrukcije zarad postizanja visokog nivoa energetske efikasnosti ili poboljšanja nivoa komfora u objektima.

3. Proračun parametara rentabilnosti sprovođenja izabrane mere

Nakon izbora mere, energetski menadžer vrši proračun njenih efekata na potrošnju energije ili energenta i troškove održavanja, a zatim evaluaciju investicionih troškova izabrane mere. Rezultati proračuna predstavljaju ulazni podatak za treću fazu obrade podataka – analizu rentabilnosti primene određene mere.

Da bi se izvršila analiza ekonomičnosti realizacije izabranih mera, za svaku meru potrebno je identifikovati rashode potrebne za njenu realizaciju i dobit koja iz njene realizacije proizlazi. Dve su osnovne grupe rashoda koje je pre realizacije izabrane mere potrebno identifikovati: investicioni i operativni rashodi. Prikupljanje podataka o investicionim rashodima realizuje se nakon izrade elaborata (tehno-ekonomske analize) u kojem se detaljno razrađuje implementacija izabrane mere. Ovi rashodi se najčešće pojavljuju u samoj godini realizacije, ukoliko je realizaciju moguće ostvariti tokom samo jedne godine. Ukoliko je trajanje investicije duže, potrebno je investicione rashode precizno rasporediti po godinama.

4. Rangiranje i izbor mogućih mera za akcioni plan

Određivanje tehno-ekonomskog potencijala energetske efikasnosti pojedinih objekata i sistema ima ključni značaj u određivanju prioritetnih mera koje će biti uključene u akcioni plan. Određivanje ovog potencijala vrši se u nekoliko koraka, istovremenim praćenjem dva ključna parametra – tehničkog (energetskog) potencijala i pratećih ekonomskih konsekvenci.

Prvi korak podrazumeva procenu potencijala energetske efikasnosti objekta koji predstavlja razliku između energije koju objekat troši i energije koju bi trošio u slučaju sprovedenog plana, odnosno mera energetske efikasnosti. Tehnički potencijal energetske efikasnosti se izražava u energetskim jedinicama i predstavlja potencijalno ušteđenu energiju nastalu kao rezultat sprovođenja mera energetske efikasnosti. S druge strane, kada se analizom obuhvate i troškovi i prihodi nastali sprovođenjem mera energetske efikasnosti, govori se o ekonomskoj strani sprovođenja mera energetske efikasnosti, odnosno smanjenim troškovima proizvodnje energije koja nije utrošena.

Drugi korak predstavlja rangiranje pojedinih mera prema njihovom tehno-ekonomskom potencijalu energetske efikasnosti. Pored proračuna parametara rentabilnosti realizacije određene mere, ograničenje za rangiranje mera treba da bude i iznos finansijskih sredstava koje je potrebno obezbediti za realizaciju određene mere. Nekada je i pored visoke rentabilnosti određene mere nemoguće obezbediti odgovarajući budžet za njenu realizaciju u narednom akcionom planu, pa je u tom smislu potrebno isključiti ovu meru iz rangiranja, ili je rangirati nisko na listi prioriteta. Takođe, ponekad visokorentabilna mera utiče na kvalitet usluga pružen manjem broju korisnika nego primena nešto manje rentabilne mere (npr. zamena stolarije u školi sa velikim i malim brojem đaka), pa i ovaj faktor treba imati u vidu pri rangiranju mera.

Treći korak obuhvata proveru odstupanja zadovoljavajućeg tehničkog stanja i radnih uslova u objektima i sistemima.

Četvrti korak vodi određivanju prioritetnih mera koje će biti uključene u akcioni plan, sastoji se u spajanju rang lista formiranih prema tehno-ekonomskom potencijalu energetske efikasnosti i njihovom rangiranju na osnovu dopunskih ekonomskih kriterijuma i veličine odstupanja od zadovoljavajućeg tehničkog stanja i radnih uslova u objektima. Zbog toga se ovaj korak i naziva integralnim rangiranjem. Pri integralnom rangiranju, svaki od analiziranih faktora rangiranja (energetska ušteda, ekonomski parametri, promena veličine odstupanja od zadovoljavajućeg tehničkog stanja i radnih uslova u objektima) može se ponderisati shodno unapred definisanim prioritetima pri rangiranju.

Rangiranje mera po objektima i sistemima prema tehno-ekonomskom potencijalu energetske efikasnosti ima najveći značaj u konačnom izboru prioritetnih mera koje će biti uključene u akcioni plan. Iz tog razloga, ovo rangiranje treba da se obavlja na osnovu dovoljno pouzdanih informacija o potencijalu energetske efikasnosti i metoda za njegovu procenu. Najpouzdanije informacije o ovom potencijalu mogu se dobiti iz studija, analiza i procena koje se periodično vrše na osnovu raspoloživih podataka iz baze podataka.

Ukoliko ne postoje izrađene studije i analize potencijala energetske efikasnosti, za pojedinačne objekte mogu se koristiti npr. proračuni indikatora energetske efikasnosti i njihovo poređenje sa standardnim vrednostima ili međusobno. Posedovanje baza podataka i informacionog sistema koji se na nju oslanja omogućuje ovo poređenje.

Rangiranje mera zavisno od mogućnosti evaluacije njihovih efekata:

• rangiranje prema merljivim indikatorima (period otplate, interna stopa povraćaja, neto sadašnja vrednost, jedinična cena, troškovi po jedinici energije, % smanjenja emisije CO2, ušteda u kWh i dr)

• rangiranje prema indikatorima koji ne mogu da se kvantifikuju

• rangiranje mera prema uticaju na tehničko stanje objekata i operativne uslove u njima (objekti sa značajnim odstupanjima od normiranih zahteva koji se odnose npr. na nivo grejanja ili osvetljenja)

• integralno rangiranje mera

Integralno rangiranje predstavlja rangiranje mera prema njihovim tehno-ekonomskim učincima (uključujući i mogućnosti realizacije sa aspekta raspoloživih sredstava) i učincima u pogledu poboljšanja tehničkog stanja objekata i operativnih uslova u njima, sa unapred definisanim ponderima.

Lista kriterijuma za rangiranje predloženih mera energetske efikasnosti sa skalom ocene i težinskim faktorima se utvrđuje svake godine uz učešće energetskog menadžera i svih relevantnih gradskih/opštinskih službi i odelenja.

6. Energetski pregledi i optimizacija rada javnih objekata

Energetski pregled se sastoji iz sledećih faza:

• planiranje energetskog pregleda

• inicijalni sastanak

• prikupljanje podataka

• plan merenja

• obilazak lokacije

• analiza

• izveštaj o energetskom pregledu

• završni sastanak

Planiranje energetskog pregleda

Planiranje energetskog pregleda je skup aktivnosti koje su bitne za definisanje obima energetskog pregleda u cilju prikupljanja preliminarnih informacija iz organizacije/sistema koji je predmet energetskog pregleda. 

Energetski menadžer treba da bude osposobljen za vršenje energetskog pregleda.

