Platforma Bioenergije - KVALITET VAZDUHA I KLIMATSKE PROMENE
KVALITET VAZDUHA I KLIMATSKE PROMENE
Praćenjem i merenjem prisustva zagađujućih materija u vazduhu utvrđeno je da su najveći zagađivači vazduha u Srbiji termoelektrane koje koriste ugalj, zatim toplane i individualna ložišta, te industrija, drumski saobraćaj i poljoprivreda. Ovaj deo Platforme pruža ključne argumente za korišćenje biomase u cilju unapređenja kvaliteta vazduha. Naime, zamenom fosilnih goriva drvnom biomasom u sistemima daljinskog grejanja dolazi do smanjenja emisija azotnih i sumpornih oksida, čime se direktno doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha u lokalu.
Na nivou individualnih ložišta, zamenom postojećih peći kotlovima na pelet, odnosno efikasnom upotrebom ogrevnog drveta moguće je bitno doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha.
Projektom „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ ustanovljeno je da samo 1% ispitanog stanovništva pravilno koristi ogrevno drvo, te su stoga sastavljene preporuke o pravilnom i efikasnom korišćenju ogrevnog drveta.
1. Kako se određuje kvalitet vazduha?
Merenjem određenih gasova i čestica u vazduhu, kao i na osnovu koncentracije ovih zagađujućih materija definiše se kvalitet vazduha. Merenjem koncentracije zagađujućih materija u vazduhu utvrđuje se da li su koncentracije u opsegu graničnih vrednosti, utvrđenih na osnovu naučnih saznanja, kako bi se izbegle, sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu. Zagađujuće materije koje se najčešće prate, ali i koje imaju najveći uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu su sumporni i azotni oksidi i suspendovane čestice (PM2.5 i PM10), ali se mogu uključiti i druge zagađujuće materije. Na osnovu koncentracije zagađujućih materija određuju se indeksi kvaliteta vazduha, koji služe za lakše definisanje i razumevanje kvaliteta vazduha u datom trenutku. Zakonom o zaštiti vazduha definisane su nadležnosti za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha, kao i njegov kontinualni monitoring na državnom i lokalnom nivou.
2. Šta su državna i lokalna mreža mernih stanica i koji su najveći zagađivači vazduha u Srbiji?
Državna mreža mernih stanica podrazumeva sistem automatskog monitoringa kvaliteta vazduha na celoj teritoriji Republike Srbije, na 48 mernih mesta koje prati Agencija za zaštitu životne sredine, kao nadležno telo u okviru Ministarstva zaštite životne sredine. Na sajtu agencije mogu se naći podaci na satnom nivou o kvalitetu vazduha izraženi kroz pet kategorija kvaliteta vazduha: odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen.
S druge strane, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave zadužene su za uspostavljanje i održavanje lokalnih mernih mesta, koja upotpunjuju državnu mrežu mernih stanica. Lokalne, kao i državne stanice mere različite zagađujuće materije u zavisnosti od lokacije na kojoj se nalaze i potrebe za kontrolom određenih zagađujućih materija.
Proračunom emisija zagađujućih materija ustanovljeno je da su najveći zagađivači vazduha u Srbiji termoelektrane koje koriste ugalj (niskokvalitetni lignit), sistemi grejanja (toplane i individualna ložišta), industrija, drumski saobraćaj i poljoprivreda.
3. Na koji način korišćenje biomase može da doprinese boljem kvalitetu vazduha?
Kada govorimo o korišćenju drvne biomase, ona se koristi u sistemima grejanja, kao što su toplane i male mreže za grejanje javnih zgrada, ali se u najvećem udelu koristi za zagrevanje domaćinstava u individualnim ložištima. Zamenom fosilnih goriva, kao što su mazut i ugalj, drvnom biomasom u sistemima daljinskog grejanja, dolazi do smanjenja emisija azotnih i sumpornih oksida, čime se direktno doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha u lokalu. S druge strane, što se tiče individualnih ložišta, efikasna upotreba ogrevnog drveta u individualnim ložištima, može doprineti velikim delom poboljšanju kvaliteta vazduha, kao i zamena postojećih peći kotlovima na pelet, čija je efikasnost daleko veća. Projekat „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ je u toku prve faze implementacije istraživao način korišćenja ogrevnog drveta u domaćinstvima i ustanovio da samo 1% ispitanog stanovništva pravilno koristi ogrevno drvo. Stoga su sastavljene preporuke o tome kako ogrevno drvo koristiti pravilno i efikasno.
4. Šta je sa emisijom suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10) iz kotlova na biomasu?
