Moguća rešenja problema koja se tiču naknade za uređenje građevinskog zemljišta predstavljena su na skupu "Naknada za uređenje građevinskog zemljišta - instrument za zahvatanje dodatne vrednosti nekretnina", koji je SKGO održala 20. februara 2013. godine radi predstavljanja Studije o mogućnostima finansiranja urbane infrastrukture kroz zahvatanje dodatne vrednosti nekretnina . Okrugli sto je organizovan u okviru projekta "Institucionalna podrška SKGO" koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).
Autor Studije Boris Žerjav prikazao je mehanizme funkcionisanja tržišta nekretnina u svetu i kod nas, i pokušao da odbrani tezu da je legitimno pravo lokalne samouprave da zahvati deo uvećane vrednosti zemljišta i nekretnina koja nastaje prilikom legalizacije ili druge administrativne intervencije. Jedan od instrumenata za zahvatanje uvećane vrednosti je i naknada za uređenje građevinskog zemljišta.
Gradovi i opštine utvrđuju visinu naknade za uređenje građevinskog zemljišta, u zavisnosti od realnih troškova, urbanističkih zona, veličine i namene objekata. Namena ove naknade je izgradnja komunalne infrastrukture: saobraćajnica, trotoara, kanalizacije, vodovoda, ali i rešavanje ekoloških problema - odlaganje smeća i prečišćavanje otpadnih voda.
U javnosti su se često čule i najave da će se naknada plaćati tek po dobijanju upotrebne dozvole. Stalna konferencija gradova i opština - Savez gradova i opština Srbije (SKGO) smatra da investitori naknadu treba da plate u trenutku dobijanja građevinske dozvole.
"Odlaganje plaćanja naknade do upotrebne dozvole usporiće investiranje jer neće biti para da se lokacije opreme infrastrukturom, pa ćemo imati zgrade usred njiva, bez asfalta, vode i kanalizacije, ili zgrade u centru grada koje se ne mogu priključiti na vodovodnu i kanalizacionu mrežu jer kapaciteti postojećih mreža to ne dozvoljavaju, a para za proširenje kapaciteta nema", rekao je u uvodnom obraćanju Saša Paunović, predsednik SKGO.
"Oni koji očekuju da bi ukidanjem naknade nekretnine pojeftinile grdno se varaju. Ukidanje naknade neće smanjiti cenu stanova, već povećati zaradu prodavaca, a novi vlasnici će jako dugo čekati infrastrukturu", zaključio je Paunović.
Na okruglom stolu je prikazano iskustvo gradova i opština Crne Gore gde je praksa naplate naknade prilikom izdavanje upotrebne dozvole isprobana i vrlo brzo napuštena usled pogubnih rezultata po opštinske budžete.
Jedna od pritužbi investitora je da je neprihvatljivo da jedan od kriterijuma za određivanje visine naknade bude namena objekta jer se na taj način neke delatnosti dodatno „oporezuju". Zbog toga, smatra SKGO, treba otvoriti raspravu i o metodologiji za utvrđivanje kriterijuma za visinu naknade dok njeno samo postajanje i svrhu ne treba dovoditi u pitanje.
Zaključci okruglog stola:
Predlog za izmenu zakona kojim bi se naknada za uređenje plaćala prilikom izdavanja upotrebne dozvole predstavlja dokazano loše rešenje, na osnovu iskustava iz Crne Gore, gde je ovakvo zakonsko rešenje isprobano, i vrlo brzo napušteno, zbog pogubnih rezltata po lokalne budžete. Može se pouzdano pretpostaviti da će se investicioni ciklusi prekinuti, a investitori ne bi mogli da dobiju upotrebnu dozvolu jer im infrastruktura, neophodna za fiunkcionisanje objekta, ne bi bila izgrađena.
Radi transparentnijeg i pravednijeg utvrdjivanja visine naknade predlaže se usvajanje nove metodologije koja bi u osnovi imala stvarne troškove opremanja.
Legitimno je pravo javnog sektora da zahvati deo uvećane vrednosti zemljišta i nekretnina koji nastaje prilikom legalizacije ili druge administrativne intervencije. Zahvatanjem dodate vrednosti sprečavaju se špekulacije sa nekretninama, a prikupljena sredstva se koriste za poboljšanje kvaliteta usluga u lokalnoj zajednici.