Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) i Državna revizorska institucija organizovali su 26. juna u Sava Centru konferenciju "Unapređenje upravljanja javnim finansijama na lokalnom nivou". Na skupu je predstavljena analiza glavnih rezultata i nalaza revizije, odnosno uočenih nepravilnosti, kao i preporuke za unapređenje postojećih praksi finansijskog upravljanja i kontrole na nivou lokalnih vlasti.
Učesnicima konferencije u uvodnom delu skupa obratili su se: Kori Udovički, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Lazar Krstić, ministar finansija, Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije, Prof. dr Zoran Perišić, predsednik SKGO i gradonačelnik Niša i Jurg Štaudenman, zamenik stalnog predstavnika Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički konstatovala je da je teška ekonomska kriza u Srbiji dobrim delom posledica globalne ekonomske krize, ali i da se svet naveliko oporavlja od krize, a mi stagniramo.
Ministarka Udovički je navela dva najveća problema: "Prvi je nedovršena tranzicija koja je stvorila okvir koji i dalje omogućava finansijsku nedisciplinu, a izvor ove nediscipline i dugovanja je često država", dok je kao drugi problem navela način na koji se reguliše poslovanje, naročito rukovodstva jedinica lokalnih samouprava, državne uprave i javnog sektora.
"Vrlo često imamo problem nedovršenosti sistema regulative koje uvodimo da sprečimo štete kao što su zloupotrebe, korupcija. On vrlo često deluje i tako da sprečava privredni rast. Prečesto se nalazimo u izboru između toga da nekome ne damo da troši uopšte ili usporavamo njegovo trošenje zbog zabrinutosti da će se nešto zloupotrebiti, ili da dozvolimo zloupotrebu", istakla je Udovički.
Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je da bi Nacrt zakona o finansiranju lokalnih samouprava trebalo da bude urađen do kraja jula, a u septembru ili u oktobru bi zakon trebalo da bude usvojen.
On je rekao da je formirana radna grupa za izradu Nacrta zakona, i dodao da žele da se održi "široka javna rasprava" o ovom propisu. Krstić je rekao da novim zakonom, odnosno promenom načina finansiranja lokalnih samouprava, žele da postignu predvidivost i stabilnost prihoda.
"Ne želim da Ministarstvo finansija ili bilo koji ministar finansija ima diskreciono pravo da odlučuje o tome ko će dobiti koja sredstva", rekao je Krstić i dodao da bi samo u ekstremnim okolnostima, kakve su na primer poplave, trebalo ostaviti mogućnost da Vlada o tome odlučuje.
Krstić je rekao da je potrebno da postoje jasna pravila tako da svaka opština može da planira svoje prihode. Krstić je dodao da će kroz novi model finansiranja uvesti elemente koji će zahtevati unapređenje efikasnosti na nivou lokalnih samouprava i ostalih jedinica vlasti, a to su efikasnije korišćenje izvornih prihoda i raspolaganje lokalnim javnim prihodima kroz nagrađivanje.
On je objasnio da, ukoliko jedinica lokalne samouprave ne želi da podigne porez na imovinu ili ga ne naplaćuje dovoljno efikasno, ona neće moći da očekuje novac iz republičkog budžeta, već će oni koji se ponašaju na odgovoran način moći da očekuju veću pomoć od Republike.
Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije rekao je da je u prethodne tri godine DRI
sprovela 59 revizija finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnosti poslovanja lokalnih vlasti, a u postupku je sprovođenje revizije 27 lokalnih vlasti.
"Za prethodne tri godine dato je 27 odsto mišljenja sa rezervom i 73 odsto uzdržanog mišljenja za Bilans stanja na istinitost i objektivnost finansijskog izveštaja, dok je za svih 59 mišljenja data rezerva na pravilnost poslovanja", istakao je on.
Predsednik Stalne konferencije gradova i opština i gradonačelnik Niša Zoran Perišić poručio je da se na lokalnom nivou mora prestati sa praksom „platićemo kaznu i nastavićemo da radimo kao i do sada" i dodao da je potrebno da se promeni odnos prema onome što je javno.
On je i po njegovim rečima naveo „poražavajući" podatak da je u Nišu između dva zakona o legalizaciji izgrađeno oko 6500 objekata i na taj način je budžet ovog grada ostao uskraćen za dva budžeta.
Zamenik stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija za razvoj Jurg Štaudenman rekao je da je, kada je u pitanju uvođenje promena u upravljanju javnim finansijama u Srbiji, najvažnije uvođenje višegodišnjeg programskog budžeta za sve korisnike budžeta.
"Sistemski Zakon o budžetu će najverovatnije morati da se promeni 2015. godine, kao i Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, takođe se očekuje poboljšanje mehanizama Vlade da bi se ovi prioriteti ostvarili", istakao je on.
Duško Pejović, vrhovni državni revizor Sektora za reviziju budžeta lokalnih vlasti istakao je da na nivou lokalnih vlasti poslovanje nije uređeno internim aktima, nije izrađena strategija upravljanja rizikom, kontrolne aktivnosti nisu dobro uspostavljene, nije uspostavljena interna revizija, a prihodi i primanja se nerealno planiraju.
Kao loše primere upravljanja javnim sredstvima na lokalu, on je naveo primer opštine koja je zadužena za naredna dva godišnja budžeta, kao i opštinu koja je bila u blokadi 265 dana.
U nastavku skupa navedeno je da je Državna revizorska institucija do sada objavila 59 izveštaja o reviziji. Izvršena je revizija finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnost poslovanja AP Vojvodina, 23 grada, 31 opštine i četiri gradske opštine. U postupku je sprovođenje revizije 27 lokalnih vlasti, od čega se 20 odnosi na opštine, a sedam na gradske opštine. Institucija je za prethodne tri godine dala 1.034 preporuka od čega su 607 sprovedene, 342 su u toku sprovođenja, devet nije sprovedeno i za 76 preporuka biće izvršena revizija odazivnih izveštaja u 2014. godini. Najveći broj preporuka, 44% dat je u oblasti rashoda i izdataka, 11% u oblasti bilansa stanja, 10% sistema finansijskog upravljanja itd. Do sada je Institucija za lokalnu vlast podnela 343 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 32 prijave za privredni prestup i 65 krivičnih prijava.
Konferencija je organizovana u okviru projekta „Unapređenje mehanizma odgovornosti u oblasti javnih finansija", koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji s Državnom revizorskom institucijom, a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj (SIDA).