Prema međunarodnoj metodologiji koju je razvila Evropska agencija za životnu sredinu (EMEP/EEA air pollutant emission inventory guidebook) za potrebe monitoringa emisija zagađujućih materija u vazduh, od strane država članica Konvencije o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima, kao i za potrebe Direktive o graničnim vrednostima nacionalnih emisija Evropske unije, definisani su emisioni faktori za različite vrste goriva, među kojima je i biomasa. Korišćenjem biomase dolazi do emisije PM čestica, čije se smanjenje ostvaruje pravilnim održavanjem i korišćenjem kotlova, ali i sekundarnim metodama, kao što je korišćenje tehnologija za smanjenje emisija (cikloni, multicikloni, filteri i ESP), čija se efikasnost kreće u rasponu 85–99,9%. Što se tiče individualnih ložišta, upotreba automatizovanih kotlova na pelet takođe doprinosi smanjenju emisija suspendovanih čestica i emisija drugih zagađujućih materija. Dodatno formiranje sekundarnih suspendovanih čestica u vazduhu je smanjeno korišćenjem biomase s obzirom na manju emisiju azotnih i sumpornih oksida.
Biomasa je nedovoljno iskorišćena u Srbiji, iako postoji veliki potencijal u ovom obnovljivom, jeftinom i lokalno dostupnom izvoru energije. Postoji nekoliko dobrih primera primene biomase u sistemima malih mreža za grejanje, kao što su Pirot, Priboj i Mionica, ali je potrebno da veći sistemi, kao što su gradske toplane, pređu na korišćenje biomase kako bi se kvalitet vazduha u lokalu značajnije poboljšao. Za sada je biomasa prepoznata kao ekonomski isplativa alternativa fosilnim gorivima, ali njen ekološki aspekt i korist u pogledu poboljšanja kvaliteta vazduha, ali i ublažavanja klimatskih promena, još uvek nije na zavidnom nivou. Podizanje svesti o ovoj temi može, u velikom broju slučajeva, da doprinese kvalitetnijem vazduhu u Srbiji.
6. Šta su klimatske promene i kako do njih dolazi?
Usled povećanja antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG emisije) u atmosferu (izazvanih dejstvom čoveka), dolazi do globalnog zagrevanja atmosfere što za posledicu ima promenu klime. Povećanjem GHG emisija dolazi do povećanja srednje globalne temperature na planeti Zemlji, što uglavnom nepovoljno utiče na živi svet. Do povećanja koncentracija GHG emisija u velikom obimu dolazi usled sagorevanja fosilnih goriva, pri čemu se oslobađa ugljen dioksid, koji je i najprisutniji gas sa efektom staklene bašte. Temperatura na planeti Zemlji je u naglom porastu i u odnosu na preindustrijski period, porasla je za više od 1°C na globalnom nivou. Iako 1°C ne deluje mnogo, promene koje nastaju u klimi, kao i promene u padavinama i ekstremnim vremenskim nepogodama, pogubne su za određene delove sveta. Kako bi uspeli da sprečimo dalje posledice koje klimatske promene donose, potrebno je ublažiti klimatske promene smanjenjem GHG emisija i prilagoditi se već nastalim promenama klime.
Zakonodavni i strateški okvir u oblasti klimatskih promena u Srbiji je u fazi uspostavljanja, gde su pripremljeni Zakon o klimatskim promenama i Strategija niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom. Zakon, pored definisanja obaveze donošenja Strategije niskougljeničnog razvoja, Koncepta politike prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, definiše i sistem monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija i informacija za oblast klimatskih promena. S druge strane, Strategija niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom definiše put smanjenja emisija GHG do 2030. i 2050. godine na optimalan i ekonomski isplativ način. Određene mere koje su propisane Akcionim planom obuhvataju i povećanu upotrebu biomase u sistemima daljinskog grejanja, čime se doprinosi smanjenju emisija u sektoru energetike.
Što se tiče međunarodnih obaveza, Republika Srbija je 2015. godine dostavila Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC) svoje Nacionalno utvrđene doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (NDCs), čime se obavezala na smanjenje emisija GHG od 9,8% do 2030. u odnosu na 1990. godinu. Prema poslednjim naučnim preporukama, potrebno je smanjiti globalne emisije za najmanje 45% do 2030. godine, a dostići ugljeničnu neutralnost do 2050. godine, kako bi se porast srednje globalne temperature održao u granicama Sporazuma iz Pariza. Iz tog, ali i drugih razloga, Srbija će na osnovu analiza iz Strategije niskougljeničnog razvoja revidirati svoje ciljeve i podneti nove NDCs.
8. Kako biomasa može da doprinese borbi protiv klimatskih promena?
Jedna od najefikasnijih mera borbe protiv klimatskih promena je upotreba obnovljivih izvora energije (OIE), među koje spada i biomasa. Iako se sagorevanjem biomase oslobađa određena količina ugljen dioksida, prilikom rasta biomase dolazi do vezivanja ugljen dioksida, tako da je ukupni bilans u emisijama neutralan. S toga je upotreba biomase, umesto bilo kog fosilnog goriva, izuzetno značajna za smanjenje GHG emisija i ublažavanje klimatskih promena. Pored proizvodnje energije, upotreba biomase može pomoći i pospešivanju drugih mera ublažavanja. Održivom upotrebom biomase i samim tim pravilnim održavanjem šuma, uklanjanjem viška drvne mase iz šuma, doprinosi se boljem gazdovanju šuma i povećanju ponora (skladištenja) ugljenika. Dodatno se doprinosi manjim emisijama iz otpadnog drveta i rastinja, koje se koristi u energetske svrhe, a čije bi truljenje izazvalo emisije.
