Platforma Bioenergije - BIOENERGIJA
BIOENERGIJA
Ovaj segment Platforme posvećen je osnovama bioenergije - obnovljivom izvoru dobijenom korišćenjem čvrstih, tečnih i gasovitih produkata biomase.
Namenjen je sticanju osnovnih znanja i informisanju o temi bioenergije od strane energetskih menadžera i drugih izvršilaca u organima lokalne samouprave, na poslovima koji su u vezi sa lokalnom energetikom, kao i zaštitom životne sredine i klimatskim promenama.
Putem sekcije pitanja i odgovora, kao i materijala za preuzimanje, posetioci ove stranice imaju priliku da steknu uvid u stanje sektora bioenergije u našoj zemlji, dobiju informacije o razvoju tržišta bioenergije, ali i da se upoznaju sa evropskim i domaćim zakonodavstvom i standardima u ovoj oblasti.
1. Šta podrazumevamo pod terminom bioenergija?
U doslovnom značenju bioenergija je „energija života“, odnosno „životna energija“. U energetici se ovaj termin vezuje za deo energetskih izvora iz grupe obnovljivih izvora energije, najčešće za biomasu i biogas kao produkte „žive” prirode.
2. Šta čini regulatorni okvir Srbije u oblasti bioenergije?
Razvoj sektora bioenergije u Srbiji definisan je i određen nacionalnim zakonodavstvom (Zakon o energetici i Zakon o efikasnom korišćenju energije), nacionalnim strateškim okvirom (Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine, Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije i Program ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije za period 2017-2023), kao i u okviru međunarodno preuzetih obaveza (Ugovor o osnivanju energetske zajednice i relevantne EU Direktive čije inkorporiranje u nacionalno zakonodavstvo proističe iz procesa pridruživanja EU).
3. Koji su relevantni subjekti u oblasti bioenergije u Srbiji?
U skladu sa različitim nivoima nadležnosti, u Srbiji se razvojem sektora bioenergije bave, pre svega, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Agencija za energetiku Republike Srbije, kao i jedinice lokalne samouprave. Problematikom bioenergije se bave i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, Privredna komora Srbije, JP „Srbijašume“, kao i različite naučno-istraživačke institucije. U delu proizvodnje i potrošnje energije prisutne su toplane u gradovima i opštinama, zatim korisnici usluga sistema daljinskog grejanja, ali i svi koji koriste individualna ložišta na neki bioenergetski izvor.
S obzirom na širi značaj ove teme, u relevantne subjekte svakako ubrajamo i stručnu javnost, organizacije civilnog društva, medije, lobi fosilnih goriva, ali i međunarodnu zajednicu.
Ukupni raspoloživi potencijal OIE u Srbiji iznosi 5,65 Mten, od čega se koristi ispod 40%. Bioenergija, u formi biomase, u obnovljivim izvorima energije učestvuje sa 61%, od čega je veći deo neiskorišćen. Od biomase najviše se koristi drvna biomasa, uglavnom poreklom iz šuma, sa udelom od 96,87%, dok ostatak uglavnom pripada poljoprivrednoj biomasi, uglavnom iz ostataka poljoprivrednih kultura. Energetski zasadi i biorazgradivi otpad se, za sada, ne pojavljuju u energetskom bilansu Srbije.
Ukupna primarna proizvodnja energije u Republici Srbiji je u 2018. godini iznosila 10,025 Mten, od čega su obnovljivi izvori energije učestvovali sa 20,75%, odnosno 2,08 Mten. Biomasa i biogas su u ukupnoj primarnoj proizvodnji energije učestvovali sa 11,44% (odnosno 1,146 Mten), dok je posmatrano posebno, udeo biogasa iznosio 0,23% (odnosno 0,023 Mten).
5. Koje je međunarodne obaveze Srbija preuzela u oblasti primene OIE?
Evropske integracije Republike Srbije sa sobom nose i ispunjenje određenih obaveza. Tako su u oblasti energetike one uglavnom definisane Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, čiji je potpisnik i Srbija, a koji je stupio na snagu 2006. godine. Od tada se prati usklađivanje „energetske” regulative zemalja potpisnica sa regulativom na nivou EU. Preuzimajući ove obaveze i primenjujući relevantne direktive EU, Srbija se obavezala i na sledeće:
- učešće OIE u bruto finalnoj potrošnji energije od 27% do 2020. godine;
- učešće OIE u bruto finalnoj potrošnji u sektoru saobraćaja od 10% do 2020. godine;
- donošenje uredbe o merama podsticaja u oblasti proizvodnje električne energije iz OIE.
6. Kako je Srbija pozicionirana u odnosu na Evropu u kontekstu upotrebe bioenergije?
Na nivou EU-28, OIE u primarnoj proizvodnji energije učestvuju sa 29,88%, a razlike među zemljama su veoma izražene. Na primer, dok je u Finskoj učešće OIE preko 61%, u Holandiji je taj udeo ispod 16%. U energetskom bilansu Srbije za 2018. godinu, OIE učestvuju sa 20,75%, od čega je udeo biomase 11,21%, a biogasa 0,23%. Udeo biomase u Srbiji je daleko ispod udela koji ima Finska sa 45,28%, ali je isto tako i daleko veći od Holandije gde je ovaj udeo 3,68%. U slučaju biogasa, Srbija je daleko od poređenja sa zemljama EU-28, gde npr. Slovačka ima čak 2,48%, Hrvatska 1,75%, Finska 0,95%, a Slovenija 0,71%.
