Evropska unija je međunarodna organizacija sa nadnacionalnim obeležjima čije su članice države povezane zajedničkim interesima i udružuju se radi ostvarivanja svojih ciljeva u različitim oblastima. Nastala sa ciljem sprečavanja sukoba između susednih zemalja na tlu Evrope, radi zaštite naroda koji žive na tom području, njihovog ekonomskog i političkog ujedinjenja i obezbeđenja trajnog mira, kao svoje osnovne vrednosti koje dele njene članice ističe: poštovanje mira, demokratije, slobode, jednakosti, pravde, vladavina prava, poštovanje i zaštita ljudskih prava i prava manjina i održivosti. Jedinstveno tržište se zasniva na 4 slobode – kretanje radne snage, kapitala, roba i usluga.
EU danas čini 28 država članica koje pripadaju Uniji i njihovi državljani kojih je danas 500 miliona. Države članice deo svoje suverenosti u određenim oblastima udružuju I prenose na zajedničke institucije EU kako bi se odluke o pojedinim pitanima od zajedničkih interesa donosile demokratski.
Ciljevi i vrednosti EU se ostvaruju kroz integraciju ekonomskih, političkih i monetarnih sistema članica, kroz kreiranje jedinstvenog evropskog tržišta i kroz sprovođenje zajedničkih politika, aktivnosti i primenu pravnih normi.
Integracija u ekonomskom i političkom smislu između država članica EU podrazumeva donošenje odluka povodom niza pitanja koja se tiču različitih oblasti društvenog života. Danas su one mnogobrojne u skladu sa konkretnom potrebom i to:
Humanitarna pomoć i zaštita građana
Konkurencija
Pravosuđe i unutrašnji poslovi
Spoljna i bezbednosna politika
Zapošljavanje i socijalni poslovi
U cilju implementacije svojih politika, EU koristi sledeće instrumente: Institucije, pravne tekovine, programe i finansiranje.
predstavljaju jedinstveni institucionalni okvir koji ima za cilj da promoviše vrednosti EU, doprinosi ostvarenju ciljeva, služi interesima EU i građana, i obezbeđuje konzistentnost, efektivnost i kontinuitet njenih politika i aktivnosti. https://europa.rs/linkovi/
čine ga predstavnici građana EU izabrani na opštim, slobodnim neposrednim izborima. Oni predstavljaju građane EU i njihovu demokratsku volju u odnosu sa drugim institucijama i omogućavaju učešče građana u donošenju odluka EU. Parlament ima 751 člana iz 28 zemalja članica koji su organizovani po političkim grupama. Uloga parlamenta je:
čine ga šefovi država/valda zemalja članica I predsednik Evropske komisije. Glavni politički organ koji donosi političke odluke i usmerava rad EU. Uloga Evropskog saveta je:
čine je 28 članova ili komesara (po jedan iz svake države članice) koji zastupaju interese EU kao celine, a ne interese države iz koje dolaze. Komesare imenuju nacionalne vlade. Vlade država članica biraju predsednika Evropske komisije kojeg potvrđuje Parlament. Komisija se sastoji od generalnih direktorata koji odgovaraju za posebnu oblast politike, kao i službi – administracija, eksperti, i sekretarijat. Evropska komisija ima ulogu da:
čine ga ministri država članica koji se menjaju u zavisnosti od oblasti koja je na dnevnom redu. Zastupa i izražava interese država članica. Savet EU ima ovlašćenja da:
Evropski savet određuje opšti smer političkog delovanja u EU, ali nema ovlašćenje za donošenje zakona. U okviru međusobne saradnje Evropski parlament, Savet EU i Evropska komisija „redovnim zakonodavnim postupkom“ (stari naziv „suodlučivanje“) stvaraju politike i propise koji važe u EU. U načelu, Komisija predlaže nove propise, a Parlament i Savet ih donose. Nakon toga Komisija i države članice sprovode propise, a Komisija pazi na njihovu odgovarajuću primenu.