Kako bi se razradio i definisao obim energetskog pregleda i osiguralo da će se energetski pregled efikasno sprovesti neophodno je primeniti sledeće:

1. Energetski menadžer i ustanova za koju se vrši energetski pregled moraju se usaglasiti o:

• obimu, granici i cilju (ciljevima) energetskog pregleda
• potrebama i očekivanjima od energetskog pregleda
• nivou detaljnosti
• roku završetka
• kriterijumima za ocenjivanje i rangiranje mogućnosti za poboljšanje energetskih performansi (npr. povrat investicije, potencijal uštede energije tokom vremena, životni ciklus troškova, analiza troškova zamene opreme sa energetski efikasnijom; takođe, mogućnosti za poboljšanje energetske efikasnosti mogu uključivati i neenergetske dobiti)
• vremenskim obavezama i drugim resursima iz ustanove
• relevantnim podacima koji moraju biti dostupni pre početka energetskog pregleda (npr. crteži, šema postrojenja i instalisane opreme, prethodna energetska potrošnja, računi za energiju i vodu, računi za održavanje, uputstva za upotrebu i tehničke specifikacije, plan merenja i/ili inspekcije za vreme energetskog pregleda)
• očekivanom rezultatu pregleda i formatom izveštaja
• da li će se završni izveštaj prezentovati ustanovi za koju se vrši energetski pregled zbog davanja komentara
• predstavniku javne ustanove/preduzeća odgovornom za proces energetskog pregleda
• o procesu pristanka na bilo koju promenu u obuhvatu energetskog pregleda

2. Energetski menadžer treba da zatraži podatke za utvrđivanje konteksta energetskog pregleda, uključujući:

• regulatorne zahteve ili druge promenljive koje utiču na energetski pregled
• regulatorna ili druga ograničenja koja utiču na opseg i druge aspekte predloženog energetskog pregleda
• strateške planove koji mogu uticati na energetsku efikasnost ustanove (npr. planovi za upravljanje imovinom, planovi za proširenje, planirani projekti, angažovanje spoljnih saradnika radi upravljanja objektima ili održavanja opreme)
• menadžment kvaliteta, zaštite životne sredine, energetskih sistema…
• faktori ili posebne okolnosti koje mogu da pruzrokuju promenu opsega energetskog pregleda
• bilo kakva razmatranja, čak i ona subjektivna, uključujući postojeća mišljenja, ideje i ograničenja koja se odnose na potencijalne mere za poboljšanje energetske efikasnosti  

3. Energetski menadžer mora obavestiti javnu ustanovu/preduzeće o:

• objektima, opremi i uslugama koje su potrebne kako bi se omogućilo obavljanje energetskog pregleda
• komercijalnim ili drugim interesima koji bi mogli uticati na zaključke ili preporuke energetskog savetnika
• sukobu interesa

Inicijalni sastanak

Svrha inicijalnog sastanka je informisanje zainteresovanih strana o ciljevima energetskog pregleda, definisanom obimu energetskog pregleda, granica i metoda, kao i razmatranje posebnih uslova za vršenje energetskog pregleda (pristup, bezbednost, itd).

Energetski menadžer treba da zahteva od ustanove da:

• odredi osoblje koje asistira energetskom menadžeru ili energetskom savetniku ako je angažovan za vršenje energetskog pregleda, ili odgovarajuće pojedince konstituisane kao tim koji moraju imati neophodne kompetencije i ovlašćenja za zahtevanje ili obavljanje direktnih operacija na procesima i opremom, a koji podržavaju definisani obim energetskog pregleda i ciljeve
• informiše odgovarajuće osoblje i druge zainteresovane strane o energetskom pregledu, njihovim ulogama, odgovornostima, saradnji i svim uslovima koji se njih tiču
• obezbedi saradnju zainteresovanih strana
• pruži informaciju o svakom odsupanju od redovnog i uobičajenog korišćenja objekta ili sistema koji mogu uticati na energetski pregled ili energetske performanse, npr. radovi na održavanju, vanredno korišćenje objekta (sportski događaji, predstave, itd), značajne promene u obimu proizvodnje i dr.

Ako je u pitanju tim za energetski pregled, potrebno je imenovanje vodećeg energetskog savetnika. Energetski savetnik treba da usaglasi sa ustanovom:

• osiguranje pristupa, kako je definisano obimom energetskog pregleda
• zahteve u vezi sa pravilima i procedurama za bezbednost, zdravlje i zaštitu na radu
• dostupnost resursa, uključujući i podatke o potrošnji energije i potrebe za dodatnim merenjem
• nedokumentovani sporazumi koji se primenjuju
• procedure koje treba slediti prilikom instalacije merne opreme

Energetski menadžer/savetnik sa javnom ustanovom/preduzećem razmatra detalje energetskog pregleda, uključujući raspored, procese, moguću potrebu za dodatnom mernom opremom, intervjuisanje osoblja ustanove, sastanke, posete lokacije, itd.

Nakon završetka inicijalnog sastanka, energetski menadžer/savetnik obavezan je da sačini zapisnik sa inicijalnog sastanka i da ga prosledi na potpis od strane ustanove. Javna ustanova ili javno preduzeće je dužno da dostavi jedan potpisan primerak zapisnika menadžeru/savetniku, nakon čega se može nastaviti sa vršenjem energetskog pregleda.

Prikupljanje podataka

Najpre menadžer uvodi novog korisnika u informacioni sistem za energetski menadžment. Ako su na raspolaganju, energetski menadžer prikuplja, sređuje i skladišti odgovarajuće podatke o potrošnji i načinu korišćenja energije u informacioni sistem za energetski menadžment, radi podržavanja ciljeva pregleda.

Ako su dostupni, pored opštih podataka o samom objektu i njegovom korisniku prikupljaju se i sledeći podaci:

• lista sistema, procesa i opreme – potrošača energije

• detaljne karakteristike korišćenja energije u okviru definisanog obima energetskog pregleda, uključujući relevantne promenljive i kako ustanova smatra da utiču na energetske performanse

• podaci istorijskih i aktuelnih energetskih performansi, koje uključuju – potrošnju energije, relevantne promenljive, odgovarajuća relevantna merenja (npr. merenje faktora snage, rezultati termografskog ispitivanja ili ispitivanje komprimovanog vazduha), događaji iz prošlosti koji su mogli da utiču na potrošnju energije u periodu na koji se odnose prikupljeni podaci

• merna i kontrolna oprema, konfiguracija i analiza informacija (npr. lokalni merni uređaji, distribuirani sistemi kontrole; napomena – podaci o merenju mogu biti prikupljeni i sređeni od treće strane, npr. distributer energije)

• planovi za budućnost koji mogu uticati na energetske performanse (npr. planirana proširenja, skraćenja ili promene u obimu proizvodnje, planirane zamene ili izmene na opremi ili sistemima koji imaju značajan uticaj na potrošnju energije, prestanak angažovanja spoljnih objekata, opreme ili sistema (outsourcing)

• projektna dokumentacija, dokumentacija o održavanju i evidencija o radu sistema (npr. projekat izvedenog stanja, lista specifikacije opreme, situacioni plan, podaci o kontrolnom sistemu)

• energetski pregledi ili prošle studije koje se odnose na energetske performanse

• trenutne cene energije ili tarifa koje se koriste za finansijsku analizu

• drugi relevantni ekonomski podaci

• saznanje o tome kako ustanova upravlja potrošnjom energije

• sistem distribucije energije i njegovo upravljanje

Plan merenja

Za bilo koje merenje i prikupljanje podataka na licu mesta, energetski menadžer i ustanova moraju se usaglasiti o planu merenja. Plan merenja se može modifikovati na osnovu nalaza energetskog menadžera/energetskog savetnika prilikom vršenja energetskog pregleda. Glavne stavke koje su uključene u plan merenja su:

• popis relevantnih mernih tačaka i njihovih povezanih procesa, kao i merne opreme koja se koristi
• identifikacija dodatnih mernih mesta, pogodne merne opreme, njihovi povezani procesi i isplativost ugradnje merne opreme
• tačnost i potreba za ponovnim merenjem
• trajanje merenja i frekvencije za svako merenje
• učestalost preuzimanja podataka merenja  
• prikladno vremensko razdoblje u kome su aktivnosti reprezentativne
• relevantne promenljive koje ustanova dostavlja, npr. radni parametari i podaci o proizvodnji
• odgovornosti za obavljanje merenja, uključujući i osoblje koje radi za ili u ime ustanove
• kalibracija i sledljivost merenja (napomena – važno je da su podaci o prethodnoj energetskoj potrošnji i računi za komunalne usluge dati od strane ustanove; ustanova pojašnjava tačnost svojih podataka o energiji, proizvodnji i drugim podacima; energetski menadžer/savetnik potvrđuje da li se analiza temelji na tačno izmerenim podacima, te navodi kako su podaci dobijeni, tj. očitani sa brojila, procenjeni ili na drugi način obračunati)

Procedura uzorkovanja može biti potrebna kada nije praktično ili isplativo da se ispituju sve raspoložive informacije tokom energetskog pregleda. Postupke i metode treba odabrati po njihovoj pogodnosti za obim energetskog pregleda.

