EE platforma znanja - Pozivi i konkursi za gradove i opštine



Aktuelni pozivi


Poziv za iskazivanje zainteresovanosti jedinica lokalne samouprave i njihovih javnih komunalnih preduzeća za vodosnabdevanje za tehničku podršku u izradi tenderske dokumentacije za projekte javno privatna partnerstva u oblasti energetske efikasnosti

Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) su odobrena finansijska sredstva u okviru Investicionog okvira Evropske unije za Zapadni Balkan (WBIF) za Regionalni program energetske efikasnosti (REEP), koji podržava projekte javno privatnog partnerstva u oblasti energetske efikasnosti u zemljama regiona sa fokusom na javni sektor. Kategorije projekata, koje će biti podržane preko REEP program i za koje je EBRD obezbedila tehničku podršku, uključuju sisteme javnog osvetljenje, javne zgrade i pumpanje vode u vodovodnim i kanalizacionim sistemima.

Tehnička podrška, koju bez nadoknade, EBRD stavlja na raspolaganje jedinicama lokalne samouprave, preko izabranog konsultantskog konzorcijuma koji predvodi GFA Consulting Group, a koji radi nezavisno od bilo koje privatne kompanije, obuhvata:

  • Podršku u proceni i izboru objekta ili sistema za koji će biti pripremljen projekat javno privatnog partnerstva
  • Tehničku analizu uključujući procenu ušteda u energiji za zadati objekat ili sistem i obima investicija potrebnih za postizanje ušteda
  • Finansijsku i ekonomsku analizu projekta javno privatnog partnerstva
  • Podršku u komunikaciji sa Komisijom za javno privatno partnerstvo u pisanju dopisa ili tokom sastanaka
  • Pripremu tenderske dokumentacije za projekat i ugovora o javno privatnom partnerstvu (ESCO ugovora)

Pravo da konkurišu za tehničku podršku za pripremu projekata javno privatnog partnerstvo u oblasti energetske efikasnosti imaju svi gradovi i opštine i njihova javna komunalna preduzeća. Broj projekata sa kojim se konkuriše nije ograničen. Pojedinačni projekti moraju da budu podneti na zasebnim prijavnim formularima.

S obzirom da je tehnička podrška ograničena vremenski i sredstvima koja su na raspolaganju, biće formirana prioritetna lista projekata na osnovu popunjenih projektnih prijava i sledećih okvirnih kriterijuma:

  • Institucionalni kapacitet jedinice lokalne samouprave za pripremu i vođenje projekata javno privatnog partnerstva u oblasti energetske efikasnosti
  • Investiciona vrednost projekta
  • Zrelost projekta za realizaciju
  • Stepen prioriteta projekta za realizaciju
  • Politička spremnost za realizaciju projekta

Po formiranju prioritetne liste projekata konsultanti iz GFA South East Europe će izvršiti verifikaciju podataka iz prijava, nakon čega će, uz konsultacije sa EBRD, biti odabrani projekti kojima će na raspolaganje biti stavljena tehnička podrška.

Jedinice lokalne samouprave čiji projekti budu izabrani za dodelu tehničke podrške, biće u obavezi da:

  • Potpišu izjavu o zainteresovanosti, kao i „pismo odricanja od odgovornosti“ prema EBRD
  • Formiraju tim za implementaciju projekta,
  • Odrede osobu za kontakt sa konsultantima koji će pružati tehničku podršku,
  • Obezbede podatke o potrošnji energije i druge finansijske i tehničke informacije relevantne za pripremu projekta,
  • Donesu lokalne akte potrebne za realizaciju projekta,
  • Ostvare komunikaciju sa državnim ili pokrajinskim organima, institucijama i javnim preduzećima relevantnim u procesu pripreme i realizacije projekta,
  • Podnesu predlog projekta javno privatnog partnerstva Komisiji za javno privatno partnerstvo i
  • Objave tender

Jedinice lokalne samouprave zainteresovane za dobijanje tehničke podrške za pripremu projekta javno privatnog partnerstva u oblasti energetske efikasnosti treba da dostave popunjen prijavni formular, koji se nalazi u prilogu poziva, potpisan od strane gradonačelnika/predsednika opštine, najkasnije do

12. jula 2019. godine

na elektronske adrese

Zoran.Kapor@gfa-group.de i miodrag.gluscevic@skgo.org

Za sve dodatne informacije u vezi sa pozivom možete se obratiti

u GFA: Zoranu Kaporu, telefon:  064 118 6114 i 

u SKGO: Miodragu Gluščeviću, telefoni:  011 735 7908 ili 064 870 3311

prijavni formular


Domaći izvori za finansiranje projekata EE i OIE


Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti

Fond za unapređenje energetske efikasnosti je budžetski fond Republike Srbije predviđen Zakonom o efikasnom korišćenju energije. Budžetski fond je počeo sa radom 2014. godine, a sredstva iz Fonda namenjena su projektima povećanja energetske efikasnosti u javnom sektoru, ali i projektima građana i privatnog sektora u istoj oblasti.

Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije osnovan je radi evidentiranja sredstava namenjenih finansiranju poslova efikasnog korišćenja energije koji se finansiraju u skladu sa zakonom o efikasnom korišćenju energije i propisima donetim na osnovu zakona. Budžetski fond je osnovan na neodređeno vreme, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem. Budžetskim fondom upravlja Ministarstvo rudarstva i energetike.

Sredstva za finansiranje Budžetskog fonda obezbeđuju se:

1) iz aproprijacija u budžetu Republike Srbije za tekuću godinu;

2) iz donacija i kredita.

Vlada donosi godišnji program finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti u skladu sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije, Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, Akcionim planom za energetsku efikasnost u Republici Srbiji, Programom i planom energetske efikasnosti, kao i drugim aktima i propisima iz oblasti efikasnog korišćenja energije, ugovorima, kao i međunarodnim ugovorima čiji je potpisnik Republika Srbija. Korišćenje sredstava iz Budžetskog fonda vrši se u skladu sa godišnjim programom finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti.

Sredstva Budžetskog fonda daju se korisnicima sredstava Budžetskog fonda u svrhu finansiranja efikasnog korišćenja energije, a na osnovu javnih konkursa koje objavljuje Ministarstvo. Sredstva Budžetskog fonda dostupna su pravnim i fizičkim licima sa sedištem na teritoriji Republike Srbije koja ispunjavaju uslove za dodelu sredstava na osnovu javnog konkursa.

Korisnik sredstava Budžetskog fonda dužan je da dodeljena sredstva koristi namenski, na način i u rokovima utvrđenim ugovorom o korišćenju sredstava.

Ako korisnik sredstava dodeljena sredstva ne koristi na način i za svrhu utvrđenu ugovorom, dužan je da nenamenski utrošena sredstva vrati Budžetskom fondu, a za štetu nanesenu Budžetskom fondu odgovara na način utvrđen ugovorom o korišćenju sredstava i zakonom.


Rad budžetskog fonda

Fond je počeo sa radom 2014. godine. Do sada su sprovedena 4 javna poziva za finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti u jedinicama lokalnih samouprava (JLS) i sklopljeno 53 ugovora (JLS učestvuju sa najmanje 30% sopstvenih sredstava). Projekti su prvenstveno obuhvatili mere unapređenja energetske efikasnosti na termičkom omotaču zgrade (zamena stolarije i postavljanje termoizolacije) a bilo je i projekata unapređenja termotehničkih sistema korišćenjem obnovljivih izvora energije.

Tokom 2014. godine sproveden je prvi Javni poziv za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2014. godini u jedinicama lokalne samouprave nakon čega su u decembru 2014. godine potpisani Ugovori za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda sa 11 JLS: Dimitrovgradom, Gadžinim Hanom, Babušnicom, Malim Zvornikom, Pribojem, Ljubovijom, Gornjim Milanovcem, Borom, Žagubicom, Kulom i Kikindom. Projekti su realizovani tokom 2015. i 2016. godine. Ukupna vrednost svih radova za tih 11 projekata iznosila je oko 80 miliona dinara. Ukupna ušteda u potrošnji energije za grejanje u odnosu na stanje pre energetske rehabilitacije iznosila je oko 40%, odnosno oko 2,7 miliona kWh, smanjenje emisija CO2 od oko 1120 t/god. Odluku o dodeli sredstava možete preuzeti ОVDE.

Početkom 2016. godine usvojen je novi Pravilnik o uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije i kriterijuma o izuzimanju od obaveze vršenja energetskog pregleda („Službeni glasnik RS“, broj 15/16) nakon čega je na osnovu Uredbe o utvrđivanju programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije u 2016. godini („Službeni glasnik RS”, broj 13/16) raspisan i prvi javni poziv za dodelu 125 miliona dinara iz sredstava Budžetskog fonda za projekte unapređenja energetske efikasnosti u jedinicama lokalne samouprave u 2016. godini (JP1/2016). Ovaj Javni poziv trajao je od 11. aprila do 16.maja 2016. godine nakon čega su u septembru 2016. godine potpisani ugovori sa 15 JLS i obnovljeni su objekti u: Mionici Boljevcu, Bečeju, Kruševcu, Kragujevcu, Svilajncu, Ražnju, Novom Bečeju, Doljevcu, Žagubici, Bačkom Petrovcu, Gadžinom Hanu, Užicu, Babušnici i Novom Sadu. Procenjuje se da će godišnja ušteda energije iznositi 4,5 GWha i smanjenje emisija CO2 od oko 1550 t/god Kompletan tekst Javnog poziva, pratećih priloga i odluka možete preuzeti OVDE .

