Članovi Predsedništva SKGO, gradonačelnici Beograda i Zrenjanina Dragan Đilas i mr Ivan Bošnjak, kao i Bojan Radović, predsednik opštine Aranđelovac, učestvovali su u radu konferencije "Usluge lokalnih samouprava u oblasti socijalne zaštite protiv krize u EU", koja je održana u Ankari u periodu od 28-30. marta, u organizaciji Asocijacije lokalnih vlasti jugoistočne Evrope (NALAS).
Pored predstavnika SKGO na skupu su učestvovali i predstavnici drugih regionalnih asocijacija lokalnih vlasti i samouprava, gradonačelnici i predsednici turskih opština. U okviru Konferencije održana je i panel diskusija "Opštinski/gradski projekti u oblasti socijalnih usluga". Domaćin skupa bio je Ezgen Keskin, predsednik Mreže NALAS i gradonačelnik grada Jildirim.
"Zemlje jugoistočne Evrope, od kojih su neke članice EU, imaju nimalo prijatan zadatak da rešavaju probleme s kojima se i mnogo razvijenije zemlje susreću, a ti su problemi upravo u oblasti socijalne zaštite. Nivo socijalne zaštite i socijalne brige o širem sloju stanovništva označava, praktično, stepen napretka ekonomije. U našem slučaju, mi možemo da se pohvalimo određenim praksama koje smo usvojili ovogodišnjim budžetom, a možemo da upoznamo i neke veoma pozitivne primere prakse u drugim sredinama, kao što je Turska, zemlja domaćin ovog skupa", rekao je Ivan Bošnjak, gradonačelnik Zrenjanina, i dodao da sistem socijalne zaštite u ovoj zemlji funkcioniše već od predškolskih i školskih ustanova, pa se zatim prenosi na ustanove za zbrinjavanje socijalno ugroženih i starih lica. "Između svega toga vlada jedna široka lepeza odnosa u kojima su implementirani i podrška nevladinom sektoru, organizacija susreta i takmičenja, festivala, uz značajan nivo investicija u samu infrastrukturu koja je u vezi sa ovom oblasti. Karakteristika u Turskoj, za razliku od nas, je da su sve procedure maksimalno pojednostavljene, što se reflektuje i na komunalne investicije i obnavljanje i održavanje objekata i ustanova namenjenih socijalnoj zaštiti", izjavio je Bošnjak.
Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda istakao je značaj skupa i izjavio: "Za nas je bilo važno da dođemo na ovakav skup da bismo pokazali šta je sve Beograd uradio u proteklih nekoliko godina, u vreme velike ekonomske krize u celoj Evropi. Predstavnicima gradova jugoistočne Evrope mogli smo da se pohvalimo time da smo u protekle četiri godine napravili 40 novih obdaništa, devet novih škola, da u Beogradu 150.000 penzionera dobija redovnu pomoć, da finansiramo pune plate za trudnice, da se bavimo narodnim kuhinjama i svim ostalim stvarima koje pomažu najugroženijim građanima u vreme ekonomske krize koja njihov broj povećava i otežava im život. Svi ti podaci koje smo predstavili pokazuju da i u vreme najveće krize, ako ono što imate koristite na pravi način, možete da učinite nešto za svoje građane. Budžet Beograda je 700 miliona evra, što je dvadeset puta manje od budžeta Beča, koji je iste veličine kao i naš grad. Prosečna plata u Beogradu je nešto veća od 400 evra, a broj nezaposlenih je 102.000, što je za tri hiljade manje nego pre četiri godine, a to ipak znači da ekonomija i privreda rade. Četrdeset posto bruto društvenog proizvoda Srbije ostvaruje se u Beogradu, a možemo da se pohvalimo i time da smo sve započete velike infrastrukturne projekte i završili. Moramo da napravimo balans između razvoja grada i socijalnih davanja i da razvijamo sve servise koje smo napravili, čime ćemo se boriti za svakog građanina".