Obilazak lokacije  

Upravljanje terenskim radom. Energetski menadžer/energetski savetnik treba da:

• posmatra upotrebu energije i uporedi je sa dobijenim podacima

• proceni potrošnju i upotrebu energije u skladu sa obuhvatom, ciljevima, granicama energetskog pregleda i dogovorenim metodama

• razume uticaj operativnih rutina i ponašanja korisnika na energetsku efikasnost

• generiše preliminarne ideje, mogućnosti, operativne promene ili tehnologije koje mogu dovesti do poboljšanja energetske efikasnosti

• popiše područja i procese za koje su potrebni dodatni podaci za kasnije analize

• obezbedi da su merenja, zapažanja i podaci reprezentativni za operativne postupke (napomena – ustanove mogu imati dva ili više načina rada, npr. „dan“, „noć“, „veče“ ili „vikend“, a može biti i sezonskih operativnih razlika, npr. pauze za letnji/zimski raspust; od koristi mogu biti i merenja izvan normalnog radnog vremena, tokom perioda prestanka rada ili kada se ne očekuje klimatsko opterećenje)

• osigura da su pruženi istorijski podaci vezani za normalan rad

• promptno obavestiti ustanovu o svim neočekivanim poteškoćama s kojima se susreće tokom energetskog pregleda, uključujući i pristup podacima i dokumentima

Obilazak lokacije. Energetski menadžer/savetnik treba da se dogovori sa ustanovom u vezi sa:

• identifikacijom jedne ili više osoba za davanje pristupa, a koja će delovati kao vodič i pratnja za energetskog menadžera/savetnika tokom poseta lokaciji; po potrebi, ti pojedinci moraju imati potrebne kompetencije i ovlašćenja, tako da menadžer/savetnik može po potrebi od njih zatražiti i obavljanje direktnih operacija na procesima i opremom

• identifikacijom osoba za instalaciju logera i merne opreme tokom obilaska lokacije; te osobe treba da imaju autoritet nad osobama koje vrše održavanje ili direktno upravljaju procesima ili opremom

• pristupom relevantnim podacima (npr. crteži, priručnici i druga tehnička dokumentacija)

• dopuštanjem instaliranja opreme za monitoring

Ako ustanova nije u mogućnosti da ispuni te zahteve, obuhvat energetskog pregleda može biti modifikovan.

Analiza

U cilju olakšavanja efikasnog energetskog pregleda, energetski menadžer/savetnik treba da oceni validnost i dostupnost obezbeđenih podataka i da istakne sve probleme koji bi mogli da spreče dalje izvršenje pregleda. Ako je potrebno, energetski menadžer/savetnik može da predloži drugačiji metod za prikupljanje ili dopunu podataka.

Energetski menadžer/ savetnik treba da:

• koristi transparentne i tehnički odgovarajuće metode proračuna
• dokumentuje korišćene metode i usvojene pretpostavke ili procene
• obezbedi da su uzete u obzir promenljive koje utiču na mernu nesigurnost, kao i njihov uticaj na rezultate
• razmotri sve regulatorne ili druge dogovorene šeme ili ograničenja koja bi mogla uticati na mogućnost poboljšanja energetskih performansi

Analiza trenutne energetske performanse. Tokom ove faze, energetski menadžer/ savetnik utvrđuje i ocenjuje trenutnu energetsku performansu upotrebe energije u okviru definisanog obuhvata energetskog pregleda.

Trenutne energetske performanse obezbeđuju osnovu za procenu poboljšanja i treba da obuhvate:

• raspodelu potrošnje energije po izvoru i korišćenju (načinu potrošnje)
• korišćenje energije odgovorno za značajnu potrošnju energije
• gde je to moguće, poređenje sa referentnim vrednostima sličnih procesa
• istorijsku šemu energetskih performansi
• očekivana poboljšanja energetskih performansi
• gde je to moguće, odnose između energetskih performansi i relevantnih promenljivih
• ocenjivanje postojećeg indikatora energetske performanse i, ako je potrebno, predloge za novi indikator (napomena – verifikacija podataka se odnosi na metod koji se koristi u cilju provere da li je skup podataka precizan, dosledan i jedinstven; metod verifikacije podataka je u stanju da ispravi set sirovih podataka kako bi oni bili tačni, dosledni i jedinstveni)

Identifikacija mera za poboljšanje. Energetski menadžer/savetnik treba da identifikuje mere za poboljšanje energetskih performansi zasnovane na analizi i sledećem:

• sopstvenoj kompetentnosti i stručnosti
• ocenjivanju projektnih opcija i konfiguracija u cilju rešavanja potreba sistema
• radnom veku, uslovu, radu i nivou održavanja pregledanih objekata
• tehnologiji postojećeg korišćenja energije u odnosu na najefikasniju na tržištu
• najboljoj praksi, uključujući operativnu kontrolu i ponašanje
• budućem korišćenju energije i promenama u radu (napomena – može biti dopunjeno preporukama za upotrebu alternativnih izvora energije, zamena energenta, kogeneracija, obnovljivi izvori energije, itd)

Ocenjivanje mera za poboljšanje. Energetski menadžer/savetnik ocenjuje uticaj svake mere na trenutne energetske performanse na osnovu sledećeg:

• ušteda energije tokom dogovorenog vremenskog perioda ili očekivanog operativnog životnog veka (npr. ušteda energije, poboljšanje specifične energetske potrošnje)

• očekivane finansijske uštede od svake mere za poboljšanje

•  neophodne investicije

• dogovoreni ekonomski i drugi kriterijumi identifikovani u planiranju energetskog pregleda

• drugi ne-energetski dobici (kao što su produktivnost i održavanje)

• rangiranje mera za unapređenje energetskih performansi

• potencijalne interakcije između različitih mera (napomena: ustanova će možda morati da preduzme dodatne radove kako bi u potpunosti bili identifikovani i kvantifikovani mogući uticaji; ukoliko je moguće, prilike za poboljšanje se procenjuju i van planiranog ili očekivanog radnog veka)

Gde je to moguće, u okviru dogovorenog obima, granica i cilja energetskog pregleda, energetski menadžer/savetnik treba da dopuni ove rezultate zahtevima za dodatnim podacima i da definiše naredne neophodne analize.

