Građanska povelja - korak bliže građanima
Pet pilot gradova i opština, Kragujevac, Smederevo, Užice, Golubac i Vračar izradili Povelje u kojima se nalaze informacije o najvažnijim uslugama koje pružaju
Stalna konferencija gradova i opština - Savez gradova i opština Srbije održala je 5. decembra završnu konferenciju projekta "Podsticaj antikorupcijskim merama u Srbiji", koja je organizovana uz pomoć i podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Partner SKGO na ovom projektu bila je Agencija za borbu protiv korupcije. Osnovni cilj projekta bila je podrška Srbiji u ostvarivanju neophodnih standarda i smanjenja nivoa korupcije, što je obaveza koja proizilazi iz Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije.
Konferenciju je u beogradskom hotelu "Zira" otvorio Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO, a o značaju i ciljevima ovog projekta govorili su i Vilijam Infante, stalni predstavnik UNDP-a i prof. dr Čedomir Čupić, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
Predstavnici Smedereva, Kragujevca, Golupca i beogradske opštine Vračar, koje su uz Užice kao izabrani pilot gradovi i opštine izradili svoje Građanske povelje, novi instrument u borbi protiv korupcije, predstavili su ova dokumenta, dok je o ulozi i značaju Građanske povelje u razvoju loklane demokratije govorila Indira Verem Koman. Sa antikorupcijskim funkcijama Građanske povelje, predstavnike lokalnih samouprava upoznao je Pera Marković.
Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i članica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije dr Radmila Vasić, svoje izlaganje je posvetila smernicama za izradu planova integriteta, dokumenata koji predstavljaju neku vrstu preventivne mere u borbi protiv korupcije i zahvaljujući kojima se na vreme prepoznaju naslabije tačke i mogući putevi korupcije u nekoj organizaciji ili instituciji. Sa detaljima izrade ovih planova u lokalnim samoupravama i njihovom značaju u podizanju antikorupcijske svesti, učesnike koneferencije upoznala je Dragana Krunić, šef Odseka za planove integriteta Agencije za borbu protiv korupcije.
Kako je to u uvodnoj reči istakao Đorđe Staničić, projekat je imao dve komponente - jednu koju sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije, a koja se odnosi na jačanje kapaciteta za sprečavanje korupcije na nacionalnom nivou i drugu koja se odnosi na jačanje sposobnosti za sprečavanje korupcije na lokalnom nivou koju sprovodi SKGO.
Govoreći o Građanskoj povelji, generalni sekretar SKGO je objasnio da je ona zamišljena kao document koji odražava posvećenost lokalne samouprave tome da svoje usluge pruža "u duhu odgovornog i ka klijentima orijentisanog javnog servisa". Kada je reč o planovima integriteta prema Staničićevim rečima, oni predstavljaju efikasan mehanizam unutrašnje kontrole u jedinicama lokalne samouprave.
U svom uvodnom izlaganju, g. Staničić je podsetio da je SKGO imala i druge inicijative, kao što je usvajanje Etičkog kodeksa za predstavnike lokalnih vlasti koji je usvojilo oko 150 gradskih i opštinskih skupština, a uspostavljena je i mreža radnih tela koja imaju zadatak da prate primenu ovog kodeksa. Svi ovi mehanizmi, kako je rekao, zajednički doprinose jačanju otpornosti lokalnih samouprava na korupciju.
"Imajući u vidu da Srbija kroz uspostavljanje zakonodavnog i institucionalnog okvira pokazuje snažnu volju u borbi protiv korupcije, čemu smo svedoci poslednjih godina, verujem da uspostavljanje antikorupcijskih mehanizama na lokalnom nivou i širenje dobre prakse među gradovima i opštinama može biti dobar preduslov za uspešnu borbu protiv korupcije. Postojanje jake političke volje i postizanje konsenzusa o zajedničkom delovanju svih nivoa vlasti može doprineti sprečavanju korupcije na svim nivoima", rekao je Staničić izrazivši očekivanje da podrška ovakvoj vrsti projekata neće izostati ni ubuduće.
Cilj podrške UNDP-a ovakvim projektima, kako je istakao Vilijam Infante, jeste izgradnja poverenja građana u lokalnu samoupravu. On je izrazio nadu da će Građanska povelja u gradovima i opštinama u kojima je usvojena biti upravo izvor poverenja građana u te samouprave. Ove povelje, kako je rekao, predstavljaju standard za pružanje usluga u budućnosti.
"Sprovođenje zakona, podizanje javne svesti, edukacija smanjuju rizik od korupcije. Sve to doprinosi i povećanju otpornosti na korupciju i pojačava svest građana da treba da prijavljuju korupciju", istakao je Infante.
On je naglasio i značaj planova integriteta na kojima se radilo sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Svaki budžetski korisnik, kako je objasnio, mora da ima plan integriteta. On je podsetio i da UNDP svakih šest meseci pravi presek stepena korupcije u Srbiji. Tako je utvrđeno da je 30% građana ili članova njihovih porodica dalo mito. Rezultati ovog monitoringa pokazuju i da su u Srbiji lekari najkorumpiranija grupacija, a iza njih slede funkcioneri u državnoj upravi.
"EU očekuje od lokalnih, regionalnih i nacionlanih nivoa da poštuju određene standarde. Ono što je urađeno u opštinama koje su bile deo pilot projekta predstavlja važan korak u napretku Srbije ka EU. Ove lokalne samouprave su primer za sve druge opštine i gradove", zaključio je Infante, iz opasku da je SKGO bila odličan partner u ovim projektima.
