Treći regionalni forum o Javno-privatnom partnerstvu u izgradnji infrastrukture za jugoistočnu Evropu održan je u Zagrebu 12. i 13. juna, a okupio je oko 70 predstavnika lokalne samouprave, državnih agencija, banaka, stručnih i konsultantskih agencija.
Na skupu najviše reči je bilo o pravnom okviru za JPP u regionu, tako da je predstavljeno nekoliko komparativnih analiza pravnih i institucionalnih okvira za JPP. Pre toga, kao uvod, predstavljena je analiza u vezi sa preduslovima za uspešnu implementaciju JPP projekata u zemljama jugoistočne Evrope kroz evaluaciju ambijenta za sprovođenje istih. Prema uspostavljenoj metodologiji koja je obuhvatila 19 indikatora (15 kvalitativnih i 4 kvantitativna) i rezultatima istraživanjima, ispostavilo se da se Srbija nalazi na sredini lestvice svih evropskih država u pogledu ambijenta za realizaciju JPP projekata, dok je trenutno Hrvatska na prvom mestu. Srbija treba da poboljša indikatore koji se odnose na izvodljivost projekata i ojača kapacitete lokalne samouprave za realizaciju JPP, kroz prevazilaženje fiskalnih i zakonskih poteškoća.
Prezentacija direktora Centra za JPP iz Zagreba pokazala je da Hrvatska već uveliko radi na JPP projektima u različitim oblastima, najviše u oblasti infrastrukture, obrazovanja, socijalnih usluga. Centar je konsultovan oko svakog projekta, uključen je u pripremu projekata i monitoring projekata. Vrednost projekata koja se trenutno realizuje je 3oo miliona evra, dok je vrednost potencijalnih projekata koji čekaju odobrenje Ministarstva finansija 570 miliona evra. Preporuka Centra je da nikada ne treba ići na jedan JPP projekat kao što je npr. izgradnja jedne škole, već na veći broj škola prilikom tendera.
Prikazano je nekoliko veoma uspešnih primera iz Turske, u kojoj se očigledno, mnogi infrastrukturni projekti realizuju kroz JPP (putevi, mostovi, bolnice). Zakonska regulativa je detaljno razvijena za svaki oblik JPP-a, pa za oblike kao što su BOT, BTL postoje posebni zakoni. Vrednost ovih projekata je od 500 miliona evra do nekoliko milijardi evra. Zakon o BOT model obuhvata velike infrastrukturne projekte kao što su putevi, aerodromi itd.), a Zakon o BLT je fokusiran na zdravstvene usluge kao što je uspostavljanje novih zdravstvenih usluga ili poboljšanje postojećih.
U panel diskusijama učestvovali su predstavnici banaka, međunarodnih finansijskih institucija, konsultantskih kuća. Panelisti su se fokusirali na nekoliko najznačajnih tema kada je u pitanju realizacija ovakvih projekata: kakvo prevazići ili umanjiti rizike, koji su najbolji načini finansiranja, kako obezbediti isplativost projekata, šta očekuje privatni sektor, kako privući investicije. Generalni stav je da investitora ima dovoljno, ali nedostaje kvalitetnih projekata. Rizici kao slaba politička podrška, nedostatak iskustva javnog sektora, kratki rokovi za tendere, neadekvatna raspodela rizika i prevelika očekivanja javnog sektora prepoznati su kao najznačajniji tokom diskusije. Veliki problem predstavljaju i procedure za javne nabavke koje dugo traju i mnogo koštaju. Generalna preporuka je da su finansijski održivi samo projekti velike vrednosti, pa je donji limit 10 miliona evra.
U nastavku forum je bio posvećen velikim projektima iz ove oblasti, kao što su izgradnja aerodroma, transporta, puteva, ali i projektima u vezi sa izgradnjom grupe škola, zatvora, centara za stare. Veliki je fokus na uvođenju energetske održivosti prilikom izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih zgrada. Najviše projekata generalno ima u obrazovanju i obezbeđivanju javnih usluga, ali su projekti u oblasti transporta najveće finansijske vrednosti.
Skup je pružio odlične mogućnosti za ostvarivanje novih kontakata u ovoj oblasti, a iz Srbije osim predstavnika SKGO, na forumu je učestvovala delegacija iz Zrenjanina predvođena gradonačelnikom Ivanom Bošnjakom.