Izveštaj o energetskom pregledu

Energetski menadžer/savetnik treba da se dogovori sa predstavnikom objekta za koji je energetski pregled vršen o rasporedu izveštavanja. Prilikom izveštavanja o rezultatima energetskog pregleda, energetski menadžer/savetnik treba da:

• obezbedi da su dogovoreni zahtevi energetskog pregleda sa ustanovom ispunjeni, uključujući dogovorene metode i formate izveštaja
• identifikuje odgovarajuća izvršena merenja tokom energetskog pregleda, uključujući (1) frekvenciju, doslednost, preciznost, ponovljivost i reprezentativnost podataka, (2) obrazloženje za merenja i kako oni doprinose analizi, (3) teškoće sa kojima se susreću u prikupljanju podataka, prilikom posete i analize, (4) merenje i uzorkovanje nesigurnosti i efekti na prikupljene podatke
• navede da li je osnova za analizu kalkulacija, simulacija ili procena
• rezimira analize uzimajući u obzir sve procene, pretpostavke i neizvesnosti
• iskaže, ako je primenljivo, granice preciznosti ušteda i troškova
• obezbedi prioritetnu listu mogućnosti za poboljšanje energetskih karakteristika
• dâ preporuke za implementaciju mera (napomena – u zavisnosti od dogovorenog nivoa detaljnosti energetskog pregleda, ovo može uključiti izvodljivost za implementaciju)

Sadržaj izveštaja energetskog pregleda. Sadržaj izveštaja treba da bude prikladan za definisani obim energetskog pregleda, granice i cilj(eve) energetskog pregleda.

Izveštaj energetskog pregleda treba da sadrži sledeće stavke:

• rezime – (1) rezime upotrebe i potrošnje energije, (2) rangirane mogućnosti za poboljšanje energetskih performansi, (3) predloženi program implementacije
• opšti deo – (1) opšte informacije o ustanovi, energetskom pregledu i metodama energetskog pregleda, (2) relevantni pravni i drugi zahtevi koji se odnose na energetski pregled, (3) izjavu o poverljivosti, (4) kontekst energetskog pregleda, (5) opis energetskog pregleda, definisani obuhvat i granice, cilj(evi) i vremenski okvir
• detalji energetskog pregleda – (1) informacije o prikupljanju podataka (            plan merenja; vrste podataka koji su korišćeni, učestalost u prikupljanu, period merenja...; primerak ili referenca na ključne korišćene podatke, uključujući izveštaje ispitivanja, uverenje o etaloniranju mernih instrumenata; (2) analiza energetskih performansi i indikatori; (3) polazne tačke za proračune, procene i pretpostavke i dobijena tačnost; (4) kriterijumi za rangiranje mogućnosti za poboljšanje energetskih performansi
• mogućnosti za poboljšanje energetskih performansi – (1) preporuke i predloženi program implementacije; (2) pretpostavke i metode koje se koriste u izračunavanju uštede energije, kao i rezultujuća preciznost obračunatih ušteda energije i benefita; (3) korišćene pretpostavke u izračunavanju troškova implementacije i rezultujuća preciznost; (4) odgovarajuće ekonomske analize, uključujući i poznate finansijske podsticaje i sve ne-energetske dobitke; (5) potencijalne interakcije sa drugim predloženim preporukama; (6) merenje i verifikacione metode preporučene za procenu predloženih mera nakon implementacije
• zaključci i preporuke

Izveštaj se distribuira u pismenoj formi naručiocu energetskog pregleda/predstavniku objekta za koji je rađen energetski pregled.

Završni sastanak

Pre završnog sastanka, javnoj ustanovi/preduzeću treba dostaviti izveštaj sa energetskog pregleda. Na završnom sastanku energetski menadžer/savetnik treba da:

• predstavi rezultate energetskog pregleda na način koji olakšava donošenje odluka od strane ustanove/preduzeća
• bude u stanju da obrazloži rezultate i odgovori na postavljena pitanja
• da po potrebi, identifikuje stavke koje zahtevaju dalju analizu ili praćenje od strane energetskog menadžera/savetnika

7. Nabavka energije i javne nabavke uz primenu načela energetske efikasnosti

Jedna od aktivnosti energetskog menadžera je njegovo/njeno učešće u procesu nabavke energije i javnih nabavki za koje se zahteva primena načela energetske efikasnosti. Energetski menadžeri treba da se postaraju da se uvedu i dosledno sprovedu kriterijumi energetske efikasnosti u postupcima javne nabavke. Na taj način se podstiče promovisanje energetski efikasnih proizvoda, tehnologija uz zadovolјenje osnovnih cilјeva i to: postizanje finansijske efikasnosti i smanjenje uticaja na životnu sredinu, a da se u slučaju izrade projektno-tehničke dokumentacije doprinese dobijanju finalnog proizvoda koji će biti što je moguće više energetski efikasniji.

Optimalnom nabavkom energije moguće je postići značajne finansijske uštede. U ove aktivnosti spadaju:

• zaključivanje i neprestani nadzor nad ugovorima o isporuci električne i toplotne energije, prirodnog gasa

• prilagođavanje ugovora o isporuci energije promenama korišćenja objekta, promenama potrošnje i nakon sprovođenja mera uštede energije

• centralna nabavka lož ulja, tečnog gasa, drvne sečke, peleta

• optimizacija nabavke energije u cilju povoljnije cene snage i energije

• izbor ekoloških i ekonomski povoljnijih energenata

• raspisivanje tendera za isporuku energije

• sprovođenje i provera merenja potrošnje energije

Posebnu pažnju treba obratiti na javne nabavke koje imaju za cilj realizaciju mera energetske efikasnosti, nabavke energetski efikasnih uređaja, izradu projektno-tehničke dokumentacije. Prilikom odlučivanja o izboru ponuđača u postupku javne nabavke dobara, radova i usluga mora se vrednovati energetska efikasnost dobara, radova i usluga, i prednost pod jednakim uslovima dati ponudi kojom se obezbeđuje veći stepen energetske efikasnosti. Komisije za javne nabavke ili osoba zadužena za realizaciju javne nabvake u okviru lokalne samourave, javne ustanove, preduzeća, u saradnji sa energetskim menadžerom utvrđuju kriterijum energetske efikasnosti za svaku javnu nabavku za koju se može primeniti ovaj kriterijum prilikom rangiranja ponuda.

Kriterijume energetske efikasnosti moguće je uklјučiti u tendersku dokumentaciju, ukoliko se poštuju sledeća osnovna načela:

• svi kriterijumi energetske efikasnosti su jasno spomenuti u dokumentaciji nabavke

• tekst nabavke poštuje opšta načela transparentnosti, nediskriminacije i jednakosti

• kriterijumii su usklađeni s predmetom nabavke

• kriterijumi su objektivno merlјivi

Naručilac treba da teži da u svoje javne nabavke uvrsti što više „zelenih“ proizvoda ili usluga, takvih da imaju manji negativan uticaj na okolinu tokom svog životnog ciklusa, a da istovremeno osiguravaju iste ili čak bolјe funkcionalne karakteristike, kvalitet i zadovolјstvo korisnika u poređenju sa standardnim proizvodom. Poželjno je da kancelarija za energetski menadžment u planu javnih nabavki posebno označi one javne nabavke kod kojih se može uvrstiti kriterijum energetske efikasnosti.

Naručilac mora posebno obratiti pažnju na to da prava cena proizvoda za krajnjeg kupca može biti puno viša od nabavne cene. Kako bi naručilac odlučio koja je ponuda povolјnija sa stanovišta kriterijuma cena, potrebno je izračunati trošak proizvoda za vreme celog njegovog života, tj. potrebno je sabrati nabavnu cenu, troškove upotrebe, održavanja i zbrinjavanja proizvoda. Naručilac mora odrediti važnost kriterijuma energetske efikasnosti i prema tome im dodeliti određeni ponder, ali se preporučuje da to bude najmanje 10 %. Razrada ovog kriterijuma je zadatak energetskog menadžera. On ne mora nužno biti u samoj komisiji za javnu nabavku, ali svakako treba da pripremi tehnički deo specifikacije nabavke i da se upozna sa prispelim ponudama i izabranom ponudom. 