Drugi javni poziv (JP 2/16) objavlјen je 24. oktobra u dnevnom listu „Politika“. Ovaj javni poziv realizuje se u okviru Projekta „Uklanjanje prepreka za promovisanje i podršku sistemu energetskog menadžmenta u opštinama u Srbiji”, koji zajedno realizuju Ministarstvo rudarstva i energetike i UNDP. Za realizaciju Javnog poziva iz sredstva Budžeta Republike Srbije obezbeđeno je 25 miliona dinara a iz sredstava Projekta UNDP (GEF) donacija od 500.000 USD. Poziv je trajao do 24. novembra 2016. godine, a kompletan tekst Javnog poziva i pratećih priloga, možete preuzeti OVDE.

Krajem aprila po osnovu ovog javnog poziva sklopljeni su ugovori sa 13 JLS. Ukupna investiciona vrednost izabranih projekata je oko 136 miliona dinara. Od 13 izabranih projekata čak 6 se odnosi na ugradnju kotlova na biomasu ukupnog kapaciteta od 2,5 MW. Procenjena ušteda energije iznosi oko 2,1 miliona kWh godišnje, a smanjenje emisije CO2 oko 1500 tona godišnje. Odobreno je sufinansiranje projekata energetske efikasnosti: Žagubici, Raški, Knjaževcu, Lapovu, Šapcu, Medveđi, Ljuboviji, Lučanima, Pećincima, Svilajncu, Žabarima, Kruševcu i Velikoj Plani.

Sredinom maja 2018. godine raspisan je treći javni poziv za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2018. godini u JLS. Ukupno raspoloživa bespovratna sredstva koja se dodeljuju u javnom pozivu iznose do 125 miliona dinara. Poziv je završen 4. jula. Krajem oktobra meseca objavljeno je na internet stranici ministarstva rešenje o dodeli sredstava, kojim je predviđeno da se sredstva dodele za projekte u 14 JLS i to: Osečini, Krupnju, Ljuboviji, Irigu, Kragujevcu, Ćupriji, Kraljevu, Gadžinom Hanu, Bosilegradu, Velika Plana, Svilajncu, Kanjiži, Beloj Palanki i Knjaževcu. Ugovori o dodeli sredstava su potpisani 8. novembra. Procenjena ušteda energije iznosi oko 2,3 miliona kWh godišnje, a smanjenje emisije CO2 oko 1800 tona godišnje.

Ukupni rezultati rada fonda za 4 godine su: 39 projekata je realizovano, ušteda energije oko 9,4 miliona kWh i i smanjenje emisija CO2 od oko 4150 t/god.

Krajem februara meseca raspisan je javni četvrti poziv za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2019. godini u jedinicama lokalne samouprave i gradskim opštinama. Poziv je trajao do 27. marta. Ukupna raspoloživa sredstva po ovom pozivu iznose 325 miliona dinara. Rešenjem o dodeli sredstava, objavljeno u junu, je predviđeno da se sredstva dodele za projekte u 24 jedinica lokalnih samouprava/gradskih opština i to: Kikindi, Trgovištu, Surdulici, Subotica, Bela Palanka, Majdanpek, Alibunar, Zemun, Svilajnac, Raška, Kanjiža, Irig, Petrovac na Mlavi, Čačak, Mionica, Valjevo, Despotovac, Lučani, Malo Crniće, Kruševac, Ljubovija, Ćuprija, Niš, Knić. Ugovori o dodeli sredstava su potpisani 17. juna. Ukupna vrednost projekata: 490.628.865,92 RSD, a doprinos JLS: 165.628.865,92 RSD (oko33,8 %). Procenjena ušteda energije iznosi oko 8,2 miliona kWh godišnje, a smanjenje emisije CO2 oko 3300 t/god.

