Platforma Bioenergije - PRIPREMA PROJEKATA
PRIPREMA PROJEKATA
U ovom segmentu platforme nalaze se preporuke u vezi sa načinima obezbeđivanja sredstava za finansiranje bioenergetskih projekata u Srbiji. Veoma je važno da se pri odabiru konkretnog izvora finansiranja uzmu u obzir sve specifičnosti projekta i sva objektivna ograničenja i mogućnosti: uslovi učešća, planirana dinamika, raspoloživost komercijalnih i nekomercijalnih sredstava, raspoloživost domaćih i međunarodnih izvora finansiranja, uslovi prilikom dobijanja povratnih i nepovratnih sredstava i mnogi drugi tehnički zahtevi.
Zahvaljujući detaljnim informacijama koje se nalaze u vodičima za izvore finansiranja bioenergetskih projekata za sva tri sektora (javni, privatni i civilni) moguće je doneti informisane odluke.
Nekoliko je osnovnih načina na koje je moguće informisati se o izvorima sredstava i nekoliko izvora pomoću kojih možete pravovremeno biti informisani o raspoloživim i dostupnim sredstvima za finansiranje projekata, a među njima izdvajamo:
- vodiče projekta DKTI o izvorima finansiranja bioenergetskih projekata za biznis, civilni i javni sektor koji pored pregleda raspoloživih izvora finansiranja i javnih poziva za finansiranje projekata, sadrže i okvirni kalendar dešavanja i linkove za svaki pojedinačni program koje treba pratiti redovno jer se informacije često ažuriraju
- vodič SIPRU koji sadrži iscrpnu listu svih donatora u Srbiji, dostupan na adresi
- Vodič kroz potencijalne izvore finansiranja Građanskih inicijativa, dostupan na adresi
- internet sajtove relevantnih ministarstava na kojima se mogu pratiti konkursi u sektorima od Vašeg interesa
- Pokrajinske sekretarijate – ukoliko je Vaša organizacija registrovana i deluje u Vojvodini, potrebno je pratiti pokrajinske sekretarijate relevantne za Vaš sektor jer se svake godine određena sredstva izdvajaju za projekte
- Kancelariju za saradnju sa civilnim društvom – pored konkursa i izvora finansiranja, na internet prezentaciji Kancelarije moguće je dobiti mnoge korisne informacije i linkove –
- Ministarstvo za evropske integracije u cilju apliciranja za neki od fondova EU –
2. Koji program ili izvor finansiranja je odgovarajući za konkretan projekat?
Svaki pojedinačni projekat nosi sa sobom niz specifičnosti. Pri odabiru konkretnog izvora finansiranja, potrebno je imati u vidu specifičnosti sopstvenog projekta i prema tome se opredeliti. Pokušajte da date odgovore na nekoliko ključnih pitanja za identifikaciju relevantnog „finansijskog alata“:
- Da li organizacija iz Srbije može učestvovati u konkretnom programu/projektu i da li joj je dozvoljeno učešće u svojstvu vodeće organizacije ili samo partnera na projektu?
- Da li je organizacija/preduzeće podesno („eligible“) za dati program ili izvor finansiranja u smislu načina organizovanja i njenog pravnog statusa?
- Da li su konkretne projektne aktivnosti organizacije/preduzeća prikladne?
- Kakav je vremenski okvir apliciranja i realizacije, odnosno kako se to uklapa u dinamiku konkretnog projekta?
- Koji tip finansijske pomoći se može tražiti, u kom iznosu, kolika je stopa sopstvenog učešća?
3. Koliko je vremena potrebno za dobijanje sredstava?
Svaki projekat ima sopstvenu dinamiku. Za implementaciju projekta vrlo je važno na vreme znati u kom roku se sredstva odobravaju. Zato je neophodno obavezno proveriti dinamiku evaluacije prijava za konkretni program, kao i maksimalno/minimalno dozvoljeno trajanje projektnih aktivnosti i kako se to uklapa u predviđenu projektnu dinamiku.
4. Kakva finansijska sredstva su na raspolaganju i u čemu je osnovna razlika?
Osnovna podela finansijskih izvora mogla bi se napraviti na komercijalna i nekomercijalna sredstva. Komercijalna sredstva odobravaju komercijalne banke. U našoj zemlji sledeće banke imaju kreditne linije za projekte bioenergije: Erste Bank a.d. Novi Sad, UniCredit Bank Srbija a.d., ProCredit Bank a.d. Beograd, Sberbank Srbija a.d. i Komercijalna banka a.d. Beograd. Ova sredstva su dostupnija u smislu dinamike, a procedure nisu tako duge i komplikovane kao kod nekomercijalnih izvora finansiranja. Međutim, ova sredstva imaju svoju cenu (kamate), a uglavnom je neophodno dati i značajna sredstva obezbeđenja.
Nekomercijalna sredstva su subvencionisani krediti i grantovi domaćih i inostranih programa i što se cene tiče, uglavnom su povoljnija od komercijalnih, ali dinamika njihovog odobravanja, kao i procedure mogu biti značajna prepreka u smislu vremenskog trajanja i obima neophodne dokumentacije.