Najvažnija nabavka u kojoj je neizostavno učešće energetskog menadžera je godišnja nabavka energenata. Energetski menadžer na osnovu podataka o potrošnji iz prethodnog perioda i informacijama o primenjenim merama unapređenja energetske efikasnosti, te eventualnim promenama u odnosu na stanje od prethodne godine dostavalja procenu količine energenata koju je potrebno nabaviti. Informacioni sistem za energetski menadžment omogućuje energetskom menadžeru da sve potrebne podatke za realizaciju javne nabavke energenata sa lakoćom pripremi.

Uspešan energetski menadžment karakterišu uštede u potrošnji i troškovima za energiju. U cilju brzog postizanja rezultata preporučuje se dvostruka strategija. Već u samom startu projekta treba preispitati postojeće uslove za isporuku energije u smislu smanjivanja troškova.

Optimizacija ugovora o snabdevanju je dobar način da se poveća prihvatanje procesa upravljanja energijom posebno u odeljenju za finansije i da se gradonačelniku/predsedniku opštine daju dobri argumenti za uspostavljanje energetskog menadžementa. Ukoliko do sada nije postojala centralizovana nabavka energije, postoji velika verovatnoća da postojeći ugovori o snabdevanju energijom nemaju optimalne uslove.

Prilikom izrade projektno-tehničke dokumentacije zahteva se dosledno pridržavanje lokalnih odluka o unapređenju energetske efikasnosti koje daju uslove i smernice i kojima se uređuju uslovi unapređenja energetske efikasnosti na teritoriji grada/opštine za sve korisnike energije u objektima u javnoj svojini i objektima koje koriste korisnici javnih sredstava, bilo da je u pitanju izgradnja novih objekata, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija ili energetska sanacija postojećih objekata.

Nabavka energije, pored smanjenja potrošnje energije, predstavlja važnu polaznu tačku za minimiziranje troškova energije. Postupci tendera vezuju značajne resurse i zahtevaju odgovarajući know-how.

8. Instrumenti za praćenje potrošnje energije

Za praćenje potrošnje energije i druga merenja neophodna je odgovarajuća tehnička opremljenost energetskog menadžera. Zavisno od obima zadataka to mogu biti:

• odgovarajući softver za praćenje potrošnje energije

• laptop za upotrebu na licu mesta

• uređaji za merenje, ocenu, prenos operativnih i regulacionih parametara (npr. jačina osvetljenja, temperatura prostorije)

• pristup sistemu upravljanja zgradom

Energetski menadžer sprovodi merenje parametara koji utiču na značajno korišćenje energije (unutrašnja temperatura vazduha, relativna vlažnost vazduha, brzina strujanja vazduha, temperatura polaznog i povratnog voda sistema grejanja, nivo osvetljaja u prostorijama, nivo osvetljaja javne rasvete...), a analizom rezultata ustanovljava da li postoje odstupanja u odnosu na definisan prihvatljivi nivo.

Realizacija merenja se vrši prema planu merenja. U okviru plana merenja se definiše: potrebna oprema, podaci koji se prikupljaju, način kontrole/merenja, učestalost merenja, odgovorne osobe, tip i baždarenje opreme, način arhiviranja rezultata i dr.

Za svako pojedinačno merenje se izrađuje izveštaj sa merenja. Vršilac merenja je dužan da nakon izvršenog procesa merenja uz izveštaj sa merenja dostavi i svu prateću dokumentaciju i priloge (šema merenja, fotografije, beleške, grafici, rezultati merenja...).    

U cilju kvalitetnog obavljanja posla energetskog menadžmenta potrebno je sprovoditi određena merenja koja se realizuju korišćenjem mernih instrumenata. Najčeće korišćenji merni instrumenti su:

• termovizijska kamera

• oprema za Blower Door testiranje (test propustljivosti vazduha)

• data logeri, mrežni analizatori

• beskontaktni merači temperatura

• analizatori dimnih gasova

• luksmetri

• anemometri

Navedena oprema je različitog cenovnog ranga i nije za očekivati da sva bude dostupna većini energetskih menadžera. U skuplju opremu se ubrajaju termovizijske kamere, blower door oprema i mrežni analizator električne energije. Za kvalitetno korišćenje ove sofisticirane tehnike potrebno je proći i odgovarajuće obuke, a za izradu zvaničnih izveštaja potrebno je i posedovanje sertifikata (npr. sertifikat ovlašćenog termografiste). Nabavka i opremanje kancelarija za energetski menadžment jeftinijom opremom (data logeri, luksmetri, beskontaknti merači i sl.) ne bi trebalo da predstavlja problem, a korišćenje ove opreme je jednostavno i primenjuje se u proveri zadovoljenja unutrašnjeg komfora.

U cilju optimizacije rada sistema grejanja potrebno je vršiti merenje parametara sistema grejanja pomoću data logera ili postojećeg sistema kontrole zgrade (BMS) tokom grejne sezone u periodu od jedne nedelje do mesec dana (temperatura prostorija, temperatura polaznog i povratnog voda sistema grejanja, spoljnja temperatura, snaga ako je moguće, dnevna očitavanja potrošnje energije za grejanje.

Primer upotrebe mobilnih mernih uređaja

Pored cene i funkcionalnosti mernog uređaja, opseg funkcija i prijemčivost korisniku povezanog softvera odlučujući su u izboru mobilne merne opreme. Za kontinuirano praćenje performansi, preporučuje se naknadno montiranje fiksnih mernih uređaja u zavisnosti od snage i potrošnje sistema.

Termovizijska kamera

Infracrvena termografija je metoda beskontaktnog merenja temperature i njene raspodele na površini posmatranog objekta. Primena termografije u zgradarstvu pruža velike mogućnosti kontrole kvaliteta izvođenja radova kod novih građevina, ali i procene trenutnog stanja postojećih objekata. Osim što daje uvid u stanje objekta u smislu toplotne izolacije objekta, infracrvena termografija se može uspešno primeniti za ocenu stanja tehničkih uređaja, instalacija i termičkog omotača građevine, i to:

• pronalaženje eventualnih mehaničkih i izolacijskih oštećenja, propusta, prodora vlage itd.

• otkrivanje mesta odvajanja maltera od podloge i mogućeg prisustva vazduha ili vlage u slojevima ispod spoljnjeg maltera

• za procenu stanja ravnih krovova – otkrivanje mesta odvajanja sloja krovne lepenke od podloge

• lokalizaciju curenja

• inspekciju električnih i HVAC instalacija

• inspekciju uređaja i opreme

• kontrolu i nadzor kvaliteta zidarskih radova (omogućava ogromnu uštedu energije)

• brzo i precizno otkrivanje kvarova, te mesta curenja toplovoda bez nepotrebnog kopanja, gubljenja vremena pri otkrivanju kvara, kao i sanaciji oštećenja nastalih traženjem istog

• otkrivanje kvarova koji se ne vide golim okom, a predstavljaju veliki rizik

• pronalaženje problema kao što su preopterećenja, dotrajala oprema, slabi kontakti itd.

Infracrvena termografija omogućava kompletan prikaz situacije, identifikaciju i lociranje problema. Merenje temperature upućuje na to šta tačno treba da bude popravljeno, pomaže da se pronađu greške pre nego što se jave stvarni problemi, štedi dragoceno vreme i novac. Pomoću toplotno osetljive infracrvene kamere stvara se slika mogućih oštećenja i nepoželjnih toplotnih mostova, čak i kada su skriveni fasadom.