Web adresa FONDA: http://www.mre.gov.rs/latinica/energetska-efikasnost-unapredjenje-efikasnosti-budzetski-fond.php

Dodatne informacije o radu Budžetskog fonda za unapređnje energetske efiksnosti možete dobiti putem elektronske adrese: fondee@mre.gov.rs


Inostrani izvori za finansiranje projekata EE i OIE


Kreditna linija za održivu energiju za Zapadni Balkan (WeBSEFF)

WeBSEFF  je kreditna linija u okviru koje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbeđuje sredstva partnerskim bankama, a koje ta sredstva dalje pozajmljuju preduzećima i jedinicama lokalne samouprave koje žele da investiraju u energetsku efikasnost i manje projekte obnovljivih izvora energije. WeBSEFF je deo EBRD SEFF porodice (Kreditna linija za održivu energiju). Do danas, SEFF programi su obezbedili 2 milijarde evra za finansiranje projekata posredstvom više od 80 banaka učesnica programa u 20 različitih zemalja sveta.

Krediti i finansijski podsticaji za javni sektor

WeBSEFF omogućava finansiranje projekata do 2,5 miliona evra za gradove i opštine, ESCO kompanije, pružaoce komunalnih usluga i vlasnike javnih objekata koji žele da investiraju u

  • moderne tehnologije koje smanjuju potrošnju energije ili emisiju CO2 gasova za najmanje 20%

  • sanaciju i optimizaciju zgrada, pod uslovom da će ih ova investicija učiniti energetski efikasnijim za bar 30%

  • samostalne projekte obnovljivih izvora energije

Svrha ovih investicija je da im se pomogne da postanu energetski efikasniji i da im se smanje troškovi:

  • pružanja komunalnih usluga, kao što je prevoz, upravljanje otpadom, itd.

  • grejanja i hlađenja javnih objekata

Podsticajni bonusi (grantovi)

Opštine, pružaoci komunalnih usluga i vlasnici javnih objekata će dobijati podsticajne bonuse u rasponu između 10% i 15% od ukupne vrednosti pozajmice i to nakon uspešne implementacije i verifikacije podobnog projekta. Procenat granta koji se isplaćuje se zasniva na uticaju projekta na životnu sredinu i meri se ili smanjenjem emisije CO2 gasova ili izborom i obimom tehnologije (za projekte u zgradarstvu). Podsticajni bonusi za projekte u koje su uključene ESCO kompanije se prenose na krajnjeg korisnika.

Tehnička podobnost projekta

Tehničku podobnost projekta će proceniti WeBSEFF tim stručnjaka, a na osnovu sledećih kriterijuma:

Tehnički kriterijumi podobnosti za investicije u energetsku efikasnost u poslovnim, upravnim ili stambenim zgradama sa više stanova u privatnom vlasništvu (podložno energetskoj sertifikaciji i minimumu zahteva za energetski učinak Direktive o energetskim karakteristikama zgrada – Directive on Energy Performance of Buildings):

  • koeficijent uštede energije (ESR) mora biti jednak ili veći od 30%. Ukoliko je postojeći nacionalni minimum uslova iznad 30%, primenjivaće se nacionalni uslov

  • ukoliko je Direktivom o energetskim karakteristikama zgrada tako propisano, mora posedovati energetski pasoš za zgradu

Tehnički kriterijumi podobnosti za investicije u energetsku efikasnost u poslovnim operacijama

  • Moraju biti u skladu sa barem jednim od ovih kriterijuma:

    • koeficijent uštede energije (ESR) jednak ili veći od 20%;

    • smanjenje emisije CO2 gasova jednako ili veće od 20%

  • Minimalna interna stopa povraćaja (ISP) 10% - izračunata samo na osnovu finansijske vrednosti potencijalne uštede energije

  • Kapacitet proširenja postojećih proizvodnih pogona je podoban ako se postojeća oprema zamenjuje onom većeg kapaciteta i to samo ako je kapacitet proširenja manji od dvostrukog trenutnog kapaciteta i ako je potrošnja energije po jedinici output-a smanjena u odnosu na početnu vrednost kao rezultat takve zamene.


WeBSEFF – Opis procesa

Korak 1. Prijava projekta i provera podobnosti

Ako želite da proverite da li Vaš potencijalni projekat zadovoljava WeBSEFF II kriterijume podobnosti, možete da kontaktirate WeBSEFF II kancelariju ili da pošaljete Vaš prijavni formular. Prijavni formular, zajedno sa spiskom dokumentacije koja je neophodna za procenu tehničke podobnosti projekta možete preuzeti ovde.

  1. Molimo Vas da pošaljete formular i propratnu dokumentaciju, zajedno sa elektronskim kopijama svih dokumenata, putem elektronske pošte na adresu: applications@webseff.com i/ili sve pošaljite službeniku lokalne banke učesnice (Account Manager) koji je zadužen za ovaj program.

