Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Stalna konferencija gradova i opština organizovali su konsultativni sastanak sa predstavnicima lokalne samouprave na kome je predstavljen Post-skrining dokument za oblast životne sredine. Ovaj dokument sadrži odgovore na pitanja Evropske komisije postavljena tokom skrining procesa, kao i razradu akcionog plana za direktive koje regulišu ovu oblast. Ovom prilikom sektorski su predstavljeni odgovori u sledećim oblastima: Horizontalno zakonodavstvo, Kvalitet vazduha, Upravljanje vodama, Upravljanje otpadom, Industrijsko zagađenje, Buka, Klimatske promene, Zaštita prirode i Upravljanje hemikalijama.
Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović na skupu je izjavila da će post-skrining dokument biti predstavljen u Briselu do kraja meseca, i da će Srbija verovatno poglavlje 27 otvoriti bez uslova, odnosno merila za otvaranje.
Kao „tri bolne tačke" u pogledu prilagođavanja EU u životnoj sredini navela je finansiranje, administrativne kapacitete i edukaciju. Božović je rekla da očekuje da će u septembru biti usvojen Zakon o zaštiti životne sredine koji će omogućiti uspostavljanje Zelenog fonda, što će pomoći u uspostavljanju efikasnijeg sistema finansiranja zaštite životne sredine.
Kada je reč o administrativnim kapacitetima, navela je da se održavaju sastanci sa Delegacijom EU, ministarkom za evropske integracije, šeficom pregovaračkog tima i nadležnim ministarstvima o tome kako obezbediti administrativne kapacitete u trenutku kada se sprovodi reforma državne uprave.
„Vrlo brzo čekamo instrukcije od ministarke za evropske integracije i mislim da će to biti model gde ćemo imati pomoć Evropske komisije kada su u pitanju administrativni kapaciteti i finansiranje administrativnih kapaciteta, ali samo za direktive i oblasti koje su sporne".
Predsednik SKGO i gradonačelnik Niša Zoran Perišić rekao je da će lokalne samouprave morati da ponesu najveći teret prilagođavanja, budući da se 60 odsto propisa primenjuje na lokalnom nivou. "Ovaj proces uz svu svoju težinu i zahteve nosi ogromnu šansu za jedinice lokalne samouprave u pogledu unapređenja kvaliteta usluga, razvoja lokalne i zelene ekonomije, stavljanja u funkciju lokalnih kapaciteta, smanjenja štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, bolje uključivanje javnosti i donošenje važnih odluka i u pogledu kvaliteta života uopšte", rekao je on.
Istakao je da je stepen usklađenosti zakona sa EU na dosta visokom nivou, ali da se doneti zakoni ne sprovode u potpunosti i dodao da je SKGO sprovela istraživanje o preprekama za sprovođenje zakona na lokalnom nivou.
"Nalazi istraživanja ukazuju na potrebu uspostavljanja čvrstog i kontinuiranog dijaloga između centralnog i lokalnog nivoa vlasti o pitanjima koja se tiču zaštite životne sredine kako bi se jedinicama lokalne samouprave pomoglo da izgrade kapacitete za primenu i sprovođenje zakona iz ove oblasti", naveo je Perišić.
Predsednik SKGO je kao ključne faktore za usklađivanje sa standardima EU naveo alokaciju neophodnih finansijskih sredstava i podršku vlade u izgradnji administrativnih kapaciteta jedinica lokalne samouprave.
Pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Aleksandar Vesić izjavio je da očekuje da Poglavlje 27 bude otvoreno sledeće godine.
Bilateralni skrining, odnosno analitički pregled stanja usklađenosti sa propisima EU održan u novembru je bio uspešan, i na predlog Evropske komisije je dogovoreno da se napravi post-skrining dokument, što nije primenjivano za druge zemlje, kako bi se Srbiji omogućilo da otvori poglavlje 27 bez uslova odnosno merila za otvaranje poglavlja, naveo je on. Taj dokument na 300 strana definiše način na koji Srbija planira da se uskladi sa EU, između ostalog da prevaziđe finansijske izazove što uz nedostatak administrativnih kapaciteta spada u ključne probleme, rekao je Vesić, dodavši da se njime Evropskoj komisiji daju dodatne informacije o problemima, viziji i planovima u oblasti životne sredine.
Vesić je upozorio da Srbija nema dovoljno projekata da bi iskoristila pretpristupne fondove za infrastrukturu, pozvao je lokalne samouprave da podnose projekte i rekao da će im država pomoći u pripremi projekata poput postrojenja za prečišćavanje voda, za vodosnabdevanje i projekte u oblasti otpada.
„Godine će proći, bojim se, nećemo iskoristiti fondove EU, kao što neke zemlje nisu iskoristile, i onda ćemo morati sami da finansiramo realizaciju projekata u oblasti životne sredine", naveo je on. Naveo je da je usklađivanje za sektor otpada predviđeno do 2034. godine, a za sektor voda do 2041. godine, naglasivši da se ovim dokumentom ne prejudicira pregovaračka pozicija Srbije, odnosno preuzimanje obaveza.
„Ovo su početne pozicije koje se daju još razmatrati. Kada se budu otvorili pregovori onda ćemo pristupiti pregovorima sa utvrđenim pregovaračkim pozicijama", rekao je on i najavio intenzivnu saradnju sa jedinicama lokalne samouprave u tom periodu.
