Stalna konferencija gradova i opština organizovala je 24. septembra 2015. godine, u Beogradu konferenciju „Uloga i značaj lokalne samouprave u prevenciji i upravljanju vanrednim situacijama". Skup je bio prilika da se sumiraju rezultati rada gradova i opština na prevenciji i upravljanju vanrednim situacijama, ali i da se predstave naredni koraci u ovoj oblasti.
Na skupu su u uvodom delu govorili Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO, Marko Blagojević, direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima i Predrag Marić, pomoćnik ministra i načelnik Sektora za vanredne situacije.
Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Đorđe Staničić ocenio je da je prevencija "stub stabilnog sistema" kao i da je SKGO "prepoznala" potrebe svojih članica da bolje reaguju u vanrednim situacijama.
Direktor Kancelarije Vlade Srbije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima Marko Blagojević izjavio je da je nacrt Zakona o upravljanju rizikom od elementarnih nepogoda završen i da taj zakon prvi put treba da uvede sistemski pristup u prevenciji i upravljanju vanrednim situacijama.
Blagojević je istakao da Srbija prvi put stvara sistemski zakon sa sistemskim pristupom upravljanju rizika od elementarnih nepogoda.
"Želimo da dobijemo sliku visoke rezolucije rizika sa kojima se suočavaju lokalne samouprave, da vidimo gde su ti rizici, kako se braniti od njih. Situacija iz maja 2014. godine stvorila je šansu da izgradimo nov sistem koji će umanjiti rizik od poplava ali i drugih nepogoda. Možda nam je bio potreban taj nokdaun prošle godine kako bi svi postali svesni rizika elementarnih nepogoda", kazao je Blagojević.
Prema njegovim rečima u 2014. i 2015. godini, realizovani su projekti obnove poplavljenih područja dok će naredne godine biti "godine prevencije, odnosno upravljanja rizikom".
"U ovom trenutku planiramo realizaciju projekata prevencije, vrednih 70 miliona evra, a za samo godinu dana, izgrađeno je 25 bujičnih brana", naveo je Blagojević.
Direktor Uprave za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić ocenio je da je u primeni postojećeg zakona u prethodnih pet godina, najviše zakazala prevencija, ali i da je Srbija "na par koraka" od formiranja Civilne zaštite.
"Reagovanje je bilo mnogo bolje nego prethodnih godina, jer su mnoge lokalne samouprave ozbiljno shvatile smanjenje rizika i upravljanje vanrednim situacijama. Ali i dalje moramo raditi na prevenciji i zakonskom regulisanju upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda", kazao je Marić.
Kako je rekao, u upravljanju vanrednim situacijama do sada nije bilo kontinuiteta u finansiranju sistema za reagovanje u vanrednim situacijama, a kao nedostatak naveo je i mali broj ljudi i skromne tehničke resurse nadležnih službi, ali i odsustvo obrazovanja dece o rizicima od elementarnih nepogoda.
Na skupu su izneti i problemi sa kojima se lokalne samouprave suočavaju u prevenciji i upravljanju vanrednim situacijama, predstavljena je analiza stanja zaštite i spasavanja, kao i problemi u primeni sadašnjih zakonskih rešenja. Stečena iskustva u vanrednoj situaciji predstavili su predstavnici Paraćina, Obrenovca i Kraljeva.
Održavanje skupa podržala je Kraljevina Švedska u okviru projekta „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu evropskih integracija".