  2. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja o toku procesa ili kriterijuma podobnosti, obratite se direktno WeBSEFF kancelariji u Vašoj zemlji.

Korak 2. Procena projekta i podrška

WeBSEFF stručnjaci će proceniti podobnost za finansiranje u okviru WeBSEFF-a na osnovu dobijenih informacija.
Gde je potrebno, WeBSEFF inženjeri će dati preporuke za poboljšanje investicione mogućnosti ili će pružiti dodatnu podršku klijentu kako bi se osigurala podobnost predloženog projekta.

Korak 3. Potpisivanje kreditnog ugovora i implementacija

Ako je projekat podoban, banka će obaviti svoju uobičajenu kreditnu proceduru i dogovoriti uslove kreditiranja sa korisnikom kredita. Korisnik kredita je odgovoran za implementaciju projekta.

Korak 4. Verifikacija i isplata finansijskog podsticaja

Po završetku projekta, potražuje se isplata podsticajnog bonusa i predaje se projektna dokumentacija nezavisnom verifikacionom konsultantu koji proverava i potvrđuje uspešnu implementaciju projekta. Banka učesnica potom isplaćuje odgovarajući finansijski podsticaj korisniku kredita.

Formular: http://www.webseff.com/images/ApplicationForms/Prijavni%20obrazac_srpski.doc

Web adresa WeBSEFF: http://www.webseff.com/index.php?option=com_content&view=article&id=173&Itemid=345&lang=sr


Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)

EBRD pomaže Srbiji u proizvodnji energenata iz obnovljivih izvora, davanjem kredita Elektroprivredi Srbije za rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih mini hidroelekrana i proizvodnju energije iz drugih obnovljivih izvora. EBRD sarađuje sa domaćim bankama preko kojih realizuje kreditne linije za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti Zapadnog Balkana.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pokrenula je Šemu zelenih inovacionih vaučera u Srbiji kako bi pospešila proces uvođenja inovacija u mala i srednja preduzeća (MSP) u oblasti resursne efikasnosti i ujedno poboljšala njihovu saradnju sa istraživačko-razvojnim organizacijama (IRO). Saradnja sa IRO će omogućiti MSP da razviju nove proizvode, usluge ili procese, ili pak unaprede postojeće, i na taj način povećaju svoju konkurentnost, a smanje uticaj na životnu sredinu.

Web adresa EBRD: https://www.ebrd.com/where-we-are/serbia/overview.html


Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF)

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) je finansijski instrument koji su 2009. godine pokrenuli Evropska komisija, vodeće finansijske institucije i nekoliko zemalja donatora sa ciljem da se olakšaju pripreme i implementacija prioritetnih investicija u oblasti infrastrukture u zemljama Zapadnog Balkana. Reč je o regionalnom instrumentu koji pomoću  različitih izvora finansiranja podržava proširenje Evropske unije i društveno-ekonomski razvoj zemalja Zapadnog Balkana koje su korisnice ovog instrumenta.

Investicioni okvir za Zapadni Balkan se bavi finansiranjem i pružanjem tehničke pomoći prilikom realizovanja strateških investicija u sledećim oblastima: energetika, zaštita životne sredine, socijalni sektor, transport i razvoj privatnog sektora.

WBIF u svom sastavu ima dva fonda preko kojih kombinuje donacije i zajmove:

  • Fond za zajednički grant

  • Fond za zajedničke kredite

Sredstva obezbeđuju donatori i finansijske institucije, sa svrhom finansiranja pripreme (grantovi za tehničku pomoć) i implementacije (investicioni grantovi i krediti) infrastrukturnih projekata. Osim infrastrukturnih projekata, WBIF finansira i izradu generalnih studija koje se bave pojedinačnim sektorima, kao i izgradnju kapaciteta, čime doprinosi ukupnom razvoju investicija na Zapadnom Balkanu.

Evropska komisija je odobrila oko milijardu dolara Investicionom okviru za Zapadni Balkan tokom perioda 2014–2020. za poboljšanje ključnih transportnih i energetskih koridora u zemljama Zapadnog Balkana, kao i koridora koji povezuju region i zemlje Evropske unije. Ova inicijativa, poznata pod nazivom „Agenda povezivanja”, deo je procesa Zapadnobalkanske šestorke (Berlinskog procesa)  i ima za cilj stvaranje sigurnih i efikasnih transportnih maršruta kroz koridore, kao i sigurnije i pristupačnije poklapanje između potreba za električnom energijom i ukupnog snabdevanja. Investicioni okvir za Zapadni Balkan je do sada u Srbiji podržao investicije ukupne vrednosti oko 4,65 milijardi evra kroz projekte iz svih sektora koji su podobni za finansiranje. Od toga je 46 grantova za tehničku pomoć, a ostalih 6 projekata je odobreno kroz runde za investicioni grant. Republika Srbija takođe učestvuje u 19 regionalnih projekata podržanih preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan.