Prelazak sa upotrebe uglja ili mazuta u sistemima daljinskog grejanja ili malim mrežama za grejanje na prirodni gas može imati dosta prednosti u pogledu smanjenja emisija zagađujućih materija u vazduh, ali daleko manje na ublažavanje klimatskih promena, s obzirom na velike emisije GHG u odnosu na biomasu, koja je ugljenično neutralna. Prirodni gas se uglavnom koristi kao prelazno rešenje, jer ne predstavlja obnovljiv izvor energije, a u nekim studijama je utvrđeno da su emisije metana prilikom ekstrakcije prirodnog gasa daleko veće od onoga što se do sada smatralo. Pored ekološkog aspekta, tu je i ekonomski aspekt i činjenica da je prirodni gas uvozni energent.
Povelja gradonačelnika za klimu i energiju je inicijativa Evropske unije za pokretanje borbe protiv klimatskih promena na lokalnom nivou (u lokalnim samoupravama), koja se kasnije proširila kao globalna inicijativa. Povelja gradonačelnika trenutno obuhvata više od 10.000 lokalnih i regionalnih vlasti u 60 zemalja sveta. Glavni cilj ove inicijative je dobrovoljni doprinos smanjenju emisija GHG, koji doprinosi ostvarivanju nacionalnih ciljeva, ali i globalnoj borbi protiv klimatskih promena. Učešće u ovoj inicijativi obavezuje jedinice lokalne samouprave da nakon dve godine od pridruživanja dostave Akcioni plan održive energetike i klime (SECAP), koji treba da definiše put ka smanjenju emisija GHG od najmanje 40% do 2030. godine. Pored toga, lokalne samouprave treba da imaju i procenu rizika i ranjivosti na izmenjene klimatske uslove, što im dodatno može pomoći u prilagođavanju na buduće ili već nastale promene klime. Učešćem u inicijativi i izradom SECAP-a, lokalne samouprave mogu dobiti šansu da apliciraju za sredstva mnogobrojnih fondova za finansiranje predviđenih mera ublažavanja i prilagođavanja, čime se direktno može doprineti boljem životnom standardu građana, održivoj energetskoj tranziciji i borbi protiv klimatskih promena, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom i globalnom nivou.
GIZ DKTI Program „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“
MODEL ZA PROCENU POBOLJŠANJA KVALITETA VAZDUHA I SMANJENJA EMISIJA GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE UPOTREBOM BIOMASE
1. faza: PROCENA UTICAJA BIOMASE NA KVALITET VAZDUHA I KLIMATSKE PROMENE
Svrha prve faze modela je da izvrši procenu emisija u vazduh i emisija gasova sa efektom staklene bašte iz postojećih zastarelih sistema grejanja na fosilna goriva i uporedi ih sa emisijama iz novog sistema grejanja na biomasu.
Koraci koje treba sprovesti u ovoj fazi su:
(1) analiza postojećeg sistema
(2) prikupljanje podataka (na osnovu prethodno sprovedene analize postojećeg sistema)
(3) proračun emisija u MERBU modelu
(4) prikaz rezultata (tabelarni/grafički)
Rezultat ove faze jesu proračunate emisije, tj. postignuto smanjenje emisija prelaskom na korišćenje biomase u malim mrežama za grejanje i centralnim sistemima grejanja.
2. faza: KORIŠĆENJE REZULTATA
Svrha druge faze modela je da prikaže moguće sfere primene rezultata procene smanjenja emisija prilikom planiranja zamene sistema grejanja.
Koraci koje treba sprovesti u ovoj fazi su:
(1) predstavljanje rezultata timu koji radi na projektu zamene fosilnih goriva biomasom u sistemima grejanja
(2) upoznavanje javnosti sa rezultatima analize smanjenja emisija
(3) doprinos u odabiru najboljeg rešenja za projekat
(4) završetak procesa planiranja sprovođenja projekta
Rezultati ove faze su uspešno iskorišćeni dobijeni podaci o smanjenju emisija, građani upoznati sa ekološkim koristima prelaska na korišćenje biomase i adekvatno modifikovan projekat s ciljem maksimalnih mogućih koristi za poboljšanje kvaliteta vazduha i ublažavanje klimatskih promena.
3. faza: PRAĆENJE EMISIJA
Svrha treće faze modela je da ukaže na značaj praćenja emisija nakon realizacije projekta i koristi koje monitoring emisija može imati.
Koraci koje treba sprovesti u ovoj fazi su:
(1) monitoring stvarnih emisija nakon realizacije projekta i puštanja u rad postrojenja na biomasu
(2) doprinos u izradi strateških dokumenata
(3) doprinos nacionalnim ciljevima smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte
(4) članstvo u inicijativama (u cilju podsticanja učešća lokalnog nivoa vlasti u borbi protiv klimatskih promena)
Rezultat ove faze jeste praćenje stvarnih emisija, što može biti podstrek za realizaciju drugih projekata za poboljšanje kvaliteta vazduha i doprinos borbi protiv klimatskih promena na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou.