Donošenje odluka u EU – dodatne informacije o donošenju propisa u EU
https://europa.eu/european-union/eu-law/decision-making/procedures_hr
Evropska centralna banka (ECB)
Evropska služba za spoljno djelovanje (ESVD)
Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC)
Evropski komitet regiona (COR)
Evropska investiciona banka (EIB)
Evropski supervizor za zaštitu podataka (EDPS)
Predstavništva Evropske komisije (u državama članicama)
Delegacije Evropske Unije (u trećim zemljama ili međunarodnim organizacijama)
Komitet regiona (JCC) – http://cor.europa.eu/hr/Pages/home.aspx
Komitet regiona EU osnovan je Ugovorom iz Mastrihta 1992. godine kao savetodavno telo EU koje čine izabrani predstavnici evropskih regiona i lokalnih vlasti- danas ima 350 članova i isto toliko njihovih zamenika iz 28 država članica EU . Postoje dva osnovna razloga stvaranja Komiteta regiona: pošto najveći deo evropskog zakonodavstva, oko 70% ima neposredan uticaj na regionalnom i lokalnom planu, to je od izuzetne važnosti da građani EU budu uključeni u izgradnju EU i da izabranim vlastima koje su najbliže građanima bude omogućeno da iznesu svoje stavove u postupku pripreme EU zakonodavstva. Sedište je u Briselu. Zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji imaju status posmatrača u Komitetu regiona. Komitet regiona ima isključivo savetodavnu funkciju. Sastaje se 6 puta godišnje na plenarnim sednicama i prosleđuje svoje zaključke Evropskoj komisiji, Evropskom savetu i Evropskom parlamentu. Tela Komiteta su Plenarna skupština, Biro, Predsednik, potpredsednici i predsednici političkih grupa, komisije, nacionalne delegacije i političke grupe. Komitet regiona mora biti konsultovan prilikom donošenja svih mera vezanih za sledeće teme kojima se bave njegovih 6 komisija: zapošljavanje, stručno osposobljavanje, ekonomsku i socijalnu koheziju, socijalnu politiku, zdravstvo; obrazovanje i kulturu; zaštitu životne sredine, klimatske promene, energiju; prevoz i transevropsku mrežu; civilnu zaštitu i službe od opšteg interesa.
Komitet regiona ima dva pododbora, od kojih je jedan Zajednički konsultativni odbor (ZKO). ZKO se formira za svaku zemlju kandidata za članstvo posebno i države su u njima predstavljene članovima koji mogu efikasno da zastupaju interese regionalnih i lokalnih vlasti tih država. Republika Srbija nije član u Komitetu regiona, već posmatrač, ali ima pravo da imenuje predstavnike u ZKO.
Odlukom Saveta Evropske unije i Evropske komisije (2013/489/EU, Euroatom) kojom se usvaja nacrt Odluke br. 1 Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije, čl. 15. utvrđeno je da se osniva Zajednički konsultativni odbor sastavljen od prestavnika Komiteta regiona Evropske unije i lokalnih i regionalnih vlasti u Republici Srbiji http://cor.europa.eu/en/activities/enlargement-countries/Pages/Serbia.aspx .
Zadatak ovog odbora je da pomogne Savetu u cilju promovisanja dijaloga i saradnje između lokalnih i regionalnih organa vlasti u EU i Srbiji i predstavlja mesto za pripremu regionalnih i lokalnih vlasti u RS za učešće u radu Komiteta regiona po stupanju u članstvo u EU. ZKO je konstituisan 2015. godine.Poslove Sekretarijata vrši ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave. Do sada je održano 3 sastanka ovog tela.
Članovi delegacije iz Republike Srbije u Zajedničkom konsultativnom odboru sa Komitetom regiona su:
Zamenici članova delegacije Republike Srbije u Zajedničkom konsultativnom odboru sa Komiteta regiona su:
Stupanje u članstvo Evropske unije uslovljeno je prihvatanjem svih prava i obaveza na kojima se zasniva Evropska unija i njen institucionalni okvir, obuhvaćenih pojmom pravne tekovine (acquis communautaire https://europa.eu/european-union/law_en ).
Najvažniji izvori pravnih tekovina EU su:
Uloga lokalnih i regionalnih vlasti u EU sve više dobija na značaju. Imajući u vidu da je 60% odluka koje donose lokalne i regionalne vlasti pod uticajem evropskog zakonodavstva, te da oko 70% javnih investicija na lokalnom I regionalnom nivou, jasno je da lokalne i regionalne vlasti predstavljaju važan deo EU i važan faktor implementacije ključnih politika I suočavanja sa izazovima - od klimatskih promena, do prevazilaženja ekonomskih I socijalnih razlika, do prijema migracija. Sve više pitanja se rešava na lokalnom I regionalnom nivou, jer je najbliži potrebama građana. Lokalne I regionalne vlasti imaju prvu i glavnu ulogu u procesu razvoja I poboljšanja životnom standarda. Osećaj Evrope I evropskog načina života leži upravo u lokalnim I regionalnim razlikama, ali i u njihovoj saradnji.
Lisabonski ugovor (2009.godine https://europa.eu/european-union/law/treaties_en ) ne samo što je otvorio novo poglavlje u istoriji razvoja EU, već je reafirmisao lokalne samouprave u kreiranju EU politika. Po prvi put se pominje princip regionalne I lokalne samouprave. Uređuje se delovanje EU kroz 3 bazična principa: princip prenetih nadležnosti ili ovlašćenja, princip subsidijarnosti i princip proporcionalnosti. Ugovor daje veću ulogu lokalnim I regionalnim vlastima kao konsultativnim telima u zakonodavnoj proceduri, osigurava da svaka priprema propisa započne sa razmatranjem efekta na lokalnom I regionalnom nivou, pre svega o finansijskim troškovima i administrativnim teretima. Pojačao je ulogu Komiteta regiona kome su data veća politička I pravna sredstva na raspolaganje. Nakon usvajanja ovog ugovora, lokalne I regionalne vlasti su postale ključni faktor u ostvarivanju ekonomske I socijalne kohezije kao jednog od glavnih ciljeva EU.
EU dokumenta koja se odnose na Srbiju