Prilikom upotrebe termovizijske kamere nema nepotrebnih zastoja u radu, termovizijska inspekcija se obavlja dok je postrojenje u punom pogonu, pod punim opterećenjem.

Budući da se svi eventualni nedostatci otkrivaju odmah, i zna se tačno mesto kvara, vreme popravke i trajanje zastoja se smanjuje, a tako se smanjuju i nepotrebni troškovi. Sa ovom tehnologijom energetski menadžeri mogu lako uočiti eventualne probleme i na vreme reagovati. Prilikom nabavke termovizijske kamere treba posebnu pažnju obratiti na njene karakteristike koje treba da budu takve da omogućuju što je moguće širu primenu. 

Blower Door

Merenje Blower Door omogućava proveru vazdušne zaptivenosti zgrade. Ono može sprečiti nastanak strukturalnih oštećenja prouzrokovanih prodorom toplog i vlažnog vazduha u konstrukciju objekta preko spojeva. Pored toga, raste i nivo komfora u objektu eliminacijom promaje i ulaska hladnog vazduha. Prilikom rekonstrukcije postojećeg objekta, vazdušna barijera, ako je planirana u skladu sa priznatim standardima, može da dostigne važeće standarde za niskoenergetski objekat ili pasivnu kuću.

Kontinuirani rast cena energije povećava značaj energetski efikasne izgradnje i rekonstrukcije objekata. Kao jedan od ključnih parametara energetske efikasnosti nameće se zaptivenost omotača zgrade što je preduslov za realizaciju modernog energetskog koncepta. Energetski efikasne mere kao što su moderni sistemi grejanja ili ugradnja novih prozora mogu da daju svoj puni efekat jedino ako se eliminišu neželjena curenja na omotaču zgrade. Zgrada se treba provetravati čestim otvaranjem prozora ili preko sistema za ventilaciju. Zgrada se smatra zaptivenom kada se količina vazduha u objektu u uslovima testiranja ne razmenjuje više od tri puta na sat. Stoga „zaptiven“ ne znači hermetički zatvoren objekat, već izbegavanje neželjenih curenja kroz omotač objekta. Ovo je veoma važno jer topao vazduh koji odlazi kroz spojeve predstavlja gubitak skupocene energije. U isto vreme, topao vazduh transportuje i vlagu koja se hladi na spoljnjem zidu zgrade i kondenzuje se. Ova kondenzacija može prouzrokovati ozbiljna strukturna oštećenja. Spoljašnji vazduh koji prodire u zgradu preko spojeva transportuje alergene iz izolacije kao i čestice prašine unutar objekta, što može naruštiti zdravlje njegovih korisnika. Curenja ili propuštanja u objektu se često javljaju na konstrukcijskim vezama i prodorima. Kada se planira vazdušna barijera, ta područja bi trebalo pažljivo razmotriti kako bi se izbegle kasnije skupe prepravke.

Tipična curenja obično se javljaju u sledećim zonama:

• spojevi komponenata zgrade

• prodori cevi i kablova kroz vazdušnu barijeru

• spojevi poda i vrata, veze različitih građevinskih materijala (npr. masivna/laka konstrukcija)

• nadogradnje i ispusti na fasadama objekta

• spojevi prozora i spoljnih vrata sa otvorima na zidovima

• krovni prozori i „badže“

• otvori u podu

Infracrvena termografija za vreme Blower Door merenja daje kompletan test omotača objekta, dajući sveobuhvatne rezultate i korisne dokaze o njegovom stanju. Ovi zaključci se ilustruju i dokumentuju izradom odgovarajućeg izveštaja. U cilju merenja, Blower Door ventilator se instalira na spoljna vrata ili prozor zgrade. Sva ostala vrata i prozori moraju biti zatvoreni. Sva unutrašnja vrata u objektu ostaju otvorena. Kao priznati metod merenja, koristi se postupak koji je u skladu sa evropskim standardom EN 13829. Preko Blower Door ventilatora, vazduh se konstantno izbacuje iz zgrade ili u nju ubacuje, tako da se unutar nje stvara negativan ili pozitivan pritisak od 50 Pa. Korisnici mogu boraviti u objektu za vreme merenja i za to vreme neće doživeti nikakvu neugodnost. Ako postoji curenje na omotaču objekta, spoljni vazduh prodire u objekat ili izlazi iz njega preko spojeva i pukotina. Tokom obilaska, na zgradi se pažljivo proveravaju strujanja vazduha koja se lociraju pomoću anemometra, fogera (uređaj za pravljenje dima), infracrvene termografije. Preporučuje se Blower Door test kada je vazdušna barijera još uvek dostupna. Curenja mogu biti eliminisana na željeni način uz minimalan napor. Ona curenja koja se detektuju testom zaptivenosti kada je zgrada već u upotrebi često zahtevaju skupe rekonstrukcije i popravke. Samo merenje na objektu traje nekoliko sati, zatim sledi izrada izveštaja i analiza rezultata.

9. Energetska optimizacija u radu tehničkih uređaja

Cilj energetske optimizacije je povećana energetska efikasnost, nikako redukcija komfora.

Činjenica je da se prilikom rada sistema za grejanje, pripremu tople vode, ventilaciju i osvetljenje, energija često rasipa, što za posledicu ima nepotrebne troškove. U skoro svakom javnom objektu postoje potencijali za uštedu u radu tehičkih uređaja (smanjenje temperature u prostorijama nakon radnog vremena, vikendom, za vreme raspusta; rad i veličina sistema grejanja nisu prilagođeni stvarnim potrebama objekta, pregrevanje prostorija…).

Uobičajeni uzroci rasipanja energije u radu postojećih postrojenja su:

• gubici grejnog sistema u proizvodnji, distribuciji i predaji toplote

• regulacioni parametri nisu ili nisu adekvatno prilagođeni vremenskim uslovima (spoljna temperatura), građevinskim karakteristikama (laka, teška gradnja) i uslovima korišćenja objekta (početak i prestanak rada sistema grejanja)

• dimenzionisanje sistema nije prilagođeno stvarnim potrebama objekta

Uspeh u postizanju ušteda zavisi od svesti korisnika za prilagođavanje svog ponašanja i zahteva za komforom. Senzibilizacija korisnika zato predstavlja osnovu za uspeh tehničkih mera za optimizaciju i uvećava njihovu efikasnost.

Kod mera optimizacije moraju se poštovati sledeći principi:

• toplotu, svetlost, struju, vazduh i vodu treba obezbediti u potrebnom kvalitetu, u željeno vreme, koristeći što manje energije

• ušteda energije bez narušavanja komfora – optimizacija se usredsređuje na potencijale koji ne predstavljaju gubitke komfora (npr. smanjenje temperature tokom vikenda ili tokom noći)

• dobra strategija u komunikaciji sa korisnicima zgrada je osnova za uspešno smanjenje strahova i rezerve prema sistemu energetskog menadžmenta (npr. kompromis u vezi sa temperaturom prostorijama daje bolji rezultat u dužem vremenskom roku od uputstava i naređenja)

Energetski menadžer mora da bude uključen u sve faze energetske optimizacije, kako u fazi optimizacije projekta, tako i u fazi optimizacije objekta.