7. Kako Republika Srbija podstiče veću upotrebu bioenergije?
Republika Srbija pruža podsticaje sektoru bioenergije na nekoliko načina i na više nivoa. Svakako najznačajniji podsticaji su: plaćanje „feed-in” tarifa, finansiranje kapitalnih projekata u ovom sektoru, finansiranje pojedinačnih projekata u sektoru energetike (kao rezultat bilateralnih pregovora sa Vladom Savezne Republike Nemačke), plasiranje novca u energetsku sanaciju i rekonstrukciju javnih zgrada (preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima), kao i kroz Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti.
8. Koji podsticaji za upotrebu bioenergije postoje na nivou jedinica lokalne samouprave?
Lokalna energetska politika u Srbiji regulisana je Zakonom o energetici i Zakonom o efikasnom korišćenju energije. Navedeni zakoni ne definišu postupanje i rad jedinica lokalne samouprave u kontekstu bioenergije, ali sa druge strane postavljaju dovoljno široke okvire za mnoge delatnosti povezane sa upotrebom OIE, uključujući i bioenergiju.
Alati koji su gradovima i opštinama ostavljeni na korišćenje, u kontekstu podsticaja u sektoru bioenergije, jesu: budžetski fondovi za zaštitu životne sredine iz kojih je moguće, kroz različite programe, subvencionisati građanstvo za upotrebu bioenergije u cilju ostvarivanja energetske efikasnosti i smanjenja zagađenja životne sredine; zatim lokalni budžeti sa svojim programskim budžetskim linijama namenjenim za finansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za objekte javne namene u kojima se planira konverzija sistema grejanja sa fosilnih goriva na drvnu biomasu; ali i direktne investicije u konverziju postojećih i izgradnju novih toplanskih sistema daljinskog grejanja.
9. Koji gradovi i opštine prave iskorake u održivoj primeni bioenergije na svojoj teritoriji?
Nekoliko gradova i opština u Srbiji pokazuje ozbiljnu rešenost i preduzima konkretne korake u oblasti održive upotrebe bioenergije, pre svega u procesu proizvodnje toplotne energije. Opština Priboj iz Zlatiborske oblasti, krupnim koracima grabi ka izbacivanju fosilnih goriva iz upotrebe u svojim sistemima daljinskog grejanja, ostvarujući na taj način cilj koji je sebi zacrtala priključenjem inicijativi „Povelja gradonačelnika” (EU Covenant of Mayors for Climate and Energy).
Svojom aktivnom energetskom politikom na lokalu ističe se i Grad Šabac, koji ulaže velike napore u energetsku sanaciju zgrada kolektivnog stanovanja. Na ovaj način se optimizuje potrošnja energije, uz istovremenu zamenu fosilnih goriva jednim delom i drvnom biomasom.
Grad Užice je pionir u Srbiji kada je reč o sufinansiranju mera energetske efikasnosti u objektima individualnog stanovanja, sa posebnom merom usmerenom na nabavku kotlova na pelet. Šestu godinu za redom, ova lokalna samouprava izdvaja značajna sredstva za podsticaj energetskoj efikasnosti, u kojoj je prepoznala način da se bori sa konstantnim zagađenjem vazduha.
Da zapadna Srbija prednjači u održivoj upotrebi bioenergije potvrđuje i Opština Mionica koja je krajem 2019. pustila u rad novu toplanu na biomasu, koja zagreva sve javne ustanove u opštini, uključujući i osnovnu školu i dečje obdanište. U Mionici već razmišljaju da ovoj toplani priključe i stambene objekte.
Veliku proaktivnost pokazao je i Grad Pirot koji je uz tehničku podršku GIZ DKTI projekta „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji” uspeo da realizuje jedno od prvih javno-privatnih partnerstava u Srbiji za projekat grejanja na drvnu biomasu pet školskih objekata u gradu.
Jedno je sigurno – po primere dobre prakse, kada je reč o održivoj upotrebi bioenergije, više nije potrebno ići van granica Srbije.
10. Koje su najveće prepreke širem korišćenju bioenergije u Srbiji?
Među preprekama širem i efikasnijem korišćenju bioenergije u Srbiji izdvajaju se: nedostatak političke volje među donosiocima odluka, nerazumevanje značaja i koristi koje korišćenje bioenergije nosi za lokalni/regionalni nivo, nespremnost za promenu ustaljenog načina funkcionisanja, centralizovano donošenja odluka koje se tiču proizvodnje i potrošnje energije na lokalnom nivou, lobi fosilnih goriva, monopoli na tržištu i nedostatak alternativa, nerazvijenost tržišta bioenergije u zemlji (nestabilnost cena, kvaliteta, ponude i tražnje), velika konkurencija između potrošača drvne sečke (industrija OSB ploča i toplanski sistemi), ali i nepostojanje priređene projektno-tehničke dokumentacije za investicije sa državnog nivoa.