5. Da li se opredeliti za domaće ili internacionalne izvore finansiranja?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od svakog konkretnog projekta, njegovog nosioca i neophodnog budžeta. Kod domaćih izvora finansiranja, procedure su, po pravilu, nešto jednostavnije. Inostrani izvori finansiranja su brojniji, često je moguće dobiti značajno veća sredstva, ali su procedure dugotrajnije i komplikovanije, a uglavnom se sprovode na engleskom jeziku. Od domaćih izvora finansiranja najznačajniji su Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, odnosno za organizacije sa teritorije AP Vojvodine – Uprava za kapitalna ulaganja. Sredstva iz domaćih izvora uglavnom su nepovratna (grant).
Najznačajniji internacionalni izvori finansiranja bioenergetskih projekata su Evropska investiciona banka (EIB), Razvojna banka Saveta Evrope (CEB), Razvojna banka KfW, Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) i donatorski programi EU. U slučaju banaka, sredstva koja se mogu dobiti su značajna, ali su uglavnom u formi kredita, a same procedure mogu biti dugotrajne i komplikovane. U slučaju donatorskih programa, situacija se razlikuje od programa do programa, sredstva su uglavnom nepovratna, ali se sredstva dodeljuju po javnim pozivima koji imaju svoju dinamiku, kao i specifične ciljeve i prioritete koji ne moraju nužno da se poklapaju sa konkretnim projektom.
6. Povratna ili nepovratna sredstva?
Sa aspekta troškova realizacije projekta, svakako je povoljnije, ukoliko je moguće, obezbediti nepovratna sredstva (grant). Međutim, grantovi se dodeljuju, uglavnom, po javnim pozivima za finansiranje projekata, koji su vremenski određeni (nisu stalno na raspolaganju) i uvek imaju svoje specifične zahteve i ciljeve, kojima nije uvek jednostavno odgovoriti. Takođe, za dobijanje grantova neophodno je obezbediti i sopstveno učešće, kao i sredstva za tzv. predfinansiranje (neophodno je sopstvenim sredstvima finansirati projekat, a tek po njegovom okončanju donator uplaćuje sredstva), što u mnogim slučajevima može iziskivati dodatne troškove i napore. Drugim rečima, ni nepovratna sredstva nisu baš besplatna, pa bi sve to trebalo imati u vidu pre donošenja odluke za koju vrstu izvora finansiranja se opredeliti.
7. Koji je osnovni uslov za dobijanje sredstava za finansiranje projekta?
Bez obzira za koji izvor finansiranja ćete se opredeliti, skoro svi imaju jedan nužan i neophodan uslov – postojanje tehničke dokumentacije. Ovo uglavnom podrazumeva postojanje kompletne dokumentacije do nivoa dozvole za gradnju. Zbog toga, kada se planira realizacija nekog projekta, neophodno je na vreme pripremiti svu potrebnu tehničku dokumentaciju, što uključuje i rešavanje imovinskih odnosa i obezbeđenje svih neophodnih dozvola.
8. Koji su najznačajniji izvori finansiranja za JLS?
Izvore finansiranja bioenergetskih projekata za jedinice lokalne samouprave možemo podeliti na domaće i međunarodne.
Domaći izvori:
- Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti
- Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima
- AP Vojvodina – Uprava za kapitalna ulaganja
- Program EU Pro
- Projekat „Podrška Kraljevine Norveške razvoju Zapadnog Balkana – Norveška za vas“
- Telenor Fondacija
Međunarodni izvori:
- Evropska investiciona banka (EIB)
- ELENA
- Evropski fond za strateška ulaganja (EFSI)
- Razvojna banka Saveta Evrope (CEB)
- Razvojna banka KfW
- Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF)
- Program LIFE
- Evropska klimatska inicijativa (EUKI)
- Horizon 2020
- Grantovi EEA i Norveške
- Dunavski transnacionalni program (DTP)
- Jadransko-jonski transnacionalni program (ADRION)
- Programi prekogranične saradnje.
Za više informacija potrebno je konsultovati vodič „Izvori finansiranja bioenergetskih projekata za javni sektor“.
9. Koji su najznačajniji izvori finansiranja za biznis sektor?
Na ovom mestu navedeni su najznačajniji izvori finansiranja bioenergetskih projekata za biznis sektor, podeljeni na domaće i međunarodne izvore.
Domaći izvori:
- Garancijski fond Vojvodine
- EU Pro Program
Međunarodni izvori:
- Evropska investiciona banka (EIB)
- ELENA
- Evropski fond za strateška ulaganja (EFSI)
- Razvojna banka Saveta Evrope (CEB)
- Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF)
- Program LIFE
- Horizon 2020
- Grantovi EEA i Norveške.
Za više informacija potrebno je konsultovati vodič „Izvori finansiranja bioenergetskih projekata za biznis sektor“.
10. Koji su najznačajniji izvori finansiranja za organizacije civilnog društva?
Najznačajniji izvori finansiranja bioenergetskih projekata za organizacije civilnog društva ovde su takođe navedeni podeljeni na domaće i međunarodne.
Domaći izvori:
- EU Pro
- Telenor Fondacija
Međunarodni izvori:
- Program LIFE
- Evropska klimatska inicijativa (EUKI)
- Horizon 2020
- Grantovi EEA i Norveške
- Dunavski transnacionalni program (DTP)
- Jadransko-jonski transnacionalni program (ADRION)
- Programi prekogranične saradnje.
Za više informacija potrebno je konsultovati vodič „Izvori finansiranja bioenergetskih projekata za civilni sektor“.