U fazi optimizacije projekta energetski menadžer mora da vodi računa o:

• optimizaciji arhitekture projekta (oblik, orijentacija, senke, omotač, zastakljenјe, odnos transparentnih i netransparentnih delova termičkog omotača, termičke mase…)

• upotrebi obnovljivih izvora energije (mogućnost trenutne i buduće primene)

• energetskoj efikasnosti

• rukovanju i kontroli instalacija

• načinu korišćenja objekta (rad u smenama, iskorišćenje prostora, upotreba objekta od strane više korisnika i dr)

Kako bi se postigli najbolji efekti potrebno je:

• odabrati sistem koji nudi najbolji komfor za datu primenu

• odabrati sistem sa najefikasnijom karakteristikom predaje energije

• projektovati najefikasniju infrastrukturu za transfer energije

• upotrebiti opremu najvišeg nivoa efikasnosti

• projektovati sistem koji obezbeđuje maksimalnu efikasnost kapitalne opreme

U fazi optimizacije objekta potrebno je izvršiti optimizaciju uslova komfora i potrošnje energije. Cilj optimizacije uslova komfora je poboljšanјe radnih sposobnosti korisnika objekata i smanјenјe odsutnosti sa posla. Uslovi komfora su svi oni uslovi u zgradi (termički, vazdušni, vizuelni i zvučni) u kojima se neka osoba oseća ugodno.

Energetski menadžer treba da upravlja javnim objektima tako da oni budu prilagođeni promenama klime i korišćenja, a da se energija dovodi samo gde, kada i koliko je potrebno.

Optimizacija potrošnje energije obuhvata:

• efikasnu upotrebu energenta (loženje, skladištenje)

• podešavanje lokalne regulacije (regulacija na grejnim telima, detekcija prisustva kod sistema rasvete)

• podešavanje automatske regulacije:

  • izbor optimalnih parametara za različite režime rada (kriva grejanja, upravljanje prema spoljnoj temperaturi...)

  • podešavanje startovanja sistema grejanja i zaustavljanja

• aktiviranje pauza u radu, praznici, odmori

• daljinsko upravljanje i kontrola

• hidroničko uravnoteženje cevne mreže / balansiranje

• aktiviranje alarma

Pošto najveći deo troškova za energiju u javnim objektima pripada sistemu grejanja, njegovoj optimizaciji mora da se posveti najveća pažnja jer u ovom sistemu postoje i najveći potencijali za uštedu.

Sledeći koraci moraju biti uzeti u obzir prilikom pripreme i implementacije optimizacije sistema grejanja:

Korak 1 – Analiza postojećeg stanja

• obezbeđenje postojeće tehničke dokumentacije (projektna dokumentacija, uputstva za rad, protokoli)

• poseta objektu, prikupljanje podataka na licu mesta sa rukovodiocem objekta/domarom o načinu korišćenja objekta, termičkom omotaču zgrade, tehničkoj opremi uključujući sve parametre regulacionih uređaja

• test ispravnosti merno-regulacionih uređaja (neispravan senzor spoljne temperature, neispravna kotlovska automatika itd)

• pregled dnevnika održavanja sa detaljima o izvršenim intervencijama na sistemu, sa datumom i potpisom

Korak 2 – Energetska dijagnoza

• merenje parametara sistema grejanja pomoću data logera ili postojećeg sistema kontrole zgrade (BMS) tokom grejne sezone u periodu od jedne nedelje do mesec dana (temperatura prostorija, temperatura polaznog i povratnog voda sistema grejanja, spoljna temperatura, snaga ako je moguće, dnevna očitavanja potrošnje energije za grejanje)

• merenje zagrevanja izabranih prostorija u zavisnosti od različitih režima rada (različita vremena startovanja, različite temperature polaznog voda za različite spoljne temperature)

Korak 3 – Optimizacija rada

Nagli, nestrukturisani pristup kod optimizacije može negativno uticati na ugled energetskog menadžmenta, naročito ako to ugrožava komfor korisnika. Optimizacija se zato odvija putem postepenog, sistematskog prilagođavanja kontrolnih parametara (temperature, vremena rada sistema grejanja) u kontinuiranom procesu koji takođe uzima u obzir promenljive vremenske uslove i način korišćenja objekta. Bitno je dokumentovati sve ove promene koje mogu biti dokaz i opravdanje u slučaju žalbi.

Redovno merenje potrošnje, kontrola i optimizacija uređaja u objektu, kao i efikasno upravljanje zauzećem prostora su fundamentalni za uspešno upravljanje energijom. Za sprovođenje mera na terenu neophodno je uključivanje tehničkog osoblja objekta i njihovo dalje obučavanje. Kod uspostavljanja i održavanja sistema energetskog menadžmenta, domari i drugo tehničko osoblje imaju ključnu ulogu.

Dodirne tačke između mera optimizacije i aktivnosti domara su:

• kontrola i podešavanje vremena rada i temperatura

• kontrola i optimizacija rada tehničkih uređaja

• konsultacije sa korisnicima i kontrola u pogledu racionalnog ponašanja

• podrška kod planiranja zauzetosti prostorija

• organizacija i kontrola radova na održavanju koji se tiču potrošnje energije

Pored kontinuiranog obrazovanja, povećanje motivacije i razmena iskustva između domara i, pre svega, kolega iz drugih JLS o određenim temama je od izuzetnog značaja.

Mogući pristupi za motivaciju domara za aktivno učešće jesu:

• blagovremene informacije o sadržaju, procedurama, ciljevima projekta

• predstavljanje početnog stanja objekta i procene potencijalne uštede

• detaljna uputstva za rad tehničkih uređaja (vremena korišćenja, profila opterećenja...)

• optimizacija rada tehničkih uređaja, evaluacija i fino podešavanje

• povratne informacije o trendu potrošnje i prilagođavanje mera

10. Lokalni akti od značaja za unapređenje energetske efikasnosti

Energetski menadžer je uključen u izradu dva obavezna dokumenta – programa energetske efikasnosti jedinice lokalne samouprave i akcionog plana energetske efikasnosti.

Najznačajniji akter procesa izrade ovih dvaju dokumenata jeste upravo energetski menadžer, kao najangažovaniji od svih učesnika njihove izrade. Naročito je intenzivan angažman prilikom prve izrade programa i akcionog plana jer to podrazumeva prethodno detaljno upoznavanje sa kompletnim obuhvatom sistema energetskog menadžmenta, za šta je potrebno mnogo vremena i napora. Opterećenost energetskog menadžera zavisi i od njegovih/njenih kompetencija, raspoloživih resursa, broja saradnika, dopunskih poslova kojima se bavi i dr. Sav napor i trud koji se ulože u izradu programa i akcionog plana, višestruko se vraćaju sistemu energetskog menadžmenta date JLS tokom narednog perioda, u smislu unapređenog sistema, ostvarenih ušteda, olakšanog budućeg rada utemeljenog na dobroj polaznoj osnovi.

Program energetske efikasnosti jedinice lokalne samouprave

Program energetske efikasnosti jedinice lokalne samouprave (u dalјem tekstu: program EE JLS) je planski dokument koji je prvenstveno posvećen izboru i definisanju optimalnih mera kojima će se ostvariti ciljevi uštede, odnosno načinima finansiranja i realizacije ovih mera.

Obveznik sistema energetskog menadžmenta dužan je da donosi program i plan energetske efikasnosti i dostavlja ga nadležnom ministarstvu, na njegov zahtev.