Web adresa WIBF: https://www.wbif.eu/


Globalni fond za životnu sredinu (GEF)

GEF ujedinjuje 183 zemlje u partnerstvo sa međunarodnim institucijama, civilnim organizacijama i privatnim sektorom kako bi radili na pitanjima svetske ekologije uz davanje podrške nacionalnih inicijativama održivog razvoja. Ova nezavisna organizacija finansira projekte vezane za klimatske promene, trajne organske zagađivače i drugo, od čega je za Srbiju značajna podrška razvoju biomase.

Putem Programa malih grantova, GEF je dodelio preko 20.000 grantova ukupne vrednosti od 1 milijarde dolara organizacijama civilnog društva i lokalnim organizacijama.

GEF predstavlja finansijski mehanizam za sledeće konvencije:

  • Konvencija o biološkoj raznovrsnosti – Convention on Biological Diversity (CBD)

  • Okvirna konvencja Ujedinjenih nacija o promeni klime – United Nations Framework Convention on Climate Change (UNFCCC)

  • Stokholmska konvencija o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama – Stockholm Convention on Persistent Organic Pollutants (POPs)

  • Konvencija Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom – UN Convention to Combat Desertification (UNCCD)

  • Minamatska konvencija o živi – Minamata Convention on Mercury 

  • GEF podržava primenu Montrealskog protokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač – Montreal Protocol on Substances that Deplete the Ozone Layer (MP) iako nije formalno uključen u njegovu implementaciju u zemljama sa privredom u tranziciji, kao i brojne druge inicijative i dokumenta.

Mogućnost korišćenja GEF fondova definisana je u 9. paragrafu GEF instrumenta. Države imaju pravo na GEF fondove za projekte ukoliko ispunjavaju kriterijume koje je utvrdila Konferencija država članica (Conference of Parties – COP) konkretne konvencije; ukoliko su članice konvencije/a i ispunjavaju uslove za pozajmicu kod Svetske banke (IBRD i/ili IDA); i ukoliko imaju pravo na tehničku pomoć Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) kroz programe svoje zemlje.

Republika Srbija je ratifikovala četiri od pet konvencija za koje GEF obezbeđuje mehanizme finansiranja:

  • Zakon o potvrđivanju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime sa aneksima Sl. list SRJ – Međunarodni ugovori, br. 2/97

  • Zakon o potvrđivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, Sl. list SRJ – Međunarodni ugovori, br. 11/01

  • Zakon o potvrđivanju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom i/ili dezertifikacijom, posebno u Africi, Sl. glasnik RS 102/07

  • Zakon o potvrđivanju Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama, Sl. glasnik RS 42/09

S obzirom na gore navedeno, Republika Srbija ima pravo da, u saradnji sa GEF agencijama kao što je UNDP, koristi sredstva GEF fondova za finansiranje projekata iz oblasti biodiverziteta, klimatskih promena (mere mitigacije i adaptacije) i degradacije zemljišta.

Web adresa GEF:  https://www.thegef.org/country/serbia


Nemačka razvojna banka (KfW) 

U ime Savezne Republike Nemačke KfW razvojna banka implementira finansijsku saradnju sa Srbijom. Investicije finansirane od strane KfW razvojne banke u međuvremenu su dostigle nivo od oko 1,711 milijardi evra, uključujući 887 miliona evra za energetski sektor (proizvodnja električne energije, rudnici uglja i daljinsko grejanje), 251 milion evra za vodosnabdevanje kao i 573 miliona evra za finansijski sektor. Od 2006. godine DEG ima predstavnika u Srbiji.