Najavu nove vlasti da će izmenama Ustava uvesti odredbu po kojoj koruptivna dela ne zastarevaju, prof. dr Čedomir Čupić ocenjuje kao pravi odnos i pravu borbu protiv korupcije.
"Prvi put je jedna vlast najavila da će biti donet Zakon o poreklu imovine. Ali sa njim treba biti obazriv i posebno razraditi njegovu primenu. Napraviće se velika greška ukoliko se u prvih šest meseci primene zakona ne proveri imovina onih koji će ga sprovoditi, znači kriminalističkog dela policije, tužilaštva, sudova, poreskih organa. Ne mogu ljudi koji su u problemima sa svojom imovinom, koju su stekli nelegalno ili raznim mahinacijama, saradnjom sa vlastima ili rupama u zakonima, da se bore protiv korupcije. Potom bi u sledećih šest meseci trebalo da se preispita imovina 300 najbogatijih u Srbiji sa spiska koji je još 1999. godine napravila međunarodna zajednica", smatra Čupić.
U borbi protiv korupcije je, kako je rekao, važno i donošenje Zakona o zaštiti lica koja prijavljuju korupciju, tzv. uzbunjivača. Izradu tog takona pokrenula je nevladina organizacija "Pištaljka" i ovih dana se na njemu radi. Agencija će, kako je Čupić najavio, zakonski pooštre kazne za koruptivna dela.
Nakon uvodnih govora, u prvom delu konferencije, Indira Verem Koman je objasnila da povelje koje su izradile različite opštine se međusobno razlikuju i u skladu su sa specifičnostima neke sredine. Zajedničko im je to da se njima unapređuje kvalitet usluga, garantuje veća bezbednost zaposlenih i smanjuju diskreciona ovlašćenja.
"Gradovi i opštine koje ih umaju su povlašćeni. Očekujemo da će one ojačavati otpornost lokalne samouprave na korupciju. Njima se potencira odgovornost lokalnih vlasti za vršenje poslova iz svoje nadležnosti, ali i svakog zaposlenog u njoj", naglasila je ona.
Lokalna samouprava je oličenje države u očima pojedinaca koji žive u određenoj sredine, objasnio je Pera Marković. Građanska povelja je zapravo katalog usluga koje pruža određena samouprava. Gradovi koji su izbarani da učestvuju u pilot projektu pravljenja Građanske povelje, trebalo je da u ovaj dokument stave svoje tri najreprezentativnije usluge za koje misle da ih odvajaju od drugih lokalnih samouprava.
Drugi deo konferencije bio je posvećen prezentacijama izrađenih građanskih povelja u pilot gradovima i opštinama, i u vezi sa tim, beogradska opština Vračar, kao tri usluge kojima se ponosim prema rečima predsednika opštine Branislava Kuzmanovića, izabrala je podršku i pomoć vračarskim seniorima, projekat uređenja opštine "Da lepše izgleda" i finansiranje projekata različitih udruženja i nevladinih organizacija sa teritorije opštine. Za pomoć najstarijim Vračarcima odlučili su se, kako je rekao Kuzmanović, zato što je reč o opštini sa najvećim brojem najstarijih sugrađana. Sredstvima iz svog budžeta opština finansira rad geronto domaćica koje pomažu u kući najstarijim i najsiromašnijim sugrađanima. Takođe, razmišlja se da se ova vrsta pomoći uvede i za one sa boljom penzijom, ali uz određenu nadoknadu, jer je dolazak nekoga i razgovor za mnoge od njih, prema rečima Kuzmanovića, vredniji od pomoći u kući.
Prema rečima Mladena Filipovića, člana Gradskog veća za lokalnu samoupravu, regionalni razvoj i saradnju sa Vladom Republike Srbije, Grad Kragujevac kao svoje reprezentativne usluge izabrao je roditeljski dodatak za nezaposlene porodilje, Situacioni centar, pružanje pravne pomoći građanima i virtuelni matičar.
S druge strane, žitelji Smedereva, kako je istakao Bojan Milutinov, ovlašćeno lice za postupanje pozahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog zanačaja, da na jednom mestu završe sve poslove iz gradske uprave bez šetanja po šalterima. Specijalna usluga koju pruža grad Smederevo je mogućnost elektronske provere stanja poreskog zaduženja, što je posebno značajno zbog velikog broja poreskih obveznika koji žive van grada. Grad Smederevo je uveo i tzv. sistem 48, što znači da u roku od 48 sati stranka mora da dobije odgovor na svoj zahtev. Ovu mogućnost građani mogu da iskoriste 24 časa dnevno svih 365 dana u godini. U Povelji grada Smedereva je istaknut i značaj mogućnosti da svako fizičko ili pravno lice može bez dokazivanja interesa da podnese zahtev za pristup informacijama od javnog značaja iz nadležnosti grada.
U Povelji opštine Golubac koja se razlikuje od ostalih, kako je rekla Daša Stokić, načelnica Odeljenja, nije posebno naglašena nijedna usluga, već je naglasak stavljen na opštem karakteru Povelje.
Nakon prezentacije građanskih povelja, Maja Stojanović, menažer projekta i moderator konferencije je posebno istakla da svaka građanska povelja mora imati i deo koji se odnosi na žalbeni postupak, pod kojim se podrazumeva mogućnost žalbe ili prigovora od strane korisnika kada standard predviđene usluge nije ispunjen ili ponašanje zaposlenih prema korisniku nije bilo na potrebnom nivou. Takođe, standardi iz ovih povelja, kako je istakla, mogu da se prošire i na druge usluge koje grad ili opština pruža građanima. U budućnosti će donošenje građanske povelje biti obaveza lokalnih samouprava.