Program EE JLS se donosi na period od tri godine i mora da sadrži elemente propisane Zakonom o efikasnom korišćenju energije:

• planirani cilj uštede energije

• pregled i procenu godišnjih energetskih potreba, uključujući procenu energetskih svojstava objekata

• predlog mera i aktivnosti koje će obezbediti efikasno korišćenje energije, i to:

1. plan energetske sanacije i održavanja javnih objekata koje koriste organi JLS, javne službe i javna preduzeća čiji je osnivač JLS

2. planove unapređenja sistema komunalnih usluga (sistem daljinskog grejanja, sistem daljinskog hlađenja, vodovod, javna rasveta, upravljanje otpadom, javni transport i dr)

3. druge mere koje se planiraju u smislu efikasnog korišćenja energije

• nosioce, rokove i procenu očekivanih rezultata svake od mera kojima se predviđa ostvarivanje planiranog cilja

• sredstva potrebna za sprovođenje programa, izvore i način njihovog obezbeđivanja

Zakonom o efikasnom korišćenju energije nije predviđeno da ministar propiše formu samog programa. Preporuka je da pored jednog obaveznog, a eventualno i više neobaveznih priloga, program EE JLS sadrži 12 osnovnih delova i to:

I      Rezime

II     Uvod

III    Opšti podaci o obvezniku SEM

IV   Opis primenjenih metodologija

V     Pregled i procena godišnjih energetskih potreba (energetski bilansi)

VI   Analiza postojećeg energetskog stanja

VII  Predlog mera i aktivnosti ušteda energije

VIII Proračun uštede energije

IX    Način praćenja sprovođenja programa

X     Izvori finansiranja i finansijski mehanizmi za sprovođenje mera

XI    Izveštaj o sprovođenju programa u prethodnom periodu

XII Zaklјučak

Obavezni prilog treba da sadrži opis raspoloživog potencijala OIE na teritoriji JLS. Predložena forma nema obavezujući karakter.

Akcioni plan energetske efikasnosti

Na osnovu usvojenog programa energetske efikasnosti potrebno je za svaku kalendarsku godinu doneti i odgovarajući akcioni plan. Prilikom predlaganja mera i aktivnosti za uštedu energije treba voditi računa da one budu realne i izvodljive. Takođe treba obratiti posebnu pažnju na rangiranje i određivanje prioritetnih objekata i mera koji će se naći u programu i akcionom planu.

Korak 1: Identifikacija glavnih potrošača

Za svaki javni objekat se određuje apsolutna i specifična potrošnja energije, kao i apsolutni i specifični troškovi, što se može grafički prikazati na sledeći način:

Dijagram pruža sledeće informacije:

U gornjem desnom delu dijagrama nalaze se veliki potrošači energije sa značajnom specifičnom potrošnjom energije. Ovi objekti poseduju najveći potencijal za uštedu. Ovi objekti moraju biti predmet dalje analize.

U gornjem levom delu dijagrama nalaze se objekti koji uzrokuju visoke godišnje troškove za energiju, ali zbog svoje male specifične potrošnje ne predstavljaju veliki potencijal za uštedu.

U donjem levom delu dijagrama nalaze se objekti čiji su troškovi i specifična potrošnja mali. Ovi objekti mogu biti isključeni iz daljeg razmatranja.

U donjem desnom delu dijagrama nalaze se objekti koji uprkos visokoj specifičnoj potrošnji i samim tim relativno visokim potencijalom za uštedu, u prvom trenutku nisu interesantni za dalju analizu jer su troškovi za njihovo snabdevanje energijom relativno niski u poređenju sa drugim objektima.

Korak 2: Ocena potencijala za uštedu

Nakon što su identifikovani glavni potrošači, potencijal za uštedu se može proceniti na osnovu indikatora njihove potrošnje. U tu svrhu se indikatori potrošnje energije posmatranih objekata porede sa tipičnim vrednostima objekata istih tipoloških karakteristika. Procenat odstupanja omogućava prve zaključke o visini potencijalnih ušteda.

Korak 3: Izbor prioritetnih objekata

Izbor prioritetnih objekata zavisi, pre svega, od potencijala za uštedu. Pored toga, postoje dodatni kriterijumi koji su relevantni za dalju optimizaciju procesa:

Planiranje sanacije. Ako se kratkoročno ili srednjoročno planiraju sanacija termičkog omotača zgrade ili tehničkih uređaja u objektu, vredi razmisliti da li i koje mere za energetski menadžment imaju smisla. Kontrola potrošnje energije može npr. pružiti važne informacije za pravilno dimenzionisanje tehničkih uređaja.

Kompleksnost tehničkih uređaja. Veliki potrošači obično poseduju veoma kompleksne tehničke uređaje. Ako energetski menadžer ne raspolaže dovoljnim tehničkim znanjem bolje je da za početak izabere manje složene objekte.

Korišćenje objekta. Potencijal za uštedu značajno zavisi od ponašanja korisnika objekta. Stoga se preporučuje izbor onih objekata kod kojih JLS ima veći uticaj na korisnike. Na primer, u školama je uticaj JLS manji budući da je ograničen i uslovljen podrškom direktora ustanove.

Stalno tehničko osoblje. Mere optimizacije se lakše mogu sprovesti ako je na objektu prisutno stalno tehničko osoblje koje dobro poznaje objekat, kao i način njegovog korišćenja i tehničke uređaje koji se u njemu nalaze (npr. domar). Ukoliko objekat nije održavan od strane stalnog tehničkog osoblja ili se održava od strane angažovanih firmi, implementacija mera je često komplikovana.

Gradska/opštinska odluka o unapređenju energetske efikasnosti

Donošenje gradske/opštinske odluke o unapređenju energetske efikasnosti sastavni je deo procesa uspostavljanja sistema energetskog menadžmenta, a njeno postojanje može znatno da osnaži sam proces. Zbog svog velikog potencijala za uštedu energije ovakvu odluku je potrebno uvrstiti u strategiju razvoja opštine, strategiju energetskog razvoja, i/ili u program energetske efikasnosti. Slična odluka je uvrštena na republičkom nivou u Akcioni plan energetske efikasnosti, koji je usvojila Vlada RS, a u skladu sa obavezujućom odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice čiji je Srbija član.

Ovom odlukom uređuju se uslovi unapređenja energetske efikasnosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave za sve korisnike energije u objektima u javnoj svojini i objektima koje koriste korisnici javnih sredstava, bilo da je u pitanju izgradnja novih objekata, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija ili energetska sanacija postojećih objekata, te korišćenje objekata (preporučeni parametri unutrašnjeg komfora).

Odluku o unapređenju energetske efikasnosti je već usvojilo nekoliko opština u Srbiji (Vrbas, Varvarin, Ćićevac, Ćuprija). Odluka je od suštinskog značaja jer stvara preduslov za postizanje očekivanih ušteda, odnosno uređuje tokove i povezane učesnike u procesima gde se može očekivati unapređenje energetske efikasnosti.

Značaj ove odluke se ogleda i u tome što se njenim usvajanjem stvaraju uslovi za postizanje ušteda bez ikakvih finansijskih ulaganja, u slučaju doslednog pridržavanja odredaba ove odluke. Sprovođenjem ove odluke sprečava se nastajanje grešaka sa nesagledivim finansijskim posledicama i teško nadoknadivim propustima za budući period.

Energetski plan jedinice lokalne samouprave ili strategija energetskog razvoja

Energetski plan JLS ili strategija energetskog razvoja je dokument koji se obično donosi kao srednjoročni (na 5 godina) ili dugoročni (na 10 godina ili više). Sadržaj i forma energetskog plana nisu propisani. Energetski plan/ strategija energetskog razvoja i program energetske efikasnosti imaju dosta sličnosti i zajedničkih sadržaja, naročito onih koji se odnose na definisanje trenutnog stanja energetskog sektora. Energetski plan je u osnovi akt kojim se definiše politika gazdovanja energetskim resursima i planira unapređenje energetike na nivou jedinice lokalne samouprave. Energetski plan treba da stavi akcenat na obezbeđenje sigurnog snadbevanja energijom uz istovremenu upotrebu energije na ekološki prihvatljiv način.