Aktivnosti KfW razvojne banke i DEG u Republici Srbiji 

Neposredno nakon političkih promena u oktobru 2000. godine, KfW razvojna banka počela je da finansira hitne mere podrške energetskom sektoru u iznosu od više od 70 miliona evra. Te mere odnosile su se na finansiranje uvoza električne energije, kao i neophodnih rezervnih delova. Dok su ovi i ostali rani projekti imali za cilj obezbeđivanje stabilnog snabdevanja električnom energijom, projekti koji se implementiraju u poslednje vreme imaju za cilj da energetski sektor učine ekološki povoljnijim za životnu sredinu i klimu kroz promovisanje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Među prvim takvim projektima bila je rehabilitacija hidroelektrana Bajina Bašta i Zvornik finansirana povoljnim kreditima u iznosu od ukupno 100 miliona evra. Na polju proizvodnje termalne energije, KfW pomaže u finansiranju uvođenja sistema upravljanja kvalitetom uglja u najvećoj rudarskoj oblasti u Srbiji, Kolubari, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD). Taj novi sistem će značajno uticati na smanjenje emisije CO2. Pored ovih projekata koji se bave proizvodnjom električne energije, KfW je 2014. počela sa pružanjem podrške projektima koji se bave potrošnjom električne energije obezbeđujući finansiranje mera energetske efikasnosti u javnim objektima. KfW je takođe srpskim bankama odobrila kreditne linije za refinansiranje projekata koji se bave energetskom efikasnošću i obnovljivim izvorima energije. Zajmoprimci su preduzeća i domaćinstva. Među ostalim planiranim projektima nalazi se finansiranje prvog vetroparka EPS u bliskoj budućnosti. 

Opštinska infrastruktura 

U leto 2001. godine započete su dugoročne aktivnosti sa ciljem da se modernizuju preduzeća za daljinsko grejanje. Program se sada nalazi u četvrtoj fazi i uključuje 22 opštine i investicije od više od 100 miliona evra. Nemačka je dodatnih 32 miliona evra opredelila za nastavak programa. Pored tehničkih komponenti, poput popravke i održavanja mreže cevovoda i toplana, program takođe obuhvata i organizovanje obuke za zaposlene i uvođenje naplate po utrošku. Planirani krediti od 100 miliona evra za proizvodnju toplote iz biomase dodaju novu dimenziju unapređenju ovog sektora uzimajući u obzir zaštitu klimatskih uslova. 

Još jedan aspekt opštinske infrastrukture predstavljaju sistemi za vodosnabdevanje i kanalizaciju. Ti sistemi bili su veoma zastareli u većini gradova u Srbiji. Nemačka Vlada je počevši sa donacijama, preko KfW, finansirala rehabilitaciju sistema za vodosnabdevanje i kanalizaciju u četiri najveća grada u Srbiji – Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Program je uključivao popravku i instalacione radove na postojećoj infrastrukturi, kao i organizaciono unapređenje komunalnih preduzeća. Od početka 2008. godine “Program za vodosnabdevanje u opštinama srednje veličine” implementiran je u 13 gradova. Poseban deo tog programa je pristup zasnovan na učinku, što znači da samo gradovi koji ispune određene tehničke i ekonomske preduslove u pripremnoj fazi mogu da učestvuju u fazi investiranja. Ovakav pristup pokazao se veoma efikasnim i uspešnim te je stoga primenjen i na programu za sistem kanalizacije koji je implementiran u 8 opština srednje veličine do sada. 

Kao i u energetskom sektoru KfW je odobrila kreditne linije srpskim bankama sa ciljem refinansiranja kredita za male investicije u opštinsku infrastrukturu poput izgradnje puteva, distribuciju energije, obnovu škola i vrtića, izgradnju ili rekonstrukciju sistema vodosnabdevanja i kanalizacije. Opštine imaju podršku tima za konsalting koga zapošljava Stalna konferencija gradova i opština i koji radi kao agencija za tehničku pomoć koja je zadužena za implementaciju. Do sada je finansirano više od 300 projekata. Ovaj drugi program fokusira se na opštinske investicije u projekte energetske efikasnosti i zaštite životne sredine. 

Finansijski sektor 

Mikro, mala i srednja preduzeća imala su 2000. godine ograničen pristup kreditima dok privatna lica sa malim ili srednjim prihodima skoro da uopšte nisu imala pristup finansijskim uslugama. Stoga su 2001. godine KfW razvojna banka, ProCredit Holding, Commerzbank, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Holandska razvojna banka FMO zajednički osnovale ProCredit banku Srbije. Ona je članica ProCredit grupe. KfW je, 2005. godine, zajedno sa najznačajnijim donatorima u Jugoistočnoj Evropi, osnovala Evropski fond za Jugoistočnu Evropu (EFSE). EFSE je uspešno aktivirao privatne investicije sa ciljem da se poveća obim kredita za mala i srednja preduzeća u Jugoistočnoj Evropi. Do kraja 2008. EFSE je refinansirala banke u Srbiji iznosom od 79,5 miliona evra obezbeđujući kredite za više od 100.000 malih preduzetnika. U cilju jačanja poverenja građana u bankarski sektor, KfW je obezbedio finansiranje i konsalting usluge Fondu za osiguranje depozita u iznosu od 10 miliona evra. Taj fond osigurava štednju građana Srbije u slučaju bankrota u iznosu do 50.000 evra. 

DEG je 2002. godine kupila akcije u Eksim banci. Nakon prodaje svojih akcija HVB banci u Srbiji, portfolio DEG u Srbiji sastojao se uglavnom od kreditnih linija za finansiranje malih i srednjih preduzeća kroz Raiffeisen banku i HVB u iznosu od 40 miliona evra. Od 2009. DEG pruža podršku razvoju najveće srpske pekare „Klas“ u Beogradu kapitalom. Kompanija „Tigar“ takođe je dobila dugoročno finansiranje za izgradnju nove fabrike za proizvodnju gumene obuće. Trenutno se radi na razmatranju mogućnosti za dalje investiranje u privatni bankarski i poslovni sektor. 

KfW kancelarija u Beogradu
Direktor: Arne Gooss, Beograd
Tel./fax: +381 11 3671273; 3670128
e-mail: kfw.belgrade@kfw.de
www.kfw.de/serbia


Međunarodna finansijska korporacija (IFC)

IFC, kao jedna od članica grupacije Svetske banke, najveća je globalna institucija koja je orijentisana isključivo na privatni sektor zemalja u razvoju. Osnovana je 1956. godine, a u vlasništvu je 184 zemlje članice koje kolektivno određuju njenu politiku. Rad ove korporacije omogućuje kompanijama i finansijskim institucijama u razvoju da otvore radna mesta, poboljšaju korporativno upravljanje i ekološke performanse, kao i da doprinesu svojoj zajednici. Jedan od glavnih zadataka je da iskoreni ekstremno siromaštvo do kraja 2030. godine, bave se investiranjem i u siromašne zemlje, savetuju kompanije u privatnom sektoru, ali i upravljaju različitim fondovima. Sarađuju sa drugim institucijama u okviru Svetske banke, ali su pravno i finansijski nezavisni.

Web adresa IFC: https://www.ifc.org/wps/wcm/connect/corp_ext_content/ifc_external_corporate_site/home


Instrument pretpristupne pomoći (IPA)

Instrument pretpristupne pomoći (IPA) pruža finansijsku i tehničku pomoć zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za pristup Evropskoj uniji. Sredstva opredeljena iz IPA fondova za period 2007–2013 iznosila su 11,5 milijardi evra. Za period 2014–2020. opredeljeno je 11,7 milijardi evra. Sredstva su namenjena političkim i ekonomskim reformama sa ciljem lakšeg poslovanja na tržištu EU. Fond je posvećen tržišnoj ekonomiji, izgradnji i jačanju institucija; prekograničnoj saradnji sa susednim zemljama; regionalnom razvoju koji obuhvata transport, zaštitu životne sredine i konkurentnost; razvoju ljudskih resursa; i ruralnom razvoju. U poslednje tri godine, Srbija je dobila oko 525 miliona evra iz IPA fonda i tim sredstvima se finansiraju konkretni projekti koji pomažu Srbiji da uđe u Evropsku uniju. Korisnici IPA sredstava su sledeće zemlje: Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kosovo*, Crna Gora, Srbija i Turska.

Ministarstvo finansija Republike Srbije Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU: http://www.cfcu.gov.rs/tenderi.php

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji : https://europa.rs/otvoreni-tenderi/


Fond zelenog razvoja Jugoistočne Evrope (GGF)

GFF je osnovan 2009. godine kao javno-privatno partnerstvo Nemačke razvojne banke (KfW) i Evropske investicione banke (EIB), uz finansijsku pomoć Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačkog saveznog ministarstva za obnovu i razvoj. Njegova oblast delovanja je podsticanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije. U saradnji sa kompanijom „Intesa Leasing“ iz Beograda, Fond je obezbedio sredstva u iznosu od 5 miliona evra za finansiranje projekata u oblasti energetske efikasnosti, s ciljem uštede oko 20% energije. Putem finansijskog lizinga, ovaj novac će moći da koriste preduzeća i poljoprivrednici u Srbiji radi unapređenja neefikasne opreme, optimizacije proizvodnih procesa i za zamenu poljoprivredne mehanizacije.

Saznajte više o:

  • otvorenim programima i pozivima

  • načinu prijavljivanja projekata i procedurama u skladu sa EU pravilima

  • mogućnostima pronalaska adekvatnih partnera iz inostranstva

  • obukama za pisanje projekata i razradi projektnih ideja

 Web adresa GGF: http://www.ggf.lu/index.php?id=117